С. МИШЉЕНОВИЋ | 09. јул 2020.
Јовичић: За једно вече сам избројао 123 гробна места, после су их прекопали
УПРАВНИК
логора за Србе у Храсници 1992. године, Хусеин Мујановић звани Хусо,
добио је премалу казну затвора за мучење Срба и силовање Српкиња у
објектима попут ОШ "Алекса Шантић", зградама, подрумима, гаражама који
су заједно чинили систем логора. Мала је то сатисфакција за стотине
логораша који су прошли овај казамат смрти код Сарајева.
То,
за "Новости", кажу логораши из Храснице, а поводом пресуде од десет
година затвора, која је Мујановићу изречена у Београду. Овај случај је и
затегао односе између Београда и Сарајева, јер у БиХ тврде да Србија
нема право да суди њеним држављанима, уследила је и протестна нота, па и
повлачење амбасадора на консултације. Узвраћено је јасно поруком - сви
морају да одговарају за почињене злочине.
Славко
Јовичић Славуј, који је у сарајевским логорима Силос у Тарчину и
Храсници провео укупно 1.334 дана, сведочи за "Новости" да су Срби у
Храсници мучени на 167 начина:
-
И нацисти би позавидели Хуси и крвницима. Заробљени Срби су довођени из
целог Сарајева, али и шире. На стотине их је убијено...
Јовичић се за 200 дана, колико је провео у Храсници, нагледао разних злочина и сцена мучења:
- Једно вече, у јулу 1993, извели су нас из логора да сахранимо једног убијеног Србина. Ни име му не знам. Локација је била код школе. Избројао сам то вече 123 гробна места. Мотке су биле забијене уместо крстова. По завршетку рата, негде 1996. дошао сам у Храсницу са Унпрофором на локацију где смо сахрањивали убијене Србе. Све је било прекопано и лешеви однети.
За Мујановића каже да је био најозлоглашенији мучитељ Срба и да је због тога и награђен чином и функцијом у тзв. Армији БиХ.
Логораши из Храснице, који не желе да им се наводе имена, кажу нам да је Мујановић имао посебну методу мучења:
У
подрумима зграде мучени Срби
-
Људе би обесио за ноге за конопац у сали школе, па би их брутално тукао
док тако висе. Хусо је умео да узме неког од Срба и веже га преко стола
и туче до бесвести. Или би стављао кугле олова у џак и тиме пребијао
српске заробљенике.
Голгота
Срба са ширег подручја Сарајева записана је и у књизи "Злочини у
Храсници", аутора Данила Џелетовића, који је за време рата у БиХ био
инспектор МУП РС за ратне злочине почињене над Србима. У књизи се помиње
и "Хусов кабинет" и наводи да Мујановић није само одобравао или
наређивао свирепо мучење и убијање логораша, већ је и сам у томе
учествовао:
Преживели Славко Јовичић
-
Скоро сваку ноћ су појединци или групице одвођени из ћелија у атомско
склониште или у неку другу просторију, где су подвргавани најокрутнијем
мучењу, злостављању и понижавању.
Мујановић
је са својим стражарима често ноћу приређивао пијанке у канцеларији, а
затим су упадали у ћелије међу логораше које су насумице и без реда
немилосрдно тукли.
-
Понекад су у његову канцеларију доводили поједине ухапшене жене, које
су тако пијани сексуално злостављали, а неке и силовали. У Храсници се
налазило и неколико станова где су одвођене заробљене Српкиње и тамо су
их тукли и силовали - наводи се у књизи.
И школа и гараже били мучилишта
ИЗНЕТО ДЕСЕТОРО УБИЈЕНИХ
У ТОКУ Мујановићевог управљања храсничким логором из ћелија је изнето 10 тела логораша, који су најчешће убијани батинањем, и то између 15. јула и 5. августа 1992. У том периоду убијени су Витомир Васовић, Алекса Странпут, Радомир Драшковић, Борко Стојановић, Радован Гузина, Гојко Стјепановић, Секула Мандић, Јовица Михајловић, Радомир Милутиновић и Достимир Николић.
Више
преживелих логораша је изјавило да је
управник Хусо са командиром страже
Сенадом Гаџом и стражарима Заимом
Лаличићем учествовао и у окрутним тучама
преживелих логораша проф. Бранка
Ковачевића, Мирка Вуковића, Николе
Ђумића и многих других.
