Упокојио се 31. октобра 1830. године.
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Свети
Петар, Митрополит цетињски рођен је
средином 18. века у Његушима од оца Марка
и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када
је Петру било 10 година, Митрополит Сава
Петровић, стриц Петровог оца Марка,
довео га је у Цетињски манастир „да учи
књигу". У дванаестој години је примио
монашки подстриг, у петнаестој је послат
у Русију на даље школовање.
Када се
1766. године упокојио Митрополит Василије,
јеромонах Петар се вратио на Цетиње.
Владика Сава га је убрзо рукопложио за
јеромонаха, а нешто касније га је произвео
у чин архимандрита. Са благословом
Митрополита Саве 1777. године одлази у
Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту
свог српског народа.
По упокојењу
Митрополита Саве 1781. године, за његовог
наследника изабран је Арсеније Пламенац,
његов сестрић, који је после три године
умро. Тада је за духовног и световног
владара Црне Горе изабран архимандрит
Петар Петровић. Хиротонисао га је у
епископа у Сремским Карловцима 1784.
године митрополит Мојсије Путник.
Свети
Петар Цетињски се посебно залагао да
спречи крвну освету међу српским
племенима у Црној Гори. Дао је први
писани законик 1796. године. Написао је
Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу
покојном Карађорђу Петровићу, неколико
песама и преко 260 архипастирских
посланица. После 46 година архипастировања
преставио се у Господу, у Цетињском
манастиру, 31. октобра 1830. године у 81
години земаљског живота. Житије и Службу
Светом Петру Цетињском написао је 1893.
године београдски Митрополит Михаило
на основу историјских извора и усменог
казивања цетињског митрополита Митрофана
Бана.
Митрополит Петар, прозван
Петар Цетињски, поштован је као свет
још за живота. Многи храмови широм Српске
Патријаршије посвећени су овом светитељу.
Његове чудотворне мошти и данас почивају
у Цетињском манастиру.
