ПИШЕ: СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Дан такозване независности Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске није никакав празник БиХ.
Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа, сем неких трагичних догађаја.
Да
напоменем, БиХ још нема Закон о такозваним државним празницима.
Небројено пута бошњачки посланици покушавали су да на дневни ред
сједница ставе Закон о празницима БиХ, али такав Приједлог закона у
Парламентарној скупштини БиХ српски посланици су увијек обарали, а тако
ће бити и убудуће. Јер српски политичари из Републике Српске никад неће
прихватити да 1. март буде празник за све народе у БиХ, односно да то
постане празник који ће обиљжавати и Срби у Републици Српској.
Дакле,
то може бити празник само у једном дијелу БиХ, односно у Федерацији БиХ
и ништа више. Српски народ у Републици Српској уопште не интересује шта
и који празници се славе у Федерацији БиХ.
Бошњаци
већ више од деценије и по настоје да наметну да се у цијелој БиХ слави
1. март Дан такозване независности БиХ, позивајучи се на референдум када
је 1. марта 1992. године задат посљедњи ударац нормалном функционисању,
па и опстанку некадашње БиХ.
Што
се тиче самог фамозног референдума који је одржан 29. фебруара /та
1992. год. је била преступна/ и 1. марта 1992. године, морам да кажем
да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког
руководства у тадашњој БиХ. Та два народа су без сагласности Срба у БиХ
противуставно и сецесионистичким актом срушили легално и једино признати
Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу
Југосавију чланицу УН.
Тадашње
муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична
дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава - сви
они би одговарали за најтежа кривична дјела.
Безброј
је контраверзи које су везане за фамозни референдум о такозваној
независности Босне и Херцеговине. Да пођемо од процената излазности на
референдум. Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у
бирачким одборима били само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су
резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије
Изетбеговића и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и
аустријском министру Алојзу Моку, односно америчком амбасадору у
Београду Ворену Цимерману, највећим непријатељима и србомрсцима тог
времена.
Па
чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је
потребна двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја изашлих бирача, а то
се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је
дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима
политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР
Југославије.
Прије
самог одржавања референдума тадашњи предсједавајући седмочланог
Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија
Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао ону чувену
реченицу:
“За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”!
Том
реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански
рат у БиХ. Све друго су само трагичне посљедице које су настале након
ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
И да закључим – 1. март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити државни празник!
1. март је само Дан Цивилне заштите
у Републици Српској
и он се тако и обиљежава.
Свим припадницима
и Управама Цивилне заштите
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ и Управама Цивилне заштите
честитам 1. март,
Свјетски дан цивилне заштите.
Свјетски дан цивилне заштите.
Срећно прославили свој празник
са што мање интервенција
у ситуацијама када је потребна
ваша помоћ у спашавању
ваша помоћ у спашавању
људских живота
и материјалних добара!
