НЕКАЖЊЕНИ РАТНИ ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ У САРАЈЕВУ

 ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није оптужен за злочин 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића.

Нећу хипотетички да нагађам, нити да правим спекулације, a нити да пресуђујем, јер нисам ни судија ни тужилац. Само тражим правду за српске жртве.
Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Али како да му се суди кад никад ни од једног тужилаштва није оптужен.

На жалост био сам у великој заблуди јер сам мислио да постоји правда. Но, правда је само фикција и њу дијеле само они који су најјачи и који имају силу, моћ и пушку, уз то и паре наравно. Надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам лично предао предмет "Добровољачка улица" тадашњем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

 

         Злочиначки тужилац 
и женски монструм Карла дел Понте

Моје се надање није остварило. Јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби били жртве. Свима је познато да је Хашки суд политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Тужилаштво а ни Суд БиХ нису отворили предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од било какве одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи, захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.

Заробљени војници регуларне ЈНА

Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 

И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе имао је и Ганић. 

Припрема за запречавање проласка колоне возила ЈНА                          у Добровољачкој улици

Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка", јер ако судови у Њемачкој и САД могу да суде за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не видим разлог зашто онда Ганићу не би могао да суди и суд у Београду. 

          Јовичић предаје обимну документацију 

Карли дел Понте за злочине у Добровољачкој

Безброј пута сам поставио питање зашто Тужилаштво и Суд БиХ нису отворили тај, као и неке друге предмете гдје су Срби страдали, али увијек као одговор добијао сам једну флоскулу - истражне радње су у току.

Ганић је годинама понављао исту причу - да су Срби 2. маја 1992. срушили "пола Сарајева". Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено, вјероватно због једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата Ганић отео, као што су отели и многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве, желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем 2010. године покренуло је истрагу против 19 држављана Босне и Херцеговине, које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти у БиХ, терете за планирање, организовање и издавање наређења за напад на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на Војну болницу, Дом ЈНА и касарну у Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године, нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Ратни чланови Предсједништва БиХ 

       - Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић

Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

За овај злочин, упркос доказима који су достављени Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао. Ништа необично. Ово је постала уобичајена фраза: "Нико још није одговарао".