Свети
пророк Јелисеј био је син земљорадника,
који се звао Сафат. Бог је прославио
пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.
Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.
Близу
града Ветиља, Јелисеј је угледао децу
како излазе из града, и она су почела да
се смеју над њим и да вичу: "иди, иди,
ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво
непоштовање старијег они бити кажњени
од Бога. Тада су из шуме изашле две
медведице, и растргле су четрдесет двоје
деце.
Једном
је Јелисеју дошла сиромашна удовица,
плакала је и говорила: "Мој муж је
умро и оставио је после себе много дуга.
Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје
моје деце као робове". "Шта имаш
код куће?" упитао је Јелисеј.
Жена
је одговорила: "Ништа немам, осим
једног суда са уљем".
Јелисеј
јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих
суседа што више празних судова, затвори
за собом врата и разлиј у судове уље".
Жена
је тако и урадила. Уље се лило дотле, док
се нису напунили сви судови. Она је
продала уље, вратила цео дуг, и још јој
је остало довољно новаца да се храни
заједно са својим синовима.
Пророк
Јелисеј је и после своје смрти учинио
чудо. Годину дана после његове смрти,
мимо пећине, у којој је он био сахрањен,
носили су умрлог човека. Али, видевши
непријатеље, погребници су журно бацили
тело умрлог човека у пророкову пећину.
Када се он, при свом паду, дотакао костију
Јелисејевих, одмах је оживео и стао на
своје ноге.
--------