У
време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до
несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.
По
једнима је то био Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића,
исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио
се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер
немаде у себи ничег земаљског.
Насупрот
њему, био је свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и
привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог,
а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских
већим од Василија.
Постојала
је и трећа група, која је величала светог Григорија Богослова,
сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и
дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође
до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и
Јованите.
Али,
по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним
сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља
рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа
противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим,
писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни
другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту."
Поучише
они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се
престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.
Састављена
је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву
тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује на данашњи дан, а сваки
од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује.
И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара, Свети Григорије Богослов 7 фебруара и Свети Јован Златоуст 26 новембра.
