четвртак, 29. септембар 2016.

МИЛАН ТЕПИЋ - Да се никад не заборави!


На данашњи дан 29. 9. херојски
је погинуо СРПСКИ ЈУНАК
МИЛАН ТЕПИЋ




Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште муниције ЈНА
у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.

Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске стријељали
по заузимању складишта.


среда, 28. септембар 2016.

Стеван Стојановић Мокрањац - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!



Стеван Стојановић Мокрањац 

је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике,
њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек,ж

- умро је 28. септембра 1914. год.



 

уторак, 27. септембар 2016.

27. септембра је Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН!


Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.
Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.




понедељак, 26. септембар 2016.

МИЈА АЛЕКСИЋ - Да се не заборави!


За сјећање ...

На данашњи дан 26.9. рођен је
МИЈА АЛЕКСИЋ
један од славних српских глумаца и забављача



петак, 23. септембар 2016.

Како је настала и како је 9. јануар проглашен за Дан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

9. јануар 1992.  година
 

Прошле су 24. године од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 

Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС. 
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и Вијеће грађана. 
Вијеће народа је бројало 130 посланика, 
а Вијеће општина 110 делегата. 
 Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата. 
Од конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ. 
Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу Југославије.

А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године. 

На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије. 

Срби су за плебисцит дефинисали питање:

"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"

Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 


Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије. 

Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије. 


Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада  Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. 
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.

У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин". 

Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.

НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине, као и о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
 РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
----------------------------------------------------------------------------------------------

Дакле, 9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице. 

Свечана сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост. 

Остали Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и визуелно  са удаљености и сакривени камерама снимали долазак званичника на сједницу.

 
Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице, су остали непознати. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
                  
Да кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва БиХ из реда српског народа - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а др Радован Караџић. 

Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
     
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
 РЕПУБЛИКО СРПСКА!



 

НАПОМЕНА: 
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију, одржавање
и безбједан долазак и повратак учесника 
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!

Срећан рођендан српској спортској хероини ВЕРИ НИКОЛИЋ!


Вера Николић



четвртак, 22. септембар 2016.

25. септембра изађи на референдум и гласај! Гласачка мјеста на референдуму биће отворена од 07:00 до 19:00 часова

   

Гласачка мјеста за спровођење републичког референдума, 
у недјељу бити отворена од 07:00 до 19:00 часова.


Гласачки листић - Фото: РТРС

Гласачки листић

Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.
Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.
Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.
Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.
Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.
Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.

Фото: РТРС

Данас, 22.09. је православни празник Светих праведних Јоакима и Ане



Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.


среда, 21. септембар 2016.

Данас, 21.09. је: Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина

Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. 

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.


понедељак, 19. септембар 2016.

Два злата и двије бронзе за џудисте Србије на јуниорском ЕП у Малаги



Српски репрезентативци су још једном потврдили 
да су златна генерација нашег џудоа.

У индивидуалној конкуренцији освојене су четири медаље. Шампионским титулама окитили су се Надежда Петровић (до 52 кг) и Немања Мајдов (до 81 кг), а бронзана одличја освојили су Ања Обрадовић (до 63 кг) и Жарко Ћулум (преко 100 кг).
--------------------------
Немања Мајдов поново се окитио златном медаљом, савладавши у великом финалу Поругалца Анрија Егутидза.

--------------------------------------------
Да успјех српске јуниорске џудо репрезентације буде потпун, другог такмичарског дана јуниорског ЕП, побринули су се Ања Обрадовић (до 63кг) и Жарко Ћулум ( преко 100 кг) који су се окитили бронзаним одличјима.

Ања Обрадовић је у дуелу за треће мјесто била боља од Нађе Симеоли из Италије.

Српски супертешкаш Жарко Ћулум до бронзаног одличја дошао је тријумфом над Аустријанцем Штефаном Хегијем.

Надежда Петровов. освојила је четврту медаљу за Србију. Она је у мечу са Ирем Коркмаз (Турска) који је одлучивао о злату и шампионској титули показала да је најбоља када је најпотребније.

 

ОДЈЕЦИ И ЈАУЦИ Здравка Крсмановића у емисији на једној телевизији са сједиштем у федералном Сарајеву.


Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Скоро већ двије године не пратим политичке емисије, па ни дневнике ниједне телевизије у Републици Српској, а поготово не гледам разно разне телевизије у Босни и Херцеговини. Јер, посебна је прича шта се емитује у тим политичким емисијама, већином обојеним само страначким интересима и борбом за власт, односно за фотељу.  У овом случају,  као и у многим претходним ситуацијама, народ је на маргинама те борбе.

Међутим, ову емисију синоћ погледах. 
Један мој пријатељ је поставио на Твитеру.
 /На крају текста је цијела емисија и "шоу" Здравка Крсмановића/. 

