ДРУГИ ПИШУ ...
Како су нам Хрвати и злочиначки систем Јосипа Броза прекрајали историју и како је због сулуде Брозове кованице о "братству и јединству" препарирана и забрањена истина
ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КНЕЗ
ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КНЕЗ БОРНА:
Легенда међу Србима и херој избачен из историје зарад братства и јединства
Склопио
савез са франачком државом и са својом
војском послат да угуши устанак кнеза
Људевита Посавског у Славонији.
Занимљиво
је како је, пише Ајнхард, Људевит побјегао
код Срба, који држе "велики дио
провинције Далмације".
Њега
је тамо "међу Србима" убио Борнин
ујак, дакле Србин, из чега се изводи
закључак да је Борнина мајка Српкиња,
што је још један доказ кнежевог етничког
поријекла.
Једно
од највећих аномалија југословенске
историографије јесте олако "предавање"
српских националних хероја у неки други
етнички корпус. Тако је Србија, поред
разних краљева и витезова, остала и без
Борне.
Борна
је био српски кнез Гудушчана и Тимочана,
а од 818. кнез "Далмације и Либурније".
Први пут се помиње у "Геста Францорум"
илити "Франачким аналима",
средњовековном извору из 9. вијека писца
Ајнхарда.
Године
818, биљежећи како су два словенска
посланства ступила пред цара Лудовика
II жалећи се на Бугаре, он у наставку
износи да су то били "посланици
Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и
Тимочана, који су недавно из заједнице
с Бугарима отпали и у наше крајеве
прешли".
Борна
је склопио савез са франачком државом
и са својом војском послат да угуши
устанак кнеза Људевита Посавског у
Славонији. Након неуспешне жалбе Лују
818. године, а на подстицај Романијума
("Византије"), Људевит је подигао
устанак против франачке власти. Иако
су му се придружили Словенци и Тимочани,
Борна то није учинио, зато што му је била
потребна франачка заштита у односу на
Романијум.
У
сукобу с Људевитом на Купи 819., Гачани
су напустили Борну, промијенили страну
и придружили се Људевиту. Борна је
извукао живу главу само захваљујући
својој личној стражи. Побуну Гачана
против Борне водио је Људевитов таст
Драгомуж.
Но,
на повратку из битке, Борна је поново
успио да покори Гачане и да учврсти
власт. Способни кнез Борна убрзо постаје
господар у сјеверној Далмацији и Либурнији
(у историографији погрешно називано
"приморској Хрватској"). Године
818, прије избијања устанка, он је код
Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана
и Тимочана.
Већ
идуће године, кад је водио на Купи велику
битку с Људевитом, био је већ "дукс
Далматиа". У трећој години устанка
(821.) Борна постаје кнез цијеле
далматинско-либурнске области.
Из
градације ових титула, може се извући
закључак: да су Франци Борни, као награду
и помоћ, давали све већу власт, на све
већој територији, док му најзад нису
дали и кнежевски положај.
Борна
је умро 821. године, а за његовог наследника
постављен је његов синовац Владислав.
