Родом
из Антиохије Писидијске, од родитеља
незнабожачких. Тек у дванаестој години
чу Марина за Господа Исуса Христа, како
се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса
многа сотвори, крсну смрт прими и славно
васкрсе. Њено младо срце распали се
љубављу према Господу, и она се заветоваше
никад се не удавати, и још жељаше свом
душом пострадати за Христа и крстити
се у крви мучеништва.
Њен
отац омрзну је због вере њене и не
сматраше је ћерком. Намесник царски,
Олимврије, сазнавши од Марине да је она
хришћанка, пожели од ње најпре да му
буде жена. А када Марина то одби, он јој
нареди да се поклони идолима, на што
света Марина одговори: „Нећу се поклонити
ни принети жртве бездиханим и мртвим
идолима, који нити сами себе познају,
нити пак знају, да ли их ми чествујемо
или бешчествујемо; не дам њима оне части,
која припада само Творцу мојему”. Тада
је Олимврије стави на љуте муке, па је
сву рањену и крваву баци у тамницу.
У
тамници Марина се мољаше Богу, и после
молитве јави јој се најпре ђаво у виду
страшне змије, која обзину главу њену.
Но када се она прекрсти, змија се распуче
и ишчезе. Тада је облиста светлост
небесна, и њој се учини, да ишчезоше
зидови тамнице, заједно са кровом, и
крст се јави, блистав и висок, а на врху
крста бела голубица, од које дође глас:
„Радуј се, Марино, разумна голубице
Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе
дан твога весеља”. И Марина би исцељена
силом Божјом од свих рана и болова.
Безумни судија мучаше је други дан у
огњу и у води, али Марина све претрпи
као у туђем телу. Најзад је осуди на
посечење мачем.
Пред
саму смрт - јави јој се Господ Исус с
ангелима. Посечена беше у време цара
Диоклецијана, но душом и силом оста у
животу на небесима и на земљи. Једна
рука свете Марине налази се у ман.
Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак,
на планини Ланга више Охридског језера,
налази се манастир свете Марине са
једним делом њених чудотворних моштију.
Многобројна чудеса догађала су се и
догађају у овом манастиру, којих су
сведоци не само хришћани него и муслимани.
-------------------
Толико
поштовања имају Турци према овој светињи,
да никад нису хтели дарнути ни у светињу,
нити у имовину овог манастира. Једно
време Турчин је био тутор овог манастира.
Народна песма вели:
---------------------------
'...
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан
пали Громовник Илија,
Свети
Врачи помазују миром,
а
Крститељ водом покрепљује...'
Проговара
Свети Пантелија:
'Удри
громом громовник Илија
Удри
огњем Огњена Марија
а
ја ветром Св. Пантелија
-------------------------------------
Боже,
благослови онога који улази у овај дом,
заштити
и сачувај онога који излази из њега,
и
дај мир ономе ко у њему остаје.