Нисам више активан у политици. И онда кад сам био никад нисам изигравао адвоката Милорада Додика, а поготово нећу сад. Зна се Додик бранити и само његова мора бити одлука да ли ће или неће реаговати на многе, од стране Крсмановића њему лично упућене увреде. Али као предсједник дужан је да штити институције Републике Српске и да осуди Крсмановићево призивање страних фактора у дестабилизацији Републике Српске. Сарајевска чаршија и сећијашка елита је одушевљена Крсмановићем, но није ово први пута.  Давно је он кренуо путевима бешчашћа и то још из времена кад је први пута постао начелник Општине Фоча. 

Да сам још политички активан знао бих шта ми је радити. Међутим, много је оних који су дебело плаћени и који су на разним функцијама, а који су позванији од мене и они би требали да реагују. Али неће. Знам ја њих. У најмању руку Здравко Крсмановић би требао да добије барем двије кривичне пријаве. Јер овдје се не ради о тзв. вербалном деликту и слободи говора, већ о директном позиву на рушење уставне позиције Републике Српске.

Да будем јасан. Крсмановић може да има не знам какво мишљење о Милораду Додику и да се са њим политички обрачунава, али Крсмановић је овдје напао институцију предсједника РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и у овом случају је сасвим ирелевантно ко се налази на тој позицији. Политичке функције и људи су пролазни, а Република Српска је трајна. Републику Српску нико нам није поклонио што нас воли.

Тако, Крсмановић у једном дијелу свог излива нетрпељивости према Додику, алудирајући како он и тзв. Савез за промјене не подржавају референдум, каже да се ради о "некаквом дану" - Дану Републике Српске (!).
Није то некакав дан, како вели Крсмановић, већ је то један од најважнијих датума у краткој историји постојања Републике Српске. За тај дан настанка Републике Српске и за њено стварање животе је дало десетине хиљада најбољих синова и кћери из нашег народа.

Друго, он чак и у моје име и у име свих Срба каже да Срби из Републике Српске сто одсто прихватају Босну и Херцеговину што је с аспекта истине врло проблематично и искривљена слика стварности. Да је можда рекао - "Срби би прихватили Босну и Херцеговину кад она не би радила о глави РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ", па ни по јада. Но, не могу ја мислити главом Здравка Крсмановића.

Треће, ништа мање важно су напади на Путина и Русију. Крсмановић каже да су Додикови "људи" платили пет милиона долара или не знам чега - да предсједник Републике Српске оде у Русију и да се само слика са Путином. Овдје је Здравко Крсмановић прешао сваку иоле нормалну мјеру политичке културе и пристојности. Па није Путин отправник возова на некој жељежничкој станици, па да се са њим тако манипулише.

Такође, Крсмановић ето зна зашто се у свему овако понашају Вучић и Србија, а из мржње према Додику не види да су успостављени најбољи односи између СРБИЈЕ и РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ што је сасвим природно - један смо народ подијељен у двије државе.

Четврто и можда најопасније је што Крсмановић отворено позива Америку и високог представника да реагују и да удаље, па и ухапсе Милорада Додика и да тако спријече одржавање референдума. Зар то није отворени позив на ново крвопролиће.

Много тога би се могло говорити и могла би се анализирати свака реченица Здравка Крсмановића, јер није овдје у питању Милорад Додик, већ се ради о српском народу и о Републици Српској. Милорад Додик је легално изабрани предсједник Републике Српске и он је персонификација њеног политичког и законодавног представљања и уставног вођења и руковођења.

Не знам како ће и да ли ће реаговати Милорад Додик на многе личне увреде које је му је упутио Здравко Крсмановић.

Ја знам шта бих урадио, јер након овакве емисије и наступа Здравка Крсмановића нама не треба ни Бакир Изетбеговић, а ни Рамиз Салкић. Довољни смо сами себи да се свалимо у највеће блато из којег се тешко можемо ишчупати, а сигурно се од прљавштине не можемо опрати.

Још једном да подвучем - нисам адвокат Милорада Додика.
И на крају, више пута сам наступао у емисијама које је водио Сенад Хаџифејзовић, којег знам три деценије, па и дуже. 
Крсмановић није и неће никад схватити да је искориштен за спрдњу и да је и доведен да преко Милорада Додика нанесе велику штету Републици Српској и њеном Дану настанка.

Било како било - ово је слика и неприлика наше стварности и политичке сцене у Републици Српској и о медијским манипулацијама.

Аферим Здравко Крсмановићу.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++

Наступ који не доликује ниједном Србину,
а поготово не би требао бити примјерен посланику
у Народној скупштини Републике Српске.

Срећа је што се ради о минорном политичару.

Срамно је позивати агресоре на мјесто злочина да поново
разарају и кидишу на српски народ и Републику Српску!

Јер Додик овдје 
није битан. Он је само средство
за срамно експонирање Здравка Крсмановића.

ЕМИСИЈА: