ВАСКРС
Васкрс или Ускрс -
како се правилно каже?
Ако
сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитате празник,
треба да знате да је разлог прије свега утицај различитих културних
традиција.
Овај
празник је у нашем народу поштован од давнина и представља дан када је
Исус Христос након распећа на крсту, трећег дана васкрснуо из мртвих.
Христос
васкрсе, Христос васкрс, Христос воскресе, Христос васкресе, Христос воскрсе су поздрави које можемо чути приликом честитања највећег
хришћанског празника.
ВАСКРС или Ускрс?
Разлика
између ове двије ријечи заправо је политичког карактера пише у Српском
језичком приручнику, чији су аутори најпознатији српски лингвисти и
академици - Павле Ивић и Иван Клајн, те Митар Пешикан и Бранислав
Брборић.
У
овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских ријечи чије
преузимање не долази у обзир, али и да је "број таквих ријечи донекле и
вјештачки повећан посљедњих година, политички мотивисаним (мада сасвим
ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски" а само отаџбина
српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба замијенити
"српским" Васкрс, васкршњи".
Ако сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитамо, треба да знате да је то због разних утицаја културних и временских традиција, у којима смо се налазили. Тако данас имамо Ускрс - српско народно, Васкрс - старо српско књижевно и црквено и Воскресеније данашње српско црквено.
Према данашњем општеприхваћеном ријечнику матице српске, најправилније би било рећи:
"Христос васкрсе"!
Поред тога исправно је и "Христос воскресе".
Изворни облици ријечи као што су Васкрс, Васкрсеније, Васкрснути, Васкрсе потичу из старог српског црквеног и књижевног језика. Ове ријечи у преводу означавају васкрснуће, односно устајање из мртвих и поновно оживљавање.
Такозвани српскословенски језик, односно српска редакција старословенског језика, настала је у вријеме када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током X вијека. Од тада па до првих деценија XV вијека, Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од XV вијека па надаље изговарају их са "А". Дакле то је ријеч Васкрс.
Негдје од средине XVIII вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са "О" у првом слогу, Воскресеније, Воскреснути, Воскресе.
Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно вријеме почетно "У" добијено од старог почетног "В".
Тако да је потпуно исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати Васкрс.
И сасвим на крају - мало логике.
Шта боље звучи - "ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
или Христос Ускрсе!
У поздраву није уобичајeн народни изговор Христос ускрсну.
Сачувано је старо српско црквено (српскословенско)
Христос васкрсе!
Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.
