Драга Љочић
Млада
Шапчанка, ћерка трговца, била је прва жена доктор медицине у Србији и
четврта на европском континенту. Осим тога, прва је Српкиња с чином
официра, носила је чин поручника санитетске службе. Прва је дама која је
по удаји задржала девојачко презиме.
Драга Љочић је прва жена лекар у Србији и четврта жена у Европи
која је стекла универзитетску диплому доктора медицине.
Жртва за отаџбину
Рођена 28. фебруара 1855. године у Шапцу, у породици трговца који је, мимо тадашњих обичаја, поред два сина, решио да школује ћерку.
Рођена 28. фебруара 1855. године у Шапцу, у породици трговца који је, мимо тадашњих обичаја, поред два сина, решио да школује ћерку.
После
основне школе Драга прелази у Београд, где је завршила Вишу женску
школу, а затим се уписала на Велику школу, тадашњи универзитет. Ту је
провела годину дана на природњачком одсеку, а 1872. године упутила се у
Цирих на студије медицине.
Кад
је 1876. године почео Први српско-турски рат, напушта факултет и долази
у Србију да би радила као медицинска сестра. По завршетку Другог
српско-турског рата она је прва Српкиња официр, с чином поручника
санитетске службе Војске Кнежевине Србије. Враћа се у Цирих, где 1879.
године завршава студије медицине, само петнаест година после прве жене
на свету која је постала лекар, а у исто време кад је и Велика Британија
добила прву жену лекара.
Учествовала
је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1915. године:
поред два рата с Турском, и у српско-бугарском, Првом и Другом
балканском и Првом светском рату, кад је са српском војском прешла
Албанију.
За
време српско-бугарског рата 1885. године, једно време била је једини
лекар у Општој државној болници у Београду, као и у болници за велике
богиње и у установи за рањенике у Великој школи.
Др Драга Љочић, споменик у Београду,
„Стара очна болница“, улица Џорџа Вашингтона
Задржала презиме
Али
и поред свих заслуга у рату, у миру је наилазила само на одбијање и
непризнавање, па је борба за равноправност с мушкарцима обележила њен
живот. Министарство унутрашњих дела, под чијом се управом тада налазила
здравствена служба, формирало је комисију од угледних имена српске
медицине, која је Драгу испитала и теоретски и практично из готово целе
медицине. Њихов извештај садржавао је одличну оцену о стручности
кандидаткиње, али прва српска лекарка није могла да добије право да као
лекар ради у државној служби - јер је жена.
Зато
је отворила приватну ординацију, као „доктор медицине, бабичлука и
очних болести“.Драга је и прва жена која је после удаје задржала
девојачко презиме. Била је удата за радикалског првака Аранђела Рашу
Милошевића, који је због учешћа у неуспелој Тимочкој буни, само осам
дана пошто му се родила ћерка, био прво осуђен на смрт, а затим
помилован и упућен у Београдску тврђаву на издржавање десетогодишње
робије.
Била
је један од оснивача Материнског удружења и ватрени борац за женску
равноправност, захтевајући да жене добију право гласа. Умрла је 1925.
године у Београду.
29. септембра 2017. године у оквиру
Српског љекарског друштва
у Београду откривена је биста
првој љекарки у Србији
др Драгињи Драги Љочић.
