ПИШЕ: Славко Јовичић - Забранити вехабије

Останак муџахедина, вехабија и других исламских радикала у БиХ последица је непоштовања Дејтонског споразума, јер је два месеца по престанку рата у БиХ, који овај споразум обележава, требало да сви страни држављани напусте БиХ.

Уместо протеривања, они су добили држављанство БиХ и штитили радикалне идеје међу домаћим исламским становништвом. Ревизија и одузимање нелегално стечених држављанстава само је делимично успела.

Тај проблем покренуо сам као посланик још 2008. године и наредних година стално потенцирао, али се у томе није постигло много. Последица је резултат напад на америчку амбасаду. Као посланик у Парламентарној скупштини БиХ поднео сам кривичну пријаву против оних који су издавали нелегална држављанства, међутим, из Тужилаштва БиХ сам добио одговор да је то застарело.

Додуше, негде око 1.800 држављанстава је ипак одузето, али боравак тих људи оставио је у БиХ последице у виду такозване „беле Ал Каиде“, а то је управо случај са нападачем на амбасаду САД.

Суштина моје иницијативе, коју ћу за десетак дана да поднесем, јесте да се уз координацију Министарства за избеглице, правде и безбедности неутралишу вехабије у Маочи, месту крај Брчког. Несхватљиво је да увече после девет часова полицајац не сме да уђе у то село, као да је то нека екс-територија.

Тамо мора да се уведе ред, то легло тероризма и најцрњих идеја мора да се растури. Не знам да ли би их требало раселити или урадити нешто друго, али окупљању вехабија у Маочи мора се стати у крај, као и на осталим тачкама у БиХ где се организују. Потом ћемо кренути на џамију краља Фахда у Сарајеву, где им је матица за цели регион југоисточне Европе. У тај главни вехабијски центар не сме ући ни полиција, ни било ко из обавештајних служби БиХ. БиХ има све механизме да заведе ред.

Зашто се то онда не чини? Можда је договор у томе да у Сарајево после напада на амбасаду САД, дакле део америчке територије у БиХ, борави заменик помоћника америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Дакле, нападнута је територија САД, а они се тиме баве са тог нивоа, и још тај човек изјављује да је тај напад изоловани случај. Какав изоловани случај, када су вехабије пре две године у Маочи одржале конгрес? Негде око 350 особа је идентификовано као потенцијална опасност за безбедност и оне су под контролом.

Нама који смо у Парламентарној комисији за надзор над радом обавештајно-безбедносне агенције позната су та имена.

Али индикативно је да адвокат терористе тврди да је он неурачунљив. Ако је то тако, па зашто није пуцао у бабу, него се из Маоче и Брчког запутио за Сарајево са две пушке и две бомбе? Неурачунљивост је једно, али овде је реч о нечем другом: он је кренуо са намером да постане шехид, да пуца и да буде убијен. То је човек задојен најрадикалнијим исламом, припадник „беле Ал каиде“.

На ванредној седници Комисије, коју смо имали у суботу, тражили смо пуну информацију о свему, да се утврди ко је с ким имао контакте и ко је подстакао тероризам у центру Сарајева. Да је ово нормална земља, као што није, најпре би Бошњацима било у интересу да се реше таквих. Очекујем да после подношења иницијативе надлежни формирају тим и да се ти проблеми реше.

Оно чему се лично надам и што сматрам достижним циљем јесте да се вехабијски покрет у БиХ забрани и да се пресеку њихови канали финансирања. Јер, када остану без пара, неће моћи остати овде. Само у једној полицијској акцији код вехабије је у џепу пронађено 47.000 евра. Откуда му те паре када нема посао и ништа не ради, а није никаква тајна да тај новац долази из исламских земаља.

Аутор је посланик у Парламентарној скупштини БиХ

----------------------------------------------------

Текст на овом линку преноси Васељенска ТВ

Збогом Сарајево...збогом граде моје младости и мојих сјећања...

 ... Опроштајна поема Сарајеву

избрисана сјећања ...  

Pred najavljenu seriju koncerata u beogradskoj Areni i o histeriji srpskih obožavalaca Dine Merlina

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

НЕДЕЉА, 16. ОКТОБАР 2011.

Samo nek’ se pjeva

Ko pjeva "zlo ne misli" 

Da li je to tako?

Beograđani se u predugim kolonama i uz obezbjedjenje policije tiskaju pred blagajnama kako bi došli do ulaznice za najavljeni koncert Dine Merlina u beogradskoj Areni. 

Ništa to ne bi bilo čudno da taj isti Dino Merlin nije do samo prije par godina govorio da njegova noga neće stati na tlo zločinačke Srbije. 

