Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сјећања љекара Милана Јојкића
“Сарајево се обукло у најсвечаније рухо, да дочека српску војску, да дочека браћу српску из Србије…а на Жутој табији, на мјесту на коме се деценијама вила царска аустријска застава, вије се српска. Вије се као симбол слободе, поздравља весело лепршајући се у зраку, јуначку, непобједиву српску војску…Потпуковник Ранковић и ја, сваки у своме куту, наслоњени главом на руку, сједимо, ћутимо и плачемо…”
Ово су сјећања љекара Милана Јојкића сачувана у дјелу “У Сусрет српској војсци у Сарајеву 1918.”. Јојкић је био у трочланој делегацији Народног Вијећа која је била одређена за састанак са Војводом Степом у Вишеграду. На том састанку је договорен улазак српске војске у градове, како би се успоставио ред.
Први српски војник у Сарајеву
У воз који је кренуо 6. новембра 1918. у 10 часова из Вишеграда за Сарајево, укрцали су се војници 14. пука Тимочке дивизије. Командовао им је Живан Ранковић. Осим њега, у воз су се укрцали његов ађутант, капетан Петровић, са више официра, војни свештеник те 160 војника. У Сарајево су ушли у 16:30.
“Народ кога је било око 30 000, са прекинутим дисањем, очекивао је да види првог српског војника. Први је из воза искочио потпуковник Живан Ранковић. Витка и симпатична појава младог српског потпуковника учинила је необично диван утисак. Изразима одушевљења и радости није било краја”.
Ранковић је оставио утисак и на Јојкића који пише за њега да плијени појавом као да га је “Србија изабрала да осваја срца као што је освајао земље и градове. Говорио је гласом мелодичним, ласним, меким. Види му се да је узбуђен и тронут до срца. У кратком свом говору изрекао је све што осјећа српски војник кад први пут у животу ступа на братску босанску земљу.”
Улице којих више нема
Живан Ранковић и 6. новембар. Трг и улица некадашњег Сарајева те Обала Степе Степановића, чувале су успомену на овај славни датум који је некада био у срцима свих становника Сарајева, без обзира на њихову вјерску припадност.
Трг подно Бистрика, формиран почетком 20. вијека изградњом аустро-угарских војних зграда са обје његове стране(због тога на почетку назван Војни трг), добио је 10. јануара 1919. године име Ранковићев трг. Након Другог свјетског рата назван је Трг 6. априла, по неком новом ослобођењу, да би 1993. понио назив Аустријски трг који носи и данас. Они који су му дали име тиме прикривају, али не и прекривају, и 6. новембар и 6. април.
Улица Бистрик, која иде од Миљацке, поред некадашњег Ранковићевог трга,па све до врха Бистричког потока, тако се називала до 1931. када је добила име по 6. новембру, Дану ослобођења Сарајева. Изузев Другог свјетског рата, тај назив је носила све до 1993. кад је опет преименована у Улицу Бистрик.
О Степи Степановићу и његовој обали, која је понијела то име 1919, мало је један текст. Обала је носила име једног од најславнијих и најомиљенијих српских војсковођа који је за кратко вријеме службовања у Сарајеву освојио симпатије свих његових становника. Током Другог свјетског рата носила је назив по Адолфу Хитлеру, да би војвода добио своју обалу одмах по ослобођењу. Од 1993. носи назив Обала Кулина бана.
Ко нас спријечава да будемо
прави потомци наших слабних предака
Ово није текст о промијењеним сарајевским улицама. Има их и превише. И сва српска имена улица, тргова и институција су замијењена бошњачким именима. Преименована су имена улица, тргова, школа, насеља сходно политичком тренутку. Ово је текст о нама, сарајевским Србима, који су држали до успомена на неко друго Сарајево. У свим периодима, осим у данашњем. Источно Сарајево нема улицу ни 6. новембра ни Степе Степановића, ни Живана Ранковића, али ни Милана Јојкића, човјека по чијој биографији би се могао филм снимити. Бањалука има улицу у центру града по првом српском војнику који је ушао 1918. а колико вас је знало прије овог текста за Живана Ранковића?
Нажалост, не поштујемо ми нашу славну српску прошлост, а без сјећања никад нећемо бити оно што смо били.
Имамо прелијеп трг који се зове - Трг РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Трг је свечано отворен у октобру проше године. Једна од веза између те државе и овог града, зове се РЕПУБЛИКА СРПСКА.
