Димитрије Давидовић
Рођен је 23. октобра 1789. године у Земуну, Хабзбуршка монархија.
Умро је 6. априла 1838. године у Смедереву, Кнежевина Србија, део Османског царства).
Био је српски новинар, публициста, политичар и дипломата.
Портрет Димитрија Давидовића из 1834 године,
насликао је Урош Кнежевић.
Слика се налази у Народном музеју у Београду.
Рођен
у Земуну, Давидовић се школовао у родном
граду, Сремским Карловцима, Пешти и
Кежмарку. У Беч је отишао да би студирао
медицину, али убрзо је напустио студије
да би заједно са Димитријем Фрушићем
покренуо Новине
сербске 1813.
године. Лист је излазио до 1821. године и
имао је велики значај у раном развоју
српског новинарства. Такође, сарађујући
са истакнутим српским књижевницима с
почетка 19. века, Давидовић је имао
истакнуту улогу у културном животу Срба
у Бечу и уопште у Хабзбуршкој монархији.
У Бечу је покренуо и књижевни лист Забавник.
Притиснут
финансијским проблемима и умешан у
трвења око унијаћења далматинских Срба,
Давидовић је 1821. године прешао у Србију.
Ту је ступио у службу кнеза Милоша
Обреновића где је убрзо постао кнежев
секретар и са тим звањем је обављао
различите функције. Најзначајнији
период његове делатности био је између
1830. и 1835. године када је као дипломата у
Цариграду радио на решењу питања српске
аутономије.
Године
1834. постао је попечитељ а
након покретања Новина
србских 1834.
године и њихов уредник. Такође је обновио
и периодичну књижевну публикацију Забавник.
Након Милетине буне, током које је остао
лојалан кнезу Милошу,
Давидовић
је израдио Сретењски устав који је
настао под утицајем различитих чинилаца,
и који је био веома либералан у ондашњој
европској политици.
Насловна страна Сретењског устава
Кнез
Милош је под притиском Русије, Османског
царства и Аустрије морао да суспендује
и укине устав. Давидовић је убрзо био
смењен са свих државних положаја.
Последње године живота углавном је
провео у Смедереву где је и умро 1838.
године.
Давидовић
је био један од пионира српског новинарства
а његов рад имао је знатан утицај на
српску културу почетком 19. века. Убраја
се у идејне зачетнике уставобранитељског
покрета, односно у умерене опозиционаре
владавини кнеза Милоша. Сматра се и да
је имао утицаја на промену усмерења
спољне политике кнеза Милоша ка
западноевропским силама. Прожет идејама
Француске револуције које су Наполеонови
ратови ширили Европом и мотивисан
искреним патриотизмом Димитрије
Давидовић је читаво своје деловања
посветио политичком и културном напретку
младе српске државе.
Биста Димитрија давидовића на Земунском кеју.
Копија бисте постављена је и у Смедереву
гдје почива Димитрије Давидовић.