Ali, vremena se mijenjaju, pa će, eto, Merlin - cijeli, a ne samo nogom, stići u Beograd i da ogromnu masu zabavlja pjesmom. 

No, to što je bio jedan od važnih kreatora pljuvanja na sve što je srpsko i što ide dalje od međe BiH u unutrašnjost Srbije, po svemu sudeći to više nikoga i ne interesuje. 

Jedna od najupečatljivijih izjava Edina Dervišhalidovića je ona data zagrebačkom Slobodnom tjedniku u kojoj je Beograd nazvao „leglom fašizma“, a 1994. na pitanje novinarke Globusa da li je moguć zajednički život sa Srbima, oštro je odgovorio:

- Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji siju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka.

A kad je rat uveliko završen, Dino nije prestao da zatvara usta. U sarajevskim Danima 2001. izjavio je sljedeće:

- Srbi bi trebalo da uzmu lijekove za svoje bolesti, jer je evidentno da su bolesni. Većina je bolesna i to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da idem u Beograd, jer bolesnici se obilaze. (!).

Sa sigurnošću se može pretpostaviti da će zbog neviđenog interesovanja srpskih ljubitelja muzike za pjevanje islamskog teologa, beogradska muzička serija potrajati baš kao španske i turske sapunice i ići će u needogled i u nastavcima ...

Evo, samo na jednoj od slika i zvanične takve potvrde. 

Na slici jasno se vidi Dino Merlin kako zagrljen pjeva sa svojom zločinačkom bratijom. Za pretpostaviti je da je u toj zločinačkoj družini glavni vokal bio Dino Merelin, a da su zločinci iz njegovog “benda” bili prateći ili urlajući vokali, koji su feštali i opuštali se nakon zločina počinjenih nad srpskim narodom u Sarajevu. 

Leđima okrenut i sa pancir prslukom je čuveni sarajevski advokat Fahrija Karkin.

Članovi “benda”  bili su, kažem bili su, jer glavni predratni kriminalci i ratni generali muslimanske vojske su na razne načine, a najviše u međusobnim obračunima u samom toku rata, a neki i nakon rata - likvidirani.

**************************

Dino Merlin, rođen je 12. septembra 1962.  godine u Sarajevu, gdje provodi djetinjstvo i gdje se školuje. 1983. godine Dino osniva muzičku grupu "Merlin" za koju piše tekstove i muziku, i gdje pjeva, čime postaje jedan od najmarkantnijih frontmena na području bivše Jugoslavije.

Svoju solo karijeru Dervišhalidović započinje 1991. godine pod scenskim imenom "Dino Merlin". Tekstovi za masovnu publiku, proizašli iz ličnog iskustva, jedan su od glavnih razloga koji mu omogućuje da na regionalnoj muzičkoj sceni slovi za jednog od najvećih autora. Sve češće Dino upotrebljava instrumente orijentalne, etno muzike, usklađene sa novim zvucima elektronske muzike.

Po izlasku albuma "Sredinom", Dino organizuje koncert u Sarajevu na koji dolazi više od 60.000 ljubitelja njegove muzike. Na svoju dugu listu uspjeha, dodaje i dva učešća za izborima za Pjesmu Evrovizije. 1999. godine Dino Merlin odnosi i pobjedu, te predstavlja Bosnu i Hercegovinu na evrovizijskom finalu u Jerusalemu, osvojivši sedmo mjesto. Dino Merlin je na 56. takmičenju za pjesmu Evrovizije u Njemačkoj Bosnu i Hercegovinu predstavljao sa pjesmom pod nazivom "Love in Rewind". Pjesma je premijerno izvedena na BH Eurosong showu koji je emitovan uživo na BHRT-u. Prvi put Dino je jednu pjesmu otpjevao na engleskom jeziku. Osvojio je šesto mjesto te nadmašio svoj plasman iz 1999. u Jerusalemu, te postigao drugi najbolji plasman Bosne i Hercegovine na ovom prestižnom takmičenju.

.........................

Na slici je "civilni" i ratni Dervišhalidović, alijas Dino Merlin

On je i autor prve takozvane bosansko-hercegovačke himne "Jedna i jedina".  E ta “jedna i jedina BiH” o kojoj pjeva Dino Merlin i koju su svesrdno prihvatili navijači iz samo jednog – bošnjačkog naroda i jeste najveći problem za druga dva konstitutivna naroda u BiH, prevashodno za Srbe, mada se stidljivo i Hrvati odupiru težnjama stvaranja “jedne i jedine BiH”, onakve kako je vidi Dino Merlin.

