ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ ... Фашистичка Њемачка је на данашњи дан злочиначки бомбардовала Београд

6. април 1941. године

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату 

без објаве рата напала Југославију. 

Београд, који је три дана раније 
проглашен отвореним градом, 

у 6.30 часова напала су 
234 бомбардера и 120 ловаца.

Већина житеља југословенске пријестонице 

је затечена на спавању, јер је била недјеља. 

Не зна тачно колико је тада људи погинуло, 

а процјене су да је било 2.000 до 4.000 жртава, 

а можда и више.

Уништено је више стотина зграда, међу којима 

и здање Народне библиотеке Србије - 

установе основане 1832. - са око 300.000 књига, укључујући средњовјековне списе непроцјењиве културне вриједности.

Храбри пилоти Шестог Ловачког Пука 6.4.1941. 

са тридесет седам авиона оборили су 

четрдесет шест њемачких летилица.

Храбри српски ЈУНАЦИ Шестог ловачког пука 

који су погинули 6. априла 1941. године, 

супростављајући се њемачким фашистичким 
агресорима и авио-нападачима на Београд.

СРПСКИ ЈУНАЦИ

 - ВЈЕЧНА ВАМ СЛАВА 
У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ!

У одбрани нашег неба живот је положило 11 пилота. 

То су Милош Жунић, Живица Митровић, Михо Клавора, 

Јован Капешић, Душан Борчић, Добрица Новаковић, 

Бранислав Тодоровић, Милутин Петров, Карло Штребенек, 

Владимир Горуп и Миливоје Бошковић. 

----------------------

Фашистички злочинац Александар Лер:

Знао је фашистички злочинац Александар Лер 

на шта треба ударити и шта треба уништити! 

Јер, ако једном народу уништиш културу и прошлост 

- он неће имати никакву будућност! 

Тај народ ће нестати! 

Ми смо опстали, хвала Богу!

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ - За сјећање и памћење ...

Из славне српске прошлости ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 5. 4. умрла  је

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

Уврштена у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

------------------

Споменик Исидори Секулић

испред Педагошког факултетау Сомбору 

ЈОСИП ПАНЧИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан /5.4./ рођен је 

свјетски познати српски научник

ЈОСИП ПАНЧИЋ

Био је први предсједник тек основане

краљевске академије, 1887. године,

изабран баш на /његов/ Панчићев рођендан.

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Панчићева оморика

Јосиф Панчић, spomenik u Akademskom parku

на Студентском тргу у Београду

ПЕТАР КРАЉ - Да се не заборави!

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 4. априла рођен је
славни српски глумац 

ПЕТАР КРАЉ

У спортској породици ЗВЕЗДЕ "гомилају" се титуле ... Хокејаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ на убједљив начин освојили титулу шампиона регионалне ИХЛ лиге

Хокејаши Црвене звезде тријумфовали су

у другом сусрету финалне серије регионалне ИХЛ лиге,

савладавши у Крању домаћи Триглав резултатом 4:0.

Црвена звезда је лигашки дио шампионата завршила убједљиво на првом мјесту са 23 бода предности испред другопласираног Триглава.

"Црвено-бели" су тако тријумфално завршили овогодишњу клупску сезону освојивши друплу круну - титулу шампиона Србије и титулу шапиона регионале ИХЛ лиге.

 

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је наступила у саставу: Митић, Ранковић, Анић, Бркушанин, Чегринтсев, Даниел, Драговић, Гаидаш, Јанковић, Керезовић, Кулешов, Марковић, Машић, Новаковић, Подунавац, Поправка, Ристић, Сабадош, Шпањевић, Вукићевић, Цвик, Ђумић. Тренер Јовица Рус

ЛОЛА НОВАКОВИЋ - Да се не заборави!

ЛОЛА НОВАКОВИЋ

Тужна судбина велике југословенске 

и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић.

Умрла је 3. априла 2016. године. 

На вјечни починак је испратило једва педесетак 

пријатеља и сарадника на Новом гробљу 

у Београду уз пјесму „Кап весеља“.

КАП ВЕСЕЉА - Лола Новаковић

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - Да се не заборави!

Надежда Петровић

Потресна биографија Надежде Петровић 

и њено богато сликарско дјело 
говоре нам много о њој, 

али и о српској несрећи 
да лако и брзо заборављамо 
наше славне претке.

До посљедње снаге 
сликала је шаторе ваљевске болнице,

све док заразна болест није и њу оборила. 

Боловала је седам дана.
Умрла је 3. априла 1915. године.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

Уврштена у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Надежда Петровић као ратна болничарка

у Призрену 10. априла 1913. године

Грачаница, сликано 1913. године

Поље косовских Божура

Споменик Надежди Петровић 

у Пионирском парку у Београду

Прође 1. април ... уз кафу, цртица из свакодневице...

ПИШЕ: СлАвКо  ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, 
наравно уз кафу.

Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ни ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.    

Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи.

Ипак,  мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и с друге стране ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност.

Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. 
Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!

Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. 
А кад то није било у историји човјечанства? 
Било је увијек и биће заувијек.

Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!

МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ ЧКАЉА - Да се не заборави!

На данашњи дан, 1. априла 

рођен је непоновљиви

Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове 

и који нас је забављао и  засмијавао до суза ...

ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!

Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 

Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.

Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.