Огромна је разлика између некадашњих хајдука који су се окупљали на Ђурђевдан и данашњих "савремених", односно ововременских лопова који се свакодневно током цијеле године окупљају!

Данас је велики православни празник ЂУРЂЕВДАН!

Посветио сам пажњу томе 

и објавио пригодан текст о Ђурђевдану.

Међутим, сад ми ово на ум паде:

О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“. 

На Ђурђевдан хајдуци су се састајали и кретали су у своја путешествија и походе на турске зулумчаре... 

На Митровдан    хајдуци су се повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. 

Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.

******************

Међутим, у новије, односно у савременије доба неки "хајдуци" кад се састану - никад се више не растају. 

Цијелу годину су заједно и чине разне хајдучије! 

Уклапајући се у садашње трендове и у "модернистичком сленгу", односно жаргону, некадашњи хајдуци би само терминолошки били најближи данашњим лоповима, али ни налик нису данашњим мафијашима, криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима. 

За разлику од хајдука - данашњи лопови су нон-стоп активни!

Међутим, хајдуци су били поштени. Они су нападали само турске освајаче и народу су дијелили плијен.

Данашњи лопови краду све до чега стигну
и никоме не дају харач!

СРЕЋНА КРСНА СЛАВА ЂУРЂЕВДАН!

СРБИМА који СВЕТОГ ГЕОРГИЈА 

– ЂУРЂРВДАН

славе као своју крсну славу, 

уз божији благослов желим 
сваку срећу и упућујем честитке!

Moлитвама СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ 

нека вам Господ дарује мир, здравље,

сваку утјеху, духовни напредак 

и свако благостање!

АМИН

Истина, Ђурђевдан се ове године слави у сасвим  другачијим околностима због пандемије Ковид 19.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂЕВДАН

Данас је велики хришћански празник - Свети Великомученик Георгије - Ђурђевдан.

За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима украшавају куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње... У доба војевања Срба против Турака настала је изрека "Ђурђев данак, хајдучки састанак".

Ријечи Светог владике Велимировића 

Боже, 

благослови оног
ко улази у овај дом, 

заштити и сачувај оног
ко излази из њега,

и дај мир ономе
ко у њему остаје.

АМИН

У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.

Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.

Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!

Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.

++++++++++

 

ПЕТАР КОЊОВИЋ ... Да се не заборави!

На данашњи дан, 5. маја 1883. године

у Чуругу је рођен славни српски композитор

ПЕТАР КОЊОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји

Портрет славног српског композитора 

ПЕТРА КОЊОВИЋА

насликао је хрватски сликар Томислав Кризман

Вјечна слава српском јунаку МИЛЕНКУ ПАВЛОВИЋУ ... Да се не заборави!

Вјечна ти слава и хвала

српски јуначе!

На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници. 

На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.

4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. 

Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом Миг-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.

Остаци његовог авиона пали су у село Петница. 

Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.  

Некадашњи војни аеродром "Батајница" од 6. јуна прошле године 
носи име овог славног српској јунака пилота- МИЛЕНКА ПАВЛОВИЋА

Потпуковник МИЛЕНКО ПАВЛОВИЋ 

постхумно је унапријеђен у чин пуковника

Ко је био злочинац Јосип Броз који је уништио једну епоху постојања и опстанка српског народа!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

ЗЛОЧИНАЦ ЈОСИП БРОЗ

ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО 
ДА ПОСЈЕТИ ФАШИСТИЧКО-УСТАШКИ 

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР СМРТИ 

ЈАСЕНОВАЦ

- Зашто на гробу нема петокраке?

- Зашто никад није био на гробљу у Кумровцу 
гдје су му сахрањени наводни биолошки родитељи?

У једном ранијем тексту /поново сам га објавио

у наставку/ поставио сам само нека питања.

Ако ме било ко демантује и ако ми одговори,

ево спреман сам не само да се извиним било коме,

већ и њему мртвом

ЗА РАЗУМНЕ СВЕ ЈЕ ЈАСНО!

За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО!

Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ, РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.

О каквој хипокризији, наивности, и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше заједничке државе.

А, управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.

Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/

Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.

------------------------------------------

Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац

 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.

Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.

Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.

Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.

/На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/

Али, то је ништа у односу како нас је 
у многим другим стварима превеслао и слудио. 
Петокраком је највише слудио Србе.

Питање:

- Зашто на свом гробу нема петокраке.

ЗАШТО?

Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.

Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ, Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.

Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.

Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.

Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.

Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.

СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Немачком.

Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима, којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за Србе.

Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.

Питање:

Зашто никад није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Кумровцу.

Одговори на питања су дати у питањима ... 

Мислим да је прави одговор дао славни академик

Матија Бећковић

"Био је то први случај да је један народ 

узео за свог вођу непријатељског војника

и не треба се чудити ничему што је учинио."