"Civilni" i ratni Edin Dervišhalidović, alijas Dino Merlin

Izbijanjem gradjanskog rata u BiH, Dino Merlin stao je rame uz rame sa svojim istomišljenicima, čiji je jedini cilj bio stvoriti  BiH i to baš “jednu i jedinu”, po mjeri samo muslimanskog naroda. Istina je da nije često držao pušku u rukama, ali se pjesmom još jače borio za svoje ciljeve što je bilo ubitačnije od svakog oružja i tu mu se ne bi imalo mnogo šta zamjeriti. Ali, ima mnogo drugih stvari koje se Dinu Merlinu ne mogu zaboraviti. Učesnik je mnogih ratnih javnih muzičkih  manifestacija i to u društvu najvećih kriminalaca i ratnih zločinaca koji su počinili stravične ratne zločine nad Srbima u Sarajevu. 

-----------------------------------------------------

Pa, evo da predstavim Merlinovu 
raspjevanu bandu i zločince.

RAMIZ DELALIĆ ĆELO

Delalić Ramiz prvi put je kao počinilac ozbiljnog  kriminala evidentiran sa nepunih 20 godina, kada je nakon bjekstvaa iz njemačkog zatvora sa lažnim njemačkim pasošem uhvaćen na mađarsko-jugoslovenskoj granici. Nakon dolaska u Sarajevo bavi se sitnim kriminalom, a u proljeće 1992.  ubio je srpskog svata Nikolu Gardovića, ispred stare Pravoslavne crkve na Baščaršiji. Na svim TV stanicama prenesena je vijest o potjernici za Ramizom Delalićem Ćelom. U međuvremenu počinje rat i Delalić postaje komandant Devete motorizovane brigade. 

Zajedno sa komandantom Desete brdske Mušanom Topalovićem Cacom,  drži dugu liniju fronta u Starom Gradu. Ističe se naročito u borbama na Igmanu, koji je zahvaljujući, između ostalog, njemu i Caci, odnosno 9. i 10. brigadi,  ostao u rukama muslimanske vojske. U septembru '93. poslan je u Hercegovinu i u hrvatskom selu Grabovica, gdje su bili smješteni njegovi vojnici, u toku noći biva ubijeno 24 Hrvata i narednog dana i pet članova porodice Zadro. U oktobru 1993. uhapšen je u združenoj akciji SVB i SDB pod nazivom "Trebević" čiji je navodni cilj bio "obračun sa kriminalom" i "odmetnutim" komandantima. 

Tokom akcije je ubijen Mušan Topalović, dok je prevožen od komande Prvog korpusa do sarajevskog Centralnog zatvora, navodno, u pokušaju bjekstva. Sa Delalićem informativni razgovor obavio je  tadašnji načelnik Uprave vojne bezbjednosti Jusuf Jašarević. Razgovor se snimao. Ćelo počinje svojom klasičnom rečenicom koju je ponavljao još stotinama puta: "Juso, Kur'ana mi, sve ću ispričati..." Da se zaklinje da je ono što govori apsolutna istina, ponavljao je i u mnogim intervjuima koje je za novine dao poslije rata. U oktobru 1993. je zatvoren, ali ubrzo dobija poruku od predsjednika /Alije Izetbegovića/ da će sve biti uredu i da će biti amnestiran. 

.................

Tada se u zatvoru nalazi i njegov kasniji advokat Fahrija Karkin /član zločinačkog “benda, okrenut ledjima sa kratkom majicom i pancir-prslukom na sebi na pomenutoj fotografiji n.p.a./, optužen da je potpomagao "etničko čišćenje grada", učestvujući u organizaciji odlaska sarajevskih Srba i Hrvata preko Grbavice za novac. I Delalić i Karkin u zatvoru su imali bolje uslove nego ostali. Poslije izlaska iz zatvora, uz sebi najodanije ljude iz "jurišne grupe" Devete brigade, Ćelo se počinje baviti biznisom i povremeno, kako je rekao, odrađuje specijalne poslove za muslimansku vladu. 

Sa mnoštvom krivičnih prijava za reketiranje, iznudu, nasilničko ponašanje, lako se nosi. Uz pomoć Bakira Izetbegovića dobija ekskluzivni prostor u Štrosmajerovoj ulici u centru grada, gdje u otetom srpskom prostoru otvara kafić Kiborg. Nedaleko od njega prostor za svoj kafić dobija njegov jurišnik Musa Hota, koji ispred Ekonomskog fakulteta /zgrade koja je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i koja ni do dan danas nije vraćena pravim vlasnicima n.p.a./ otvara ljetnu baštu. Iako mu je formalno oduzet pasoš, jer je imao optužnicu za ubistvo, dobija pasoš od načelnika sarajevske policije Ismeta Dahića i odlazi u Tursku, gdje boravi nekoliko godina. Vraća se 2004, a juna 2007. je ubijen.

