МИЛАН ЈЕЛИЋ - Да се не заборави!

 30. септембра 2007. УМРО је 

тадашњи предсједник 

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

МИЛАН ЈЕЛИЋ

Гробница покојног МИЛАНА ЈЕЛИЋА

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ - Да се не заборави!

 30. септембра 1991. године

умро је један од највећих боема 
и пјевача народне музике 

непоновљиви 

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ

Све док постоје људи који 
воле његове пјесме,

живјеће и 

ТОМА

 

Споменик легендарном пјевачу Томи Здравковићу 

у природној величини подигнут је у Лесковцу

Киша је падала

Ја знам да волим и да љубим

ја знам да певам и да сневам

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

Киша је падала

а ја сам плакао за њом

улица дуга, к'о моја туга

остаће у граду том.

Ја знам то срце које боли

ја знам за душу која пати

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

Ја знам да све што брзо дође

ја знам да све и брзо прође

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

МИЛАН РАКИЋ - Да се не заборави!

30. септембра 1876. године, 

рођен је српски пјесник,  дипломата

и добровољац у Првом балканском рату

МИЛАН РАКИЋ

 

Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји

Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници. 

Симонида је била ћерка византијског цара који ју је са пет година обећао српском краљу Милутину као залог склапања мира између двије државе.

 Била је позната по својој љепоти и њена фреска у манастиру Грачаници једна је од најврједнијих фресака средњовековног сликарства. 

Фреска је дјелимично оштећена па тако Симонида на њој нема очи. 

Након смрти свог супруга се замонашила и умрла као монахиња 1345. године. 

За вјернике Српске православне цркве ... 30. септембра су: Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

 

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

МИЛАН ТЕПИЋ - СРПСКИ ЈУНАК да се никад не заборави!

29. септембра 1991. године херојски је погинуо 

СРПСКИ ЈУНАК

НАРОДНИ ХЕРОЈ

МИЛАН ТЕПИЋ

Милан Тепић говори у родној Козарској Дубици

МИЛАН ТЕПИЋ

Тепић је 29. септембра 1991. године, 

нешто прије 11 часова, дигао у ваздух складиште ЈНА 

у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.

 

Претходно је у борби погинуо војник

на одслужењу војног рока Стојадин Мирковић,

док су старијег водника Ранка Стевановића

припадници хрватске паравојске 
стријељали по заузимању складишта.

Споменик хероју Милану Тепићу откривен је 

29. септембра 2017. године

у Београду на углу улица Љутице Богдана 

и Кнеза Александра Карађорђевића 

на Дедињу. 

ЈЕДАН ЈЕ ЈЕДИНИ ВЕЛИКИ ВЛАДИМИР ПУТИН!

  ЈЕДАН МАЛИ ДИО ИЗ 

КАРИЈЕРЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА

/НАПОМЕНА - Многи сигурно ово нису знали, али ко има времена може да прочита/.

 

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Нека давна времена кад је Служба била служба. На слици у прилогу је нико други до садашњи руски предсједник Владимира Путина ( човјек са лијеве стране) у класичном /фотографском/ кадру на слици са предсједником САД Роналдом Реганом када је посјетио Русију 1988. године.

Путин је тада био агент КГБ-а и то је било његово скривено прерушавање у туристу и фотографа. Путин је имао туристичке камере навучене око врата.
Служба је захтијевала да буде сналажљив, лукав и препреден.

Слику је снимио Пете Соуза, фотограф из Бијеле куће лични фотограф предсједника Обаме, али је такође радио у истом капацитету и за тадашњег предсједника САД Роналда Регана.

Соуза је ту фотографију снимио 1988. године приликом посјете Регана Москви. Реаган и Михаил Горбачов су испред Кремља поздрављали грађане и туристе.

Сам Соуза је давне 2009. године тврдио (и рекао да су му ове информације потврђене) да је мушкарац на лијевој страни, који изгледа као туриста и са камером око врата, уствари Владимир Путин, који је у то вријеме био тајни агент КГБ-а.

Путин је 16. година био официр у КГБ-у, напредујући до чина потпуковника.
Касније се повукао да би ушао у политику у свом родном Санкт Петербургу 1991. године.

Преселио се у Москву 1996. године и придружио се администрацији предсједника Бориса Јељцина гдје је брзо напредовао, постајући вршилац дужности предсједника 31. децембра 1999. године, када је Јелцин неочекивано поднио оставку.

Путин је побиједио на предсједничким изборима 2000. године, упркос широким оптужбама за намјештање гласова. Поново је на изборима 2004. године, изабран за предсједника Русије и то му је био други узастопни мандат.

Због уставог ограничења Путин није могао да се кандидује за трећи узастопни председнички мандат, па је за предсједника предложио свог првог сарадника Дмитрија Медведева који је побиједио на предсједничким изборима 2008. године и који је одмах поставио Путина за премијера. Заправо, то је била само замјена Путина и Медведева на функцијама.

У септембру 2011. године, након промјене закона о продужењу предсједничког мандата са четири на шест година, Путин је најавио да ће на председничким изборима 2012. тражити трећи, узастопни мандат предсједника, што је и урадио и та одлука је довела до великих вишемјесечних протеста у многим руским градовима.

Али Путин не би био ово што јесте да није знао како све да доведе у ред и да остане предсједник Русије и један од најмоћнијих људи свијета.

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ - Да се не заборави!

 Ксенија Атанасијевић

Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.

Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.

Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. 

Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.

Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.

Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…

За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу. 

После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела “Филозофски фрагменти“. 

Ксенију Атанасијевић,

насликала славна Надежда Петровић,1912. године.

Надежда Петровић је уврштена 

у 100 најзнаменитијих Срба

СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ - Да се не заборави!

Стеван Стојановић 

Мокрањац 

- Умро је 28. септембра 1914. године.

Био је српски композитор и музички педагог, 

класик српске музике, њена најистакнутија личност

 

на прелазу из XIX у XX вијек.

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

За православне вјернике ... Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.

После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

МИЈА АЛЕКСИЋ - Да се не заборави!

 

26. септембра 1923. године рођен је

МИЈА АЛЕКСИЋ

један од славних српских глумаца и забављача

Мија Алексић је рођен 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца. У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.

Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.

Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу. Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру. Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.

Мија Алексић је умро 12. марта 1995. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ - Да се не заборави!

 26. септембра 1860. године

умро је војвода и владар Србије

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји

Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу

Споменик је свечано открио 
краљ Александар Обреновић

у присуству државних званица 
и грађана, 24. јуна 1898. год.