12. фебруара 1841. године
рођен је славни српски пјесник
ЛАЗА КОСТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Лаза
Костић био је пјесник, писац, новинар, филозоф, полиглота и политичар, а
сматран је једним од највећих умова српске литературе. Посветио се
писању поезије и превођењу са европских језика.
Био је најзанимљивија и најистакнутија пјесничка личност друге половине 19. вијека у Србији.
Знао
је грчки, латински, њемачки, француски, енглески, руски, мађарски, на
свим тим језицима је читао, са неких преводио, а на њемачком, француском
и латинском и писао.
Са
само осамнаест година, 1859. године, Костић је почео да преводи
Шекспира на српски језик. Хеленизам, Шекспир, српска народна поезија -
то су три основне претпоставке Костићева дјела.
Своју
чувену пјесму "Санта Марија дела салуте" посветио је трагично
преминулој Ленки Дунђерски и те стихове многи критичари и познаваоци
поезије сматрају најбољим пјесничким остварењем у српској књижевности.
ЛАЗА КОСТИЋ
- Santa Maria della Salute
/Света Маријо поздрављам те/
- Santa Maria della Salute
/Света Маријо поздрављам те/
Једна од наших најљубавнијих пјесама ако не и најљубавнија пјесма српске књижевности је свакако пјесма
Santa Maria della Salute.
Нисам је сад поставио, јер се може свугдје наћи на нету, али јесам раније: LINK - Pjesma Santa Marija
Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Несрећна љубав
Њему
је било већ 50 година, њој тек 20. Ленка Дунђерски била је ћерка
најимућнијег Србина у Војводини, Лазе Дунђерског. Иако нису били блиски
по годинама родила се обострана љубав. Ленка је била опчињена славним
песником, а он њеном младошћу и лепотом. Ипак, у педесетој години чак се
и одважни Лаза Костић плашио да започне нов, узбудљив, заљубљен живот
са тридесет година млађом девојком. Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Званично
је прихваћена прича да се Лаза оженио богатом сомборском мираџиком,
само да би некако заборавио Ленку, док је она у кратком року преминула у
Бечу од тифусне грознице. Ипак, незванични подаци тврде, да је Ленка
преминула при абортусу, који је спровођен у Бечу, а да је причу о
тифусној грозници исконструисала породица, како би се избегла срамота и
како би девојачко име остало неукаљано. Ленка је потом сахрањена у
породичној гробници Дунђерских у Србобрану.
Лаза
је за Ленкину смрт сазнао на брачном путовању у Венецију, где између
осталог посећује цркву Госпе од Спаса (Санта Мариа делла Салуте). Управо
од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве Лаза
Костић ће 14 година у себи носити ову песму, све док није добила пуни
сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.
Фатална судбина
Костић
је имао несрећу да се под старост заљуби безнадежно у недостижно. Пре
те фаталне љубави, прва његова важна љубав за коју историчари знају
завршила се смрћу девојке, 1862. године, кад је Костић имао 21 годину.
Следећа се удала за другога, а трећа за трећега. Изгледа да су оне, или
њихове мајке, на време схватиле и размотриле природу овога генија, и
утекле стабилним људима, можда мало безбојним, али постојаним.
Ленка
и Јуца, Костићева супруга, не могу се поредити без опасности да се
једној или другој не нанесе нека неправда. Кад су се венчали, Јулијани
Паланачки је било 46, а Лази 54 године. Јулијана је свога распуштеног
генија први пут угледала у некаквим сватовима, и отада та зачарана
девојка више ништа није видела до њега, иако га је срела 25 година пре
њиховог венчања. Дотле је енергично одбијала просце, који су јуришали на
мираз, а никоме није говорила кога то она чека. У браку између Јуце и
Лазе не може се рећи да није постојало наклоности, али љубавне страсти
засигурно никада није било. Јуца иако је била предобра жена, није могла
да надомести Ленку и њено ужасно одсуство.
Ленка Дунђерски и Лаза Костић
споменици у парку дворца Дунђерски
у Кулпину, општина Бачки Петровац
