Родом
је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је
грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег
овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову
спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових.
Због
тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем,
поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан
да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се
Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).
По силаску
Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде
сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у
веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих
хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да
проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и
другим местима.
Његово дело огледа се и у томе што је живописао
иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих
апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског
иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири
Јеванђеље.
Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру,
одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску
веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу,
кнезу Агаје.
Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су
га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду
Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време
цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
Све што је људско није ми страно. Важан је ЧОВЈЕК! Пишем и објављујем онако како знам.