ISMET BAJRAMOVIĆ ĆELO

U “bendu” sa kojim pjeva Merlin je još jedan “ćelo”…Ismet Bajramović Ćelo (Sarajevo, 26.04.1966 - Sarajevo, 17.12.2008. bio je ratni komandant Vojne policije takozvane Armije BiH, a njegovo ime se nakon rata često povezivalo sa sarajevskim kriminalnim podzemljem. Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu prije desetak godina protiv njega je podiglo optužnicu za ubistvo Rahmana Hajdarpašića. Ismet Bajramović svoju je kriminalnu karijeru na sarajevskim ulicama počeo kao sitni diler narkotika (kada se i navukao na drogu), neko vrijeme je bio u zatvoru zbog silovanja, a utjerivao je i dugove za prvog muslimanskog ministra policije Bakira Alispahića. Neposredno nakon rata preživio je atentat, a hvalio se i svojom sposobnošću sviranja klavijature. Naime, da bi imao pravo boravka u Njemačkoj Bajramović je jedno vrijeme posjedovao dokument u kojem je stajalo da je zaposlen kao muzičar, iako urbani muzičari kažu da je znao odsvirati samo uvod u pjesmu "Child in Time" grupe Deep Purple.

Čovjek za najprljavije poslove

Godinama kasnije Ćelo je postao šef sarajevskog, odnosno bošnjačkom podzemlja. Uvijek se trudio da izgleda što opasnije pa nikad nije skrivao da je naoružan, razmetao se svojim bogatstvom i vjerovao je da je nedodirljiv, ali zbog brojnih neprijatelja koje je stekao kroz kriminalnu karijeru uvijek ga je pratila horda tjelohranitelja. Bio je zapravo ono što su njegovi šefovi željeli: poslovođa organizacije čiji se vrh trudio izbjegavati medijsku i svaku drugu pažnju, čineći najprljavije kriminalne poslove.

Nikad osuđen zbog stravičnih zlostavljanja i ubistava srpskih civila

Po nekoj hijerahiji Ćelo je bio četvrti čovjek BiH u ratnim danima (iznad njega bili su samo Alija Izetbegović, Rasim Delić i Kerim Lučarević). Zbog ratnih zločina koje je počinio u Sarajevu za vrijeme rata Ćelu je tražio i Interpol, a bio je optužen za zlostavljanje pljačkanje i ubistva na stotine srpskih civila u Sarajevu, posebno u logorima u Centralnom “zatvoru” i u  "Viktor Bubanju". No, Ćelo kao i svi drugi muslimanski ratni zločinci i kriminalci zbog ovih zločina nikad nije osuđen. U medjusobnim obračunima sarajevske mafije ubijen je 2.008. godine.

JUSUF JUKA PRAZINA

Treći član zločinačkog "benda" je Jusuf Juka Prazina Јусуф  (7. septembar 1962. – 4. decembar 1933) је bio predratni sarajevski kriminalac, ratni komandant muslimanskih paravojnih formacija “Zelene beretke” od kojih je kasnije nastala takozvana Armija BiH, a kasnije i pripadnik hrvatskih vojnih formacija. Sarajevski kriminalac, siledžija i delikvent velikog kalibra, osudjivan i zatvaran mnogo puta, osamdesetih godina se uključuje u organizovani kriminal kao dobro poznat član podzemlja, vodeći vlastitu bandu za reketiranje. 

Još 1991. godine svoju bandu stavlja u službu muslimanskog vojnog i političkog vrha u Sarajevu i kao komandant vlastite paravojne formacije pod nazivom “Jukini vukovi”, učestvuje u masakru pripadnika tada regularne Jugoslovenske narodne armije tokom dogovorenog povlačenja u Dobrovoljačkoj ulici 2. I 3. maja 1992. godine. Na početku i tokom rata, pa sve do bjekstva iz Sarajeva Juka Prazina je sa svojom zločinačkom sabraćom počinio stravične zločine nad nedužnim Srbima kojima je bio zabranjen izlazak iz muslimanskog Sarajeva. 

Optužen za ratne zločine

Ratni zločinac i kriminalac velikog kalibra bio je optužen za mnogobrojne ratne zločine nad Srbima u Sarajevu, ali nikad nije izveden pred lice pravde, jer je pobjegao u Belgiju gdje je i ubijen.

**************

Nema tog prostora i trebalo bi na stotine hiljada stranica teksta da se opišu mnogobrojni ratni zločini članova “benda” koji, kako se vidi na slici, pjeva sa Dinom Merlinom. Ali, to beogradske ljubitelje muzike Merlina neće spriječiti da pohrle u Arenu i da slušaju pjesme onoga, koji je poslije rata u brojnim navratima, bolje rečeno, kad god je imao prilku, o Srbima i o Srbiji govorio najogavnije i najuvredljivije stvari. 

