понедељак, 8. мај 2017.

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАРКО

Данас, 8. маја је МАРКОВДАН!

Свети Апостоле и Јеванђелисто Марко, моли Милостивог Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
    
Од врховног Апостола Петра се научивши, Апостол Христов си био, и као сунце на све стране си засијао. Александрији си био украс, блажени, тобом се Египат од обмане демонске ослободио и јеванђељским твојим учењем просветио си све, као светли стуб Цркве. Зато твоју успомену поштујући, светло славимо, Марко богогласни: Моли Бога кога си кроз Јеванђеље благовестио, да подари опроштај грехова душама нашим.

Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
 Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор!

 Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!"  Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.

недеља, 7. мај 2017.

БРАВО СРБИЈО! БРАВО МАКСИМОВИЋУ ... Трећа медаља за српске рваче на Европском првенству ... Максимовић освојио бронзану медаљу


Српски рвач Александар Максимовић освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Новом Саду у категорији до 71 килограма грчко-римским стилом, пошто је вечерас у борби за треће мјесто савладао Француза јерменског поријекла Еврика Никогјосана 2:1.

 

 

МАРКО МАРЈАНОВИЋ ... БРОНЗАНА МЕДАЉА ЗА СРБИЈУ на Сјетском купу за веслање у Београду!

Марко Марјановић
 
освојио бронзану медаљу у скифу 
на Светском купу у Београду

 

БРАВО СРБИЈО! МИЛОШ ВАСИЋ и НЕНАД БЕЂИК освојили сребрну медаљу на Свјетском купу у Београду!


Директно: ПАЛЕ/Београд
Српски двојац без кормилара,
Милош Васић и Ненад Беђик,
освојили су сребрну медаљу 
у финалу Свјетског купа 
у Београду.


субота, 6. мај 2017.

Кристијан Фрис шампион Европе у рвању!

Кристијан Фрис
 
освојио је златну медаљу на Европском првенству 
у рвању које се одржава у Новом Саду.
 

У категорији до 59 килограма Фрис је финалу био бољи
од Бугарина Серафимова Ангелова, побиједивши га са 3:1.
 

До финала је стигао побједама против Швеђанина Боа Ерика Јоакима Фагерлунда 3:0, Пољака Прземислава Пијатека 8:0
и у полуфиналу Хрвата Ивана Лизатовића 2:1.

 

Рус прејак за олимпијског шампиона Давора Штефанека. Штефанек освојио сребро на Европском првенству!


Олимпијски шампион у рвању Давор Штефанек није успiо да освоји златну медаљу на првенству Европе у Новом Саду, пошто је у финалу, у категорији до 66 килограма грчко-римским стилом, изгубио од Руса Артема Суркова 9:1.
Штефанек у новосадском СПЕНС-у није успио да обједини олимпијско, свjетско и европско злато, а дошао је до треће континенталне медаље, послиjе двиjе бронзе.

Он је претходно био бољи од Швајцарца Андреаса Већа 11:0, Летонца Александрса Јуркјанса 5:2, Мађара Матеа Краснаија 1:0 и Бјелоруса Сослана Даурова 4:1.

БРАВО СРБИЈО! БРАВО ЈОВАНА! Јована Прековић освојила златну медаљу на Европском првенству у каратеу!


Српска каратисткиња и чланица карате клуба „Књаз“ из Аранђеловца, Јована Прековић, освојила је златну медаљу на Европском првенству 
за сениоре које се одржава у Турској.



Она је у финалу са 4:2 савладала Францускињу Игнасе Лусие, 
златну са претходног ЕП и сребрну са СП.


Прије тога наша ЈОВАНА била је боља 
од Мађарице Вас Мелинде,
Рускиње Гатаулине Наилиае, 
Црногорке Јелене Максимовић 
и Туркиње Чобан Мерве.


**************************
ЏУДИСТИ СРБИЈЕ са Европског првенства из Турске враћају се са четири медаље!


Јована Прековић 
постала је шампион Европе у категорији до 61 килограма.

 Марко Антић је у категорији до 60 килограма 
освојио сребрну медаљу.

Бронзане медаље су освојили: 
 Слободан Битевић у категорији преко 84 килограма 
и Сања Цвркота у дисциплини испод 68 кг.


Некадашњи хајдуци и данашњи "савремени", односно ововременски лопови!

Данас је велики православни празник ЂУРЂЕВДАН!

Посветио сам пажњу томе и објавио пригодан текст о Ђурђевдану.

Међутим, сад ми ово на ум паде:


О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“. 

На Ђурђевдан хајдуци су се састајали и кретали су у своја путешествија и походе на турске зулумчаре... 
На Митровдан    хајдуци су се повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. 

Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.

******************
Међутим, у новије, односно у савременије доба 
неки "хајдуци" кад се састану - никад се више не растају. 
Цијелу годину су заједно и чине разне хајдучије! 

Уклапајући се у садашње трендове 
и у "модернистичком сленгу", односно жаргону,   
некадашњи хајдуци би само терминолошки  
били најближи данашњим лоповима, 
али ни налик нису данашњим мафијашима, 
криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима. 
За разлику од хајдука - данашњи лопови су нон-стоп активни!

Међутим, хајдуци су били поштени. 
Они су нападали само турске освајаче 
и народу су дијелили плијен.
 
Данашњи лопови краду све до чега стигну 
и никоме не дају харач!

СРЕЋНА КРСНА СЛАВА ЂУРЂЕВДАН!


СРБИМА који СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – ЂУРЂРВДАН
славе као своју крсну славу уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!
Moлитвама СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!

АМИН!

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂЕВДАН


Данас је велики хришћански празник - Свети Великомученик Георгије - Ђурђевдан.

За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима украшавају куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње... У доба војевања Срба против Турака настала је изрека "Ђурђев данак, хајдучки састанак".
-----------------------------------------------------------------

Ријечи Светог владике Велимировића 

Боже, 
благослови оног 
ко улази у овај 
дом, заштити и 
сачувај оног 
ко 
излази из њега ,
и дај мир ономе 
ко у њему остаје.
АМИН


У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.

Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.

Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!

Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++
 

петак, 5. мај 2017.

Пјесма Ђурђевдан настала у сарајевском возу смрти за Концентрациони усташки логор Јасеновац ... ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!



Пјесма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвијесности.

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе први пут је запјевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

„Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске (НДХ) наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.

Сарајево, Башчаршија
- Усташе одводе похапшене Србе у воз смрти
Сарајево - Јасеновац

Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.

 У колони је било око три хиљаде Срба, махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.

На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвијесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.
 
Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници – „Ђурђевдан је“. Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика.

На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.

Нека је вјечна слава свим жртвама
јасеновачког усташког казамата смрти!



четвртак, 4. мај 2017.

Некад било ... Прије 37. година ...

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 37. година ...

Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године кад ме из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа.

Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде дочекао је Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити неко други сем највиших званичника.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Миланка Реновице.

Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Нисам тада знао да је Микулић са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјету у болници у Љубљани код Јосипа Броза, али сам чуо дио разговора између њих двојице.

На питање Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита, Микулић је рекао да Броз има само 39. (!) кг и да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре ...

Ушли су у Кабинет и задржали се око пола сата. 
Поново сам на исти начин испратио Микулића ...