ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Само живот има смисла ...
Смисао
живота, поједностављено, може се
дефинисати као вјечно ходање на стакленим
ногама у жељи да дохватиш све што је
нејасно и што нема неку прецизну форму,
то јест, управо оно што ниси никада могао
да нађеш ни у једном приручнику, књизи,
оно што никада ниси могао да чујеш ни
од једног мудраца, оно што си увијек и
само ти помислио да урадиш а никад се
ниси усудио, јер то никада нико није
урадио прије тебе,
или је урадио јако мали број људи.
Не
знам зашто сам написао овако сложену и
предугачку реченицу кад је кратко
трајање живота. Стварно не знам!
Смисао живота је постављање сопствених правила по којима ћеш да се водиш, али барем значеш да је то оно што си ти хтио и никада нећеш доћи у ситуацију да због тога жалиш, јер си ти, и једино ти био креатор сопственог пута, незнајучи шта ће те све чекати на том путу.
Све што је већ унапријед опробано и доживљено од стране других нам даје илузију смисла, јер и у том случају, на крају крајева, ми смо само обични конзуманти нечега што је већ негдје виђено. Да ли икада имаш осјећај да си и сам производ бесмисла, јер си од рођења па до дана данашњег свој живот препустио неком другом да га води: породици, држави, родбини, нормама и правилима, друштву, окружењу, медијима итд.
Не, смисао нећеш наћи чак иако будеш први који је нешто пробао. Због тога човек најзад није срећан ни кад купи ауто већи и бољи него што је имао, кад купи кућу већу од оне која му је потребна, кад проба све оно што му је други већ створио, када почне да гомила било шта и што је најгоре оставља у залихе све оно што му можда никада неће ни бити потребно.
Све је ово условно, уосталом као и живот и све напријед побројано је могуће, али прво се треба изборити за кору хљеба.
Смисао се налази онога тренутка када схватиш да си сам створио нешто што никада нико није до тада, кад си рекао нешто што нико није рекао до тада, када си помогао другом човеку, а да од њега ништа ниси очекивао заузврат, нити тражио било какву протууслугу.
Ствараоци, научници реформатори и сви други који су допринијели стварању напретка човјечанства су најчешће били најмањи конзументи свега што је било створено или што су они до тада створили. Они су формулу смисла живота управо пронашли у стварању нечег новог што би људима (конзументима) бар на тренутак живот могло учинити љепшим и интересантнијим. Њима је та "људска сатисфакција" управо давала највећи смисао.
Замисли, Николу Теслу као власника виле са више од 20 соба, Иву Андрића као власника Телевизије, Јована Дучића као власника сплава на Сави итд.
Смисао јесте у креирању свог сопственог живота на начин на који ће теби и твојој души највише пријати, па чак иако се коси са размишљањима и поступцима других и другачијих, јер само тако можеш остварити оно у чему си ти нашао смисао живота ...
