петак, 28. април 2017.

ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...



На данашњи дан /28.  априла 1918. године/,
 јуначком смрћу у казамату умро је српски јунак

 ГАВРИЛО ПРИНЦИП





На данашњи дан /28. априла/ 
умро српски национални борац 
Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског 
престолонасљедника Франца Фердинанда
у Сарајеву на Видовдан 1914.

Атентат је Бечу послужио као изговор
за војну инвазију на Србију,
чиме је изазван Први свјетски рат.

Принцип се пред полицијом и судом
држао херојски и као малољетник
осуђен је на 20 година тешке тамнице.

Због нехуманих затворских услова,
оболио је од туберкулозе
и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој, 
шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске.


четвртак, 27. април 2017.

Хоћемо ли се икада опаметити ... Вријеме кад су на Солунском фронту Француске лађе закасниле ... Сви знамо песму "Креће се лађа француска" али ПОГРЕШНО, оригинал је ТУЖНИЈИ него што можете да замислите!

Преузето!


Песма "Креће се лађа француска" једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

Ова "тугованка" настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму "Изгнаници". Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, "Креће се се лађа француска".

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог "црног континента". Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, "македонском фронту" или "јужном (европском) фронту". У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот.

 Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч "сумарен") нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио "Изгнанике". Песма је први пут објављена у збирци "Мач и лира", 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:
-----------------------
 Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска

са пристаништа солунска.

Транспорт се креће Србади,

ратници, браћа болесни.


Полазим тужан, болестан,

помислим: Боже, нисам сам,

и моја браћа путују

да са мном заједно тугују.


Сваки се боји и на трен,

наиће швапски сумарен.

Сви моле светог Николу,

његову силу на мору.
-------------------------------------------------------------------
 Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке "Мач и лира" из 1930, наглашено је да се ова "данас свима позната песма пева са измењеним текстом". Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је "маћијо" = "маћехо", "војно" = "војник":


Креће се лађа француска у оригиналу
--------------Сиње је мора широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,
Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,
По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,
Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,
Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,
Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!


Огромне жртве: 
Минут тишине би нам трајао 
две године и 136 дана!

 Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. 

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916.18 године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. 

Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/1915 однела је 360.000 људи.

Када се посматрају подаци са париске Конференције о жртвама Србије, испостави се да, када бисмо одржали минут тишине за сваког грађанина наше земље погинулог/погинулу у Првом светском рату, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, односно две године и 136 дана.

(Дарко Николић)

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


За памћење и сјећање ...

На данашњи дан /27.4./ 
УМРО је славни српски војвода

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ
  


------------------------------------------------------------

среда, 26. април 2017.

МЕША СЕЛИМОВИЋ ... За сјећање и памћење


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 26. 4. рођен је 

славни српски писац 

Мехмед Меша Селимовић 


 
 
 
 

уторак, 25. април 2017.

ЛОЛА НОВАКОВИЋ - Да се не заборави!


--------------------------
Линк: КАП ВЕСЕЉА - Лола Новаковић
------------------------

Из славне српске историје и прошлости - ФИЛИП ВИШЊИЋ

 
Филип Вишњић је један од најпознатијих српских гуслараи твораца српских народних пјесама.

Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика. Ослијепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је с гуслама у рукама путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра

По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је и на дворовима турских првака. 

Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. 

Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски,хагнографскирепертоар слијепих пјевача.

понедељак, 24. април 2017.

БРАВО СРПКИЊЕ И СРБИ! ... Пет медаља за српске кајакаше!




Протеклог викенда у Бања Луци одржани су трка у Класик спусту за бодовање на листи Међународне федерације као и 2. ЕКА Европски куп на дивљим водама.

Српски такмичари из Бања Луке вратили су се са пет освојених медаља.

Првог дана такмичења, у суботу, веслана је класик трка, док је такмичење на 2. ЕКА купу на дивљим водама одржано у недељу.

