Од
увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и
заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама
умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се
очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима,
како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у
многољудним градовима.
Догађај
који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано
покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра
911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно
бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна
црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником
Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад
народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше
народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св.
Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га:
„видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?"
Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи
ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално
покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај
покров њен молитвено иштемо у невољама.