8. марта 1847. године рођен је славни српски научник
СИМА ЛОЗАНИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Сима Лозанић је завршио права у Београду и студирао хемију у Цириху и Берлину. На универзитету у Цириху докторирао је 19. марта 1870. године.
Радио је као професор Велике школе још од 1872, а редовни професор је постао 1874. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар и тада је изабран и за првог ректора Београдског универзитета.
Фотографија Симе Лозанића из 1905. године
Остале су забележене његове речи које је изговорио приликом
свечаног отварања 1905. године:
„Наше некадашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто - да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем, стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније, па и успешније.“
Занимљива грађа о Сими Лозанићу, снимана је у пригодном музејском простору на Хемијском факултету, који садржи прве уџбенике хемије, апаратуре, записе, архиву и фотографије овог угледног хемичара и првог ректора Београдског универзитета.
Сима Лозанић био је хемичар, научник, професор, творац првих модерних уџбеника, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. Министар привреде и иностраних дела, дипломата, учесник у балканским и у Првом светском рату.
Ликови знаменитих људи оживљени су нимало претенциозном глумачком интерпретацијом и костимима, које је одабрала Биљана Михајловић.
Ликови знаменитих људи оживљени су нимало претенциозном глумачком интерпретацијом и костимима, које је одабрала Биљана Михајловић.
Рођен је у Београду као син Милоја Лозанића, среског начелника и Ане Вељковић. Завршио правне науке у Београду.
Студирао хемију у Цириху и у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19 марта 1870. године.
Био је професор Велике школе од 1824. а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. године.
Када је основан Београдски универзитет 1905. године био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар.
Првих осам редовних професора
Београдског универзитета, 1905. године:
Сједе слијева: Јован Жујовић, Сима Лозанић,
Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас;
Стоје слијева: Андра Стевановић,
Драгољуб Павловић, Милић Радовановић
и Љубомир Јовановић.
и Љубомир Јовановић.