Рођена је 12.10.1873. године у Чачку
Уврштена у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато
сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској
несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила.
До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила.
Боловала је седам дана, а умрла је 3. априла 1915. године.
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године.
Манастир Грачаница, 1913. године
Косовски божури – Грачаница, 1913.
Споменик Надежди Петровић у Чачку,
откривен 1955. године
