18. фебруара 1915. године
умро је историчар, филолог,
политичар и државник,
академик
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Припадао
је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју
је Новаковић основао заједно са Милутином Гарашанином, Миланом
Пироћанцем, Чедомиљем Мијатовићем и
Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се
залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом
елите, а уз ослонац на Круну.
Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду, која је трајала седам година (од 1885. до 1892). По повратку је постао председник Државног савета да би, након три године, 1895 - 1896. постао председник једне од дуговечнијих дванаест влада за време владавине краља Александра Обреновића. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до 1900, затим краткотрајно у Паризу, па до 1905. у Петрограду, где је и пензионисан. То је, ипак, био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.
Споменик у дворишту школе у Шапцу која носи његово име
По повратку у земљу, Новаковић је један од обновитеља Напредне странке која је добила име Српска напредна странка. 1909.
Новаковић је изабран, упрокс малом утицају своје странке, за
председника концентрационе владе. Концентрациона влада трајала је до
окончања Анексионе кризе, али је Новаковић остао један од најугледнијих
политичара све до своје смрти 17. фебруара 1915. у јеку Првог светског
рата.