No, Srbi su takav narod koje nikakvo vrijedjanje ne uzbudjuje, pa će kako izgleda, sedmicama, pa možda i cijeli mjesec dana puniti beogradsku Arenu.

Istovremeno, Lepa Brena /Fahreta Jahić, 

po rođenju muslimanka/

ni pomisliti ne može bilo gdje da organizuje koncert 

i da nastupi u Federaciji BiH.

O Ceci, bilo bi iluzorno i u snovima razmišljati (!)

O svjetski poznatom i o proslavljenom 

srpskom režiseru Emiru Kustirici da i ne govorim.

Iako rodjeni sarajlija Kusturica ni sanjati ne može 

da bilo kad stupi na tlo svog rodnog grada Sarajeva, 

jer je Kusturica jedan od najomraženijih likova 

u očima bošnjačkog naroda.

ПАЖЊА!

Ово је само мали дио најогавнијих, најгорих

и пријетећих ријечи које је о Србима говорио

Един Дервишхалидовић, алијас Дино Мерлин:

Има ли било кога ко не разумије ове ријечи србомрсца Дервишхалидовића:

DINO MERLIN: "Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji siju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka".

DINO MERLIN: "Bog će pomoći muslimanima da pomoću muslimanskih pušaka unište Srbe" - ето, тако је говорио Дино Мерлин.

/Иако је завршио средњу исламску школу - медресу, не вјерујем да је то научио у школи!/

STRAVIČNO!

---------------------------

Pa eto, uživajte Srbi i pjevajte sa Dinom Merlinom dok će, istovremeno, na stotine srpskih majki kćeri, sestara i supruga i dalje plakati i tragati za svojim najmilijima koji su zvjerski likvidirani u Sarajevu, od strane Merlinove muzičke sabraće, i za kojima se i dan danas bezuspješno traga, nažalost.

Zločini počinjeni nad Srbima koji, nažalost, nikada neće dobiti sudski epilog!

• RATNI ZLOČINI

 Samo jedan insert iz brojnih zločina nad Srbima....
------------------------------------------

by Momir Ilic and Marica Lalovic 
Intervju, Belgrade, FR Yugoslavia,13. 02. 1996.

As early as last fall, The Hague Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia indicated that Izetbegovic's mane might be added to the list of war criminals. Soon after that, Goldstone's close collaborators let it be known, discretely but without a doubt, that they would like to open an investigation against Alija Izetbegovic [Bosnian president]. After such a public announcement of a new target for the Goldstone's team, the Serb side, with all its customary deficiencies, got down to work. 

As before, the first to do something concrete were non-governmental organizations, above all The Association of Camp Inmates 1991. The message traveled across the Drina river, and recently Dr. Radovan Karadzic stated that the Pale authorities have material evidence of Izetbegovic's guilt. 

Directors of a Massacre

It is too early to talk about the quality of Serb evidence that will be presented to the Hague tribunal and which might be accepted by the tribunal as a basis for an indictment. Nevertheless, it is almost certain that the main arguments against Izetbegovic will be the suffering of Serbs in central Bosnia, specifically in camps in Konjic, Celebic and Tarcin. It seems that the crimes in Bradina might also be included. 

We've also heard that the Serb side will try to use the favorable attitude of the tribunal to present to the whole world the definite proof that the two Sarajevo massacres, in Vase Miskina Street and on Merkale Market, were planned and executed with knowledge of the top officials in the Muslim government. 

The testimony of Slavko Jovicic, aka Slavuj, leaves no room for doubt that Alija Izetbegovic knew about the camps in which mostly Serb civilians were detained, tortured and killed; it also shows that Izetbegovic used to visit those camps; Slavko Jovicic spent 1334 days, between 5/26/92 and 1/19/96 in the Tarcin camp. He was a police inspector, and before his arrest, the chief of security for the Serb parliamentarians and ministers in the then multiethnic parliament and government of Bosnia-Hercegovina. 

“I saw Alija Izetbegovic on several occasions during my incarceration in the Tarcin camp. His first visit was in April, 1994. He left Sarajevo through the tunnel, and then, he was taken in a car to the helidrom in Tarcin; the helidrom had been built by us, camp inmates. From there he flew in a helicopter to Split. 

“During Izetbegovic's visits to Tarcin, we were removed to a safe distance from him. But, even from 30 to 50 meters away from him, which was the distance between the silo in which we were incarcerated and the helidrom and the camp headquarters building, we were able to recognize him. I always found it easy to recognize him, since I had known both him and his escorts personally. Izetbegovic knew about me, he even knew my nickname, Slavuj.” 

