СРЕЋАН РОЂЕНДАН ЧИКА ЂОРЂЕ!
ЧУВАР ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА НА ЗЕЈТИНЛИКУ
У
годинама када обиљежавамо најважније датуме из Великог рата не можемо
да заборавимо једно име. То је Ђорђе Михаиловић (93 године). Рођен је 1.
маја 1928. године у Солуну), сигурно најпознатији и најстарији чувар
неког војничког гробља на свијету, Српског војничког гробља на
Зејтинлику у Грчкој, које је настало послије пробоја Солунског фронта у
Великом рату.
На
вјечној стражи је од 1961. године, када је замијенио оца Ђуру. А прије
оца Ђуре чувар Српског војничког гробља до 1928. године био је Ђорђетов
деда, Саво Маихаилић, солунац, Србин, рођен у Грбљу, код Боке
Которске. Три генерације Маихаиловића су чувари Српског војничког
гробља.
Званично,
прије седам година отишао је у пензију. Због тога што Ђорђе нема мушког
потомка, њега је прије пет година наслиједио Предраг Недељковић из
Краљева, ожењен Гркињом. Ипак, иако пензионер, Ђорђа посјетиоци Српског
војничког гробља на Зејтинлику могу и данас видјети на овом светом
мјесту. Увијек је на услузи свима, који желе да посјете гробље и пронађу
гроб својих предака, али и спреман да пружи неко обавјештење.
Ђорђе
је на Зејтинлику обиљежавао многе датуме из наше славне историје.
Обиљежава и 9. мај Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. А
разлог је што се у оквиру Српског војничког гробља из Великог рата
налази и партизанско гробље у којем је сахрањено 129 интернираца и
заробљеника у Другом свјетском рату, који су изгубили живот у њемачким
нацистичким логорима у Грчкој.
Михаиловић
је имао прилику да на Зејтинлику поздрави руског славног космонаута
Јурија Гагарина, па Алексеја Леонова, човјека који је први боравио у
свемиру. То не треба никога да чуди јер су се Руси на Солунском фронту, а
било је око 18.000 војника у саставу Руског добровољачког одреда,
борили против Нијемаца, Бугара и Аустро-Угара, заједно са Србима.
Не
треба заборавити, често је говорио Ђорђе, да је руски цар Николај други
Романов упутио ултиматум савезницима (Енглеска и Француска) да ће са
Нијемцима потписати сепаратни споразум уколико не пошаљу помоћ Српској
војсци, која се преко Албаније повлачила ка Грчкој.
Током
пробоја Солунског фронта поред око 7.500 погинулих српских војника на
Зејтинлику су сахрањени посмртни остаци и других војника из савезничких
држава.
Своје гробље имају Французи (око 8.000 их је сахрањено на Зејтинлику), Италијани (3.500), Енглези (1.350) и Руси (око 500).
Руско војничко гробље се налази у саставу Српског војничког гробља.
Ђорђе
Михајловић за свој труд и велико ангажовање током скоро шест деценија
на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одликован је Орденом Светог
Саве првог степена 2014. године и Орденом српске заставе другог
степена.
У
годинама када обиљежавамо најважније датуме из Великог рата не можемо
да заборавимо једно име. То је Ђорђе Михаиловић (93 године). Рођен је 1.
маја 1928. године у Солуну), сигурно најпознатији и најстарији чувар
неког војничког гробља на свијету, Српског војничког гробља на
Зејтинлику у Грчкој, које је настало послије пробоја Солунског фронта у
Великом рату.
На
вјечној стражи је од 1961. године, када је замијенио оца Ђуру. А прије
оца Ђуре чувар Српског војничког гробља до 1928. године био је Ђорђетов
деда, Саво Маихаилић, солунац, Србин, рођен у Грбљу, код Боке
Которске. Три генерације Маихаиловића су чувари Српског војничког
гробља.
Званично,
прије седам година отишао је у пензију. Због тога што Ђорђе нема мушког
потомка, њега је прије пет година наслиједио Предраг Недељковић из
Краљева, ожењен Гркињом. Ипак, иако пензионер, Ђорђа посјетиоци Српског
војничког гробља на Зејтинлику могу и данас видјети на овом светом
мјесту. Увијек је на услузи свима, који желе да посјете гробље и пронађу
гроб својих предака, али и спреман да пружи неко обавјештење.
Ђорђе
је на Зејтинлику обиљежавао многе датуме из наше славне историје.
Обиљежава и 9. мај Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. А
разлог је што се у оквиру Српског војничког гробља из Великог рата
налази и партизанско гробље у којем је сахрањено 129 интернираца и
заробљеника у Другом свјетском рату, који су изгубили живот у њемачким
нацистичким логорима у Грчкој.
Михаиловић
је имао прилику да на Зејтинлику поздрави руског славног космонаута
Јурија Гагарина, па Алексеја Леонова, човјека који је први боравио у
свемиру. То не треба никога да чуди јер су се Руси на Солунском фронту, а
било је око 18.000 војника у саставу Руског добровољачког одреда,
борили против Нијемаца, Бугара и Аустро-Угара, заједно са Србима.
Не
треба заборавити, често је говорио Ђорђе, да је руски цар Николај други
Романов упутио ултиматум савезницима (Енглеска и Француска) да ће са
Нијемцима потписати сепаратни споразум уколико не пошаљу помоћ Српској
војсци, која се преко Албаније повлачила ка Грчкој.
Током
пробоја Солунског фронта поред око 7.500 погинулих српских војника на
Зејтинлику су сахрањени посмртни остаци и других војника из савезничких
држава.
Своје гробље имају Французи (око 8.000 их је сахрањено на Зејтинлику), Италијани (3.500), Енглези (1.350) и Руси (око 500).
Руско војничко гробље се налази у саставу Српског војничког гробља.
Ђорђе
Михајловић за свој труд и велико ангажовање током скоро шест деценија
на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одликован је Орденом Светог
Саве првог степена 2014. године и Орденом српске заставе другог
степена.
