СТЕПА СТЕПАНОВИЋ - Да се не заборави!

 11. марта 1856. године рођен је 

славни српски војвода и војсковођа

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Био је један од најистакнутијих српских војсковођа 
у два балканска и у Првом свјетском рату. 

Чин генерала добио је 1907. 
Од 1908. је био министар војске, 

а послије побједе на Церу у августу 1914. 

унапријеђен је у чин војводе. 

Извео је пробој Солунског фронта 

и разбио бугарску одбрану

 у Првом свјетском рату, што је допринијело 

капитулацији Бугарске у септембру 1918. 

Договор двојице славних 

српских војвода и војсковођа 

Живојина Мишића и Степе Степановића 

на Солунском фронту

Улазак српске Друге армије на челу

са славним Војводом Степом Степановићем

у ослобођено Сарајево, 1918. године.

Споменик славном војводи Степи Степановићу 

у Кумодражу (мјесту рођења) код Београда

Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату – Церску битку, постао тек други човек који је у Србији добио чин војводе. И како то обично бива, била је реч о изузетно скромном човеку који није много марио ни за похвале ни за одликовања и који је, у мирнодопском периоду, много више волео свој дом у Чачку него дворске балове и пријеме. Из његовог послератног живота, остала је забележена и ова прича.

Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату – Церску битку, постао тек други човек који је у Србији добио чин војводе.

И како то обично бива, била је реч о изузетно скромном човеку који није много марио ни за похвале ни за одликовања и који је, у мирнодопском периоду, много више волео свој дом у Чачку него дворске балове и пријеме. Из његовог послератног живота, остала је забележена и ова прича.

Војвода Степа Степановић је у дуго заслужену пензију отишао две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата.

Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу.

Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи!

Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења и превртања очију од стране млађих колега, војвода је на крају истерао своје!

Вила је још дуго година живела крај Степе на његовом имању у Чачку. На крају, иако потпуно слепа, наџивела је војводу.

Када је Степа Степановић преминуо 27. априла 1929. године управо она је вукла кола са ковчегом у коме је било тело Степе Степановића до гроба и тако га испратила у погребној поворци на вечни починак

Споменик славном српском војводи 

Степи Степановићу у Чачку