ДРУГИ ПИШУ ...
Историјат Петроварадинске тврђаве
Према
досадашњим археолошким открићима, прво насеље са људима на локацији
данашње Петроварадинске тврђаве, било је формирано између 19.000 и
15.000 године пре нове ере. Тако да постоје сазнања, како су људи без
прекида живели још од праисторије до данашњих дана на Петроварадинској
стени.
Још за време Вучедолске културе, постојало је утврђење!
Поједини
археолошки налази, указују на то да је још за време Вучедолске културе
на овом простору, постојало утврђено насеље. Ово насеље је поседовало
бедеме, који су били појачани палисадама и кочевима. Археолози су
пронашли остатке насеља још из млађег бронзаног доба, око 3000-те године
пре нове ере.
Након
неолитског доба, негде око 100 године п.н.е. ову регију су настанили
Келти, а сто година касније уместо њих на ове просторе долазе Римљани,
који уједно постављају границу на Дунаву и граде Кузум тврђаву. У петом
веку, ову тврђаву ће потпуно уништити Хуни, а негде половином 18. века
скоро на идентичном месту, насељавају се католички монаси.
Монаси
затим граде Белакут манастир и то уз дозволу угарског краља Беле и
касније га након напада Татара, додатно утврђују. Између 1247. и 1252.
Године, граде се зидови манастира и током средњег века ови зидови
представљају право утврђење.
Петроварадинска
тврђава добија све већи значај нарочито у време када је постојала
велика опасност од напада Турака Османлија. Мађарски краљ Матија Корвин
1475. године доноси одлуку да се супротстави, а касније и званично
зарати са Турцима. Уз велике тешкоће успева да окупи већи број радника,
који су му били потребни за обнову бедема и кула. И најзад 1501. године,
Петар Варади уз пуно проблема, успева да обнови тврђаву.
Стара тврђава се 1688. године руши, како би била изграђена нова!
У
Петроварадинској тврђави је 1525. године, боравило око 500 војника
пешадинаца и 1000 коњаника. Турска војска са својих 40.000 ратника
пристиже у близину Петроварадинске тврђаве и након праве опсаде уз
гађање топовима, осваја тврђаву. Петроварадин су Турци држали под својом
власти све до великог Бечког рата, када губе многе борбе и тада
одлучују да се повуку из великог броја градова које су држали па и самог
Петроварадина. Војска царске Аустрије улази у Петроварадин 1688. године
и тада се одлучује да се тврђава ојача.
Поправљају
се бреше, гради понтонски мост и започиње рушење старе средњовековне
тврђаве, како би се по систему фортификације, изградила потпуно нова
тврђава.
Како
би потпуно осигурали тврђаву од евентуалних напада Турске војске, граде
се два појаса земљаних шанчева на јужној страни. Познато је да је први
званичан план за изградњу тврђаве, урадио гроф Матијас Кајзерсфелд иначе
инжењерски пуковник. Следећи план изградње Петроварадинске тврђаве,
урадио је инжењерски пуковник гроф Фердинандо Марсиљи.
Темељ
Петроварадинске тврђаве је постављен 1692. године, а изградња је
трајала чак пуних 88 година и била је једноставно неосвојива. Пуковник
Мишел Ванберг, био је задужен за извршење свих радова.
Након
његове смрти радове наставља да изводи 1728. године, Гисенбир
инжењерски пуковник. Тада бивају саграђени равелини, бастиони, као и
контрагарде и већ тада тврђава почиње добијати свој препознатљив
визуелни изглед.
Петроварадинска тврђава се значајно реновирала 1753. године
Мора
се напоменути да су Турци још једном покушали напасти тврђаву, али је
Еуген Савојски са војском својих генерала успео победити двоструко
бројнију Турску војску, која се дала у паничан бег ка Београду. Познато
је да је током те борбе погинуо и Велики везир. И обзиром да је тадашња
граница са Турском померена дубоко у Србију, тврђава није више имала
толику важност па су започети радови били углавном обустављени.
