у тадашњу Добровољачку улицу у Сарајеву
припадницма тадашње регуларне ЈНА
Одлазак у бошњачко Сарајево
и прво обиљежавање страдања припадника
ЈНА на мјесту њихове ликвидације.
Страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву већ четврту годину заредом неће се обиљежавати у некадашњој Добровољачкој већ у Миљевићима у Источном Сарајеву, јер тамо постоје „услови за то”.
Делегација Републике Српске је страдање припадника ЈНА обиљежила 3. маја у Миљевићима.
Четири године се страдање војника ЈНА не обиљежава на мјесту њихове погибије, јер је, 2016. године, након полагања, цвијеће бачено у контејнере.
Представници Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова подсјетили су и да им градске власти у Сарајеву не дозвољавају да се подигне спомен-плоча страдалима на том мјесту, а ни долазак на мјесто злочина није могућ без највећег степена обезбјеђења кантоналне полиције.
У Добровољачкој улици убијено је девет припадника ЈНА, док је 26 рањено и преко 200 заробљено, а у Сарајеву 2. и 3. маја живот су изгубила 42 војника ЈНА, заробљено их је 207, а 71 је рањен.
Porodice 42 vojnika JNA, koji su pre tačno 18 godina
- Zaista je sve proteklo u najboljem redu i za to najveće zasluge ima kantonalna policija, koja je ovaj ispit položila s desetkom. Kada se sve završilo, zvali su me Zlatko Lagumdžija i Željko Komšić da mi se zahvale što sam pomogao da sve prođe bez incidenata - kaže Jovičić.
Na tom malom delu ulice, porodice ubijenih vojnika i predstavnici vlasti i nevladinih organizacija uz ogradu su zapalili sveće i položili 42 ruže za svakog ubijenog vojnika. Ni to, međutim, nije prošlo bez pretnji i psovki „Zelenih beretki" i okupljenih Sarajlija, koji su podržavali protest veterana iste formacije koja je 2. i 3. maja imala glavnu ulogu u streljanju vojnika JNA iz zasede.
- Ovaj grad ni danas nije slobodan za Srbe. Ovaj dan treba da bude poruka celom svetu da se osudi ono što se desilo nedužnim mladićima u Dobrovoljačkoj. Osamnaest dana sam tražila brata, a 18 godina čekam pravdu, čekam da neko odgovara za taj zločin - poručuje Gordana.
- Osamnaest godina traje ova nepravda i sve to vreme slušam neistine druge strane. Moj Zdravko bio je redovan vojnik, koji je služio istu onu vojsku koju su služili i oni koji su ga ubili. Krenuo je da izađe, da napusti to Sarajevo, ali nisu mu dozvolili. Ubili su mi ga! To im nikada ne mogu oprostiti! - kaže kroz plač majka Bogdana.
Ona poručuje da se u Dobrovoljačkoj desio zločin za koji moraju da odgovaraju i oni koji su ga naredili, ali i oni koji su ga izvršili.
Organizatori pomena u Dobrovoljačkoj zahvalili su sarajevskoj policiji što im je omogućila da obeleže stradanje 42 vojnika.
- Bilo je i tenzija i neizvesnosti, ali smo uspeli da bezbedno uđemo u Sarajevo i da se bezbedno vratimo. Uspeli smo da pošaljemo poruku celom svetu o zločinu u Dobrovoljačkoj na miran i dostojanstven način, sa svećama za pokoj duša postradalih i belim ružama kao simbolima drugačije, svetlije budućnosti - kaže Branka Šljivar, predsednica Pododbora Vlade RS za obeležavanje zločina u Dobrovoljačkoj.
- Imamo nameru da idemo do kraja, jer ovaj zločin mora da se osudi. Ti ljudi su bili nenaoružani i sve što im se dogodilo bilo je smišljeno i namešteno - upozorava sestra ubijenog Zdravka Tomovića.
- Moramo znati istinu o ovom zločinu, koji ne sme da se zaboravi. Moramo zapamtiti i prevaru koja je dovela do tog zločina kako na takve prevare nikada više u budućnosti ne bismo nasedali - poručuje general Kovačević.