У спусту класик, српски кану двосед (Ц2) у саставу Милица Костов и Кристина Петровић освојио је златну медаљу. Осим злата у Ц2, Милица Костов освојла је и сребрну медаљу у категорији Ц1.

У конкуренцији дама у К1, Ивана Илић освојила је бронзану медаљу.

Другог дана такмичења у Бања Луци веслане су трке на 2. ЕКА Европском купу на дивљим водама.
У спринту на дивљим водама српске репрезентативке Милица Костов и Кристина Петровић у кајаку двоседу (Ц2) освојиле су златну медаљу, па су тако имале веома успешан викенд у Бања Луци, где су прошле године на Светском првенству освојиле бронзану медаљу у класику.

И српска посада у мушкој конкуренцији освојила је медаљу. Павле Здравковић и Огњен Димитријевић освојили су бронзу.

недеља, 23. април 2017.

Обиљежено највеће страдање Срба, Јевреја и Рома у највећем граду мртвих Срба у злогласном усташком концентрационом логору смрти и геноцида у Јасеновцу.

Владе Републике Српске и Србије заједнички су данас одржале централну манифестацију у Спомен-подручју "Доња Градина" поводом обиљежавања 76. година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору смрти и геноцида у Јасеновцу.
Комеморативном скупу и обиљежавању 76. годишњице од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у злогласном усташком концентрационом логору смрти Јасеновац, у спомен-подручју Доња Градина који су организовале владе Српске и Србије, присуствовали су предсједник, Милорад Додик и премијер Србије, Александар Вучић, те Младен Иванић српски члан Предсједништва БиХ, као и бројне друге делегације.

Парастос страдалима служили су Његова светост патријарх српски Иринеј и епископ бањалучки Јефрем уз саслужење свештеника с
рпске православне цркве, те представници Савеза јеврејских општина и ромске националне мањине.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије, јер је у њему страдало 700.000 жртава усташког злочина.

Међу убијенима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.

У Јасеновцу је звјерски ликвидирано и 20.000 дјеце.


Централна манифестација је одржана на платоу испред "Тополе ужаса" у Спомен подручју "Доња Градина".

По први пут били су присутни и многи амбасадори као представници страних држава.

У Спомен подручју одржана је пригодна академија. Окупљени су прислужили свијеће жртвама злогласног усташког фашистичког јасеновачког концентрационог логора смрти и геноцида. 

ЈАСЕНОВАЦ - УСТАШКИ ГЕНОЦИД И СРПСКО СТРАДАЊЕ!

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ  СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ СРБА, ЈЕВРЕЈА, РОМА И ОСТАЛИХ, У ЗЛОГЛАСНОМ УСТАШКОМ КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ СМРТИ И ГЕНОЦИДА - ЈАСЕНОВЦУ
+++++++++++
ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СТРАДАЛИМ!


У Доњој Градини данас се обиљежава Дан сјећања
на жртве усташког злочина - геноцида
у концентрационом логору Јасеновац
и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Церемонија обиљежавања почела је полагањем вијенаца,
након чега је услиједио вјерски помен жртвама,
затим обраћања званичника и Меморијална академија,
којом је ова церемонија и завршена.

У Јасеновцу и Доњој Градини
од августа 1942. до априла 1945. године
страдало више од 700 хиљада људи,
преко 500 хиљада Срба,
затим Јевреја и Рома.

Из славне српске прошлости ... На православни празник Цвијети Љета Господњег 23. априла 1815. подигнут је Други српски устанак!

 

Милош Обреновић је након празничког богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

"Чујте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује, и очује и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините,да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио."

Овим речима је Милош Обреновић изашао пред народ. На то сви једногласно повичу:
"Све на нашу душу, и врат и образ..."

Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех.

Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело,узео заставу,изашао напоље и рекао:

-Ево мене, ето вас - рат Турцима!