Велики
радови на тврђави поново започињу 1753. године, мења се изглед воденог
града, хорнверка, мостобрана, горње тврђаве и руше се бедеми кронверка
који нису били озидани. Започиње градња потпуно нових барутних магацина,
топовских шупа, нове касарне, коњушнице и стаје. Најзахтевнија је била
изградња подземне војне галерије (контраминског система), а сви радови
се завршавају до 1766. године. Радови на изградњи тврђаве, начелно су
завршени 1780. године, али су се радови наставили све до 1790. године.
Уместо понтонског у своје време, био је изграђен Поћореков мост!
Петроварадин
у каснијем времену, постаје изузетно важна саобраћајна раскрсница и те
саобраћајнице је користила Аустро-Угарска војска, која се пребацивала
преко Дунава. Понтонски мост постаје ипак неадекватан за прелаз војске
па је одлучено да се изгради такозвани Поћореков мост на дрвеним
стубовима, који је чак имао и електричну расвету. Познато је како је за
изградњу насипа на десној обали Дунава, коришћен велики број заробљеника
са италијанског и балканског фронта.
Петроварадинска
тврђава након завршетка првог светског рата, постаје саставни део нове
државе и то Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Обзиром да су тврђаве
грађене још у време 17. и 18. века, врх војске одлучује да сруши што
потпуно, што делимично све тврђаве у Београду, Карловцу, Рачи, Броду и
Осијеку. На листи за рушење је била и Петроварадинска тврђава, коју је
требао срушити пуковник Драгош Ђелошевић. Овај пуковник је наредио
рушење свих наведених тврђава, осим Петроварадинске.
Постоји
легенда у којој се тврди да је пуковник Драгош одлучио да ову тврђаву
не уништи, јер му је била превише лепа да би то урадио. Пред сам други
светски рат у Петроварадину и Петроварадинској тврђави, изграђен је
такозвани појас бункера од бетона за смештај посада, које су користиле
митраљезе.
Постоји занимљива легенда о тунелу испод Дунава!
Постоје
многе непроверене приче о тврђави, као она у којој се тврди да су цигле
за њену изградњу додаване од човека до човека и то од циглане на
Транџаменту да самог градилишта тврђаве. Занимљиво је и то да се тврди
како француски архитекта Себастијан Вобан, никада није посетио тврђаву
која је рађена по његовом пројекту. У тврђави су била изграђена и два
бунара од тога онај већи је био код Топовњаче, дубине 60 метара, који
поседује пречник од 4 метра.
Други
мањи бунар цара Јосифа Другог смештен је у дубоком подземљу, има дубину
од 39 метара, а широк је 2 метра. Једна од најчешћих и наравно
непроверених прича је та да од тврђаве испод Дунава па све до Новог
Сада, пролази тунел.
Становници
Петроварадина често знају рећи, како назив Петроварадин садржи
комбинацију више језика. Они то објашњавају на следећи начин: Петра на
латинском језику значи Стена, реч Вар на мађарском значи Град и на крају
реч Дин на турском значи Вера. Спајањем ове три речи добија се и
интересантно значење: „Град на стени чврст као вера“.
---------------------------
Зашто објављујем овај текст?
Па зато што ме вежу лијепа сјећања
за Петроварадинску тврђаву и Нови Сад.
Баш на Тврђави /"Транџаменту"/
служио сам бившу Југословенску народну армију.
Као војник много пута сам улазио
у ходнике тврђаве,
наравно само донекле, докле се могло ...
А на самом Петроварадину кад год сам имао прилике
проводио сам многе дане ...
---------------------
Написао сам пјесму и посветио је
Петроварадинској тврђави и Новом Саду ...
Петроварадинској тврђави и Новом Саду ...
Сјећање на младост и проведено вријеме
поред Дунава и на Петроварадинској тврђави
у Новом Саду...
Дунав и даље тече, ја се подсјећам на прошлост...