Live Shield for Muslims 

Slavko Jovicic continues: “It is true that I never personally met Izetbegovic in the camp, but I was visited by two of his escorts on one occasion. After that I started hoping that I would be released. My visitors were Fadil Pekic and Akir Sisic, both my former colleagues from the police. They were a part of Izetbegovic's escort during his stay in the building in which both military and camp headquarters for this area were located. When they entered my cell, I asked about the reason for their visit to Tarcin. 

'We are here with the president', they said. I don't think that they could have walked away without Izetbegovic's approval; he must have known where they went. As I already said, the headquarters building was not further than 30 meters from the silo. Pekic and Sisic were well armed, dressed in camouflage police uniforms. They greeted me and one of them gave me two 'Marlboro' cigarettes, saying that they had come to the silo to see me. We talked for about 10 minutes.” 

Serbs will try to convince the Hague tribunal that the Serb prisoners in Tarcin were not prisoners of war, but civilians who had been abducted from their houses as hostages or to be used as live shields during Muslim attacks on Serb trenches. The second part of Jovicic's statement confirms that: 
“An event which occured in 1994 shows that Izetbegovic knew what was going on at the camp. At the beginning of that year, actually on 1/25, one of the top officers from Izetbegovic's closest circle, Nedzad Ajnadzic, who was then a security chief in the Muslim Army and is now the commander of the first Sarajevo Corps and brigadier general, came to the silo on instructions of general Rasim Delic [Bosnian Army commander]. On entering our cell he said: 'Gentlemen, I could kill you all right now. 

However, I won't do it since you are supposed to be exchanged for 187 Muslims from Hadzici [Sarajevo suburb]. Besides, I don't give a damn about you chetniks.' Then he asked:' Which one of you is Slavko Jovicic?' I replied and than he said:' Karadzic cannot help you here. You won't get out of here alive.” He came back a month later. 

“When we thought that the worst was behind us, at the beginning of July, 1995, thirty Serbs were taken from the silo to Sarajevo [during the Muslim attempt to break out of Sarajevo]. They thought that they would be exchanged; instead they were used as live shields and work force to dig trenches and passes from Muslim to Serb positions. Those poor souls really went through hell. Imagine what they did to them: they would usually tie them with a 20 meter long rope and put explosives in their hands. 

Then the prisoners would be forced to walk towards Serb positions, through a previously dug trench, and throw the explosive in the Serb trench. Once they realized what the Muslims were doing to our people, Serb soldiers didn't want to shoot at them. They would even withdraw and leave food and weapons. After the Muslims captured first and endangered second defensive lines in Sarajevo, the Serbs had to respond with fire. 

A few of our people lost their legs in that fashion and a camp inmate, Dane Cica, died from a Serb bullet. It was so horrible that even Muslim guards were crying and saying:' We are really sorry, but if you don't do this Alija will kill us.'”

Istina je samo jedna

PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

U današnjoj opštoj globalizaciji i u svijetu prepunom kontraverzi, licemjerstva, laži i obmana - pravda i pravo, kao univerzalne kategorije ravnoteže između kršilaca osnovnih ljudskih prava i onih drugih čija su sva prava pogažena - gube potpuni smisao opšte prihvaćenih normi i kakvog takvog pravnog balansa između zločinaca i zlostavljanih i ugnjetavanih ljudskih bića.

Takođe, i istina je postala opšta fikcija, mada bi istina trebala da bude osnovni preduslov za sve drugo... treće... Iako je istina jedna i nedjeljiva i niko na istinu nema ekskluzivno pravo, eto, bošnjačka politička, intelektualna i medijska elita potpuno je neopravdano prigrabila sebi pravo da samo oni budu tumači te istine.

Najnoviji podaci ili informacije koje se ovih dana pojavljuju u medijima, istina još stidljivo, da u nekim zajedničkim institucijama BiH rade lica bošnjačke nacionalnosti za koja, izvan svake razumne sumnje, postoje neoborivi dokazi da su počinili stravične zločine nad srpskim narodom - nije ništa novo, niti senzacionalno.

Za sva lica za koja postoje osnovane indicije da su kao pripadnici tzv. Armije RBiH počinili nebrojene zločine nad srpskim narodom i koje srpska strana optužuje - jeste samo paradigma o strateškom interesu Bošnjaka i njihovoj percepciji da se ovdje radi o ataku na njihove "dobre momke"?!

Godinama se zalažem da se potpuno razjasni ratna prošlost i da utvrdimo ko je kome - ono najlošije - i šta uradio u prethodnom građanskom ratu. Svjestan sam da je to Sizifov posao, ali vodeći se ljudskim vrijednostima nemam namjeru da odustanem od permanentne borbe za istinu, ponajviše zbog čiste savjesti i zbog moralne obaveze koju sam sam sebi nametnuo kao dug prema nevinim Srbima koji su na najsvirepije načine likvidirani od strane najokorjelijih zločinaca iz reda bošnjačkog, pa i hrvatskog naroda.

Počinioci ratnih zločina nad srpskim narodom ne rade samo u policijskim strukturama BiH, mada su bezbijednosne institucije indikativan primjer za njihovo uhljebljenje. Stanje ništa nije bolje ni u još nekim zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine. Njihove zlokobne kandže dosežu i do diplomatije i inih takozvanih humanitarnih nevladinih organizacija.

Ne želim da se miješam u nadležnosti pravosudnih institucija BiH, niti da prejudiciram naredne poteze, u prvom redu Tužilaštva BiH, ali želim da, po ne znam koji put, ponovim - u BiH se četiri godine rata nije vodila ljubav, niti obnavljalo "bratstvo i jedinstvo"!? Ovdje su se međusobno ubijali narodi.

Svako protiv svakoga je ratovao i bezbroj je raznih kombinacija o međusobnim sukobima između Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Naravno da mi na um ne pada da pokušavam da ispravim krivu Drinu, ali ću uvijek kao i svi normalni ljudi ponavljati da je Drina kriva! A, to nije ništa drugo, već jasna teza da činjenice o kojima govorim - potvrdim i da argumentima dokažem da je istina i pravo i Srba, a ne samo Bošnjaka ili raznih drugih lobista iz bjelosvjetskih metropola, koji su svojim lažima potpuno preparirali vrlo blisku nam prošlost.

Cilj je bio sasvim jasan - sve učiniti da se lažima izvrši potpuna satanizacija srpskog naroda, u cjelini. Ali, bez obzira na sve, ne smijemo pasti u apatiju i letargiju koja bi nas uspavala, niti smijemo prihvatiti kolektivnu amneziju, pa da zaboravimo stradanje našeg, srpskog naroda, u našoj prebogatoj istoriji, istina kroz vjekove tragičnoj prošlosti i nesrećnom usudu. Zato, glavu gore, istinu u ruke i pravdu za sve narode!

RATNI ZLOČINI

BiH – Crimes Against Serbs – Silos Camp

 

SARAJEVO, January 26 (SRNA) – The last concentration camp in BiH to close was Silos – on St. Sava’s Day 15 years ago, two months after the Dayton accords were initialled.

The Silos camp, which had held more than 600 Serbian civilians, on that day released 44 inmates, SRNA was told by Slavko Jovicic, who spent 1,334 days – 44 months – in Muslim-run death camps. The war in BiH lasted 42 months!

“The camp opened May 11, 1992, and closed on the same date as the notorious WWII Nazi camp Auschwitz. I don’t know if it was a coincidence, but I am sure there is something symbolic here,” said Jovicic.

He said that 24 Serbs died as a result of daily tortures and starvation.

“Some 50 Serbs were killed in the ‘tunnel of Serbian suffering,’ which the Muslims called the ‘tunnel of salvation’ – six hailing from Silos and the rest from concentration camp in Hrasnica,” Jovicic said.

He stressed that Silos held men aged 14 to 90, and 11 women, one of whom was six months pregnant.

“Other than 11 reserve soldiers captured on Hrasnica front line, the internees were all civilians,” states Jovicic.

“According to my information and evidence, over 600 Serbian civilians, mostly from Pazarici and Tarcin, were held at Silos at one time or another,” says Jovicic, who is a member of the BiH House of Representatives.

In addition to the daily physical abuse and beatings, these Serbs were submitted to the worst punishment known to civilised man – starvation.

The only meals were five spoonfuls of some liquid and a piece of bread, which circumstance lasted for six months, changing only after the ICRC began delivering food to the starved internees.

“At the beginning, I lost 34 kg in 63 days, falling from my initial weight of 77 to 43. Were it not for my skin, my bones would have fallen apart. We weighed ourselves on scales used for wheat,” adds Jovicic.

In 1993, the Muslims began taking the Silos inmates to Muslim front lines in Hrasnica, Mount Igman, the Jewish Cemetery, Ormanj, and so on, where they dug canals, built fortifications, bunkers, and the like, relates Jovicic.

“Silos was the most notorious of the concentration camps in BiH, not only because it lasted the longest but also because the internees were tortured by 167 methods, according the statements of witnesses,” stresses Jovicic.

He said that all the documentation on Silos was surrendered to ICTY prosecutor Carla Del Ponte, but that she never gave a thought to prosecuting any of the Muslim criminals, on whom there is incontrovertible evidence of their commission of the most horrific crimes against innocent Serbian civilians.

He says that the BiH Prosecution is behaving the same way. This institution has not even opened a single case where Serbs were the victims; in the meantime, 70 of the surviving inmates have died.

“The Silos camp remains a horrific reminder of the Serbs sufferings, which the contemporary, civilised world can not even imagine,” SRNA was told by this survivor of the Silos concentration camp.

Mašala...

 Izvjeno neizvjesni srbomrzac koji ima svoj BLOG pod nazivom: "Mojne meni" napiše sljedeće o meni:
                                        
"Ono ima blog i tamo napisalo "Postao sam pisac". Što će reći konačno je naučio sva slova.  Aferim"!
                                                        ------------------------------------------------------
Već pomenuti anonimus koji se sakrio kao miš u rupu i izviruje kad mu treba, eto, ne može da sakrije svoju mržnju prema svemu što je srpsko i raspalio na svom blogu sa uvredama na moj račun. Ništa iznenadjujuće.

Zabrinuo bih se da me ovakvi anonimusi i njemu slični kojim slučajem hvale?! E onda bih se zapitao da li sve ovo što radim vrijedi?

Sad znam da vrijedi!

САМО ДА ПОДСЈЕТИМ НА ЗАБОРАВЉЕНУ СТРАТЕГИЈУ ... Да ли се било шта промијенило у Далсовој стратегији уништавања православних народа. Није ништа, осим што је допуњена са примјеном најсавременијих метода техничког и технолошког напредног убијања и уништавања православних народа!

Шеф ЦИА од 1953. до 1961. године 

указује да ће литература, биоскоп и позориште прослављати најнижа људска осећања.

Доказ је извод из Доктрине борбе против Истока, коју је креирао директор ЦИА Алан Далс, а у документу су смјернице како да се разоре традиционалне вриједности присутне у православним земљама, угаси национална свијест њихових грађана и сломи војна моћ словенских држава.

У Далсовој директиви америчким службама безбједности под насловом "Доктрина америчке борбе против Истока", наводи се да САД треба да завладају свијетом, а претходно морају да сломе дух словенских земаља.

„Даћемо све што имамо, сво злато, сву материјлану моћ на магарчење и залуђивање људи. Човјечији мозак, свијест људи склони су промјенама. Посијемо ли тамо хаос, ми ћемо непримјетно да им подметнемо лажне вриједности и примораћемо их да те вриједности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свијест“, наводи се у документу.

Шеф ЦИА од 1953. до 1961. године указује да ће литература, биоскоп и позориште прослављати најнижа људска осећања.

„Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човјеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном ријечју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред“, наводи се у доктрини ЦИА.

Америчка тајна служба је задужена да непримјетно, но активно и постојано, помаже деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност.

„Честитост и праведност биће исмијавани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свијест људи“, навео је Далс.

“Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свијест“.

Он је упозорио да ће један мали број људи схватити о чему се ради.

„Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмијавати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва“, дио је пакленог плана ЦИА.

Ми ћемо, додао је Далс, рушити духовне вриједности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности.

„На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у дјетињству и младалачком добу, увијек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развратношћу је обешчаћивати. Ето, тако ћемо ми то да урадимо“, навео је директор ЦИА.

Далс је сматрао да америчке обавјештајне службе највише пажње треба да посвете деструкцији Русије.

                            Алан Далс

„Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбјеђују да чак и некомунистички, те номинално пријатељски режим Русије не располаже убудуће никаквом војном моћи, у економским односима да силно зависи од спољњег свијета, да нема озбиљну власт над главним националним мањинама, те да не успостави никад више ништа налик на ‘гвоздену завјесу’. У случају да такав режим успоставља непријатељство према комунистима, а пријатељство према нама, морамо се побринути да ови услови и поред тога буду наметнути. Али, ми морамо ако не милом, онда силом да их придобијемо ради заштите наших интереса“, наводи се у доктрини ЦИА. 

-------------------------------------

НАПОМЕНА: Нешто ми је позната ова Далсова стратегија, али не као усмјерење само против православља, већ и против комунизма. Како се оно распаде бивша Југославија? Да није можда од "птичијег грипа" или од уношења превеликих количина "Мекдоналсових" ГМО производа (!). Или можда због "HAARP-а"!

5. јула 2010. године у палати предсједника РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ у Бања Луци уручен ми је Орден!

Предсједник Републике Српске др Рајко Кузмановић Орденом Његоша II реда одликовао је Славка Јовичића Славуја, 

за борбу и истину о страдању српског народа у претходном грађанском рату у БиХ и за укупан допринос 

у стварању и развоју Републике Српске.

Орден Његоша предсједник РС 
др Рајко Кузмановић 

ми је уручио на свечаности 

5. јула 2010. године 

у палати предсједника 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
у Бања Луци

 

Повеља о додјели ордена