понедељак, 22. октобар 2018.

ЈОВАН ДУЧИЋ ... ЗА СВА ВРЕМЕНА!


На данашњи дан, 22. октобра прије 18. година,
међу своје Србе у трајно почивалиште,
у своје родно Требиње поново је стигао славни 
ЈОВАН ДУЧИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.

Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.

У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.
Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.

Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у  косовској Грачаници", била је испуњена.
------------------------------------------------
------------------------------------------------
----------------------------------------
------------------------------------

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 22. октобра 
УМРО је славни српски књижевник
БОРИСАВ СТАНКОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


------------------------------------------

недеља, 21. октобар 2018.

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима помен-поему написао: Славко Јовичић Славуј





Невино умореним српским душама, 
које су стријељали њемачки фашисти


Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 
и са осмјехом бдију у Царству небеском 
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.

Њемачки фашисти 
- пролили сте и превише невине српске крви 
и због таквих стравичних злочина 
никад вам се ово не може заборавити, 
али ни опростити, 
мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 
већ што у себи носимо понос 
што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 
али ми смо сваки пут 
васкрсавали, подизали се и опстајали. 

Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали, 
јер пламен православних свијећа 
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу 
онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 
али на том путу никад не смијемо заборавити:
 нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу 
коју су ваше злочиначке фашистичке 
руке поубијале.


Вјечна слава и памјат 
свим звјерски умореним 
СРБИМА

АМИН

++++++++++++++++++++++++++++++++++

субота, 20. октобар 2018.

Б Р А В О ЗА АЈЛУ И САИДУ ... БРАВО СРБИЈО ... Ајла Лукач и Саида Буквић освојиле златне медаље на Европском првенству у кик-боксу!

Репрезентативка Србије у кик-боксу Ајла Лукач постала је данас у Братислави првакиња Европе у лоу-кику.
 

Она је у финалу Европског првенства у кик-боксу, у мечу за злато у категорији до 56 килограма, побиједила Италијанку Никол Перону са 2:1. 

Чланица Клуба борилачких спортова Нови Пазар до највећег успјеха у каријери дошла је задавши ниски ножни ударац секунд прије краја посљедње, треће рунде и тако освоји златну медаљу и постане шампионка Европе.

*********************************
Саида Буквић, такође репрезентативка Србије у кик-боксу, освојила је данас златну медаљу у дисциплини лоу-кик. 

У категорији до 52 килограма, чланица Борилачког клуба Нови Пазар побиједила је у финалу Францускињу Делфин Генон одлуком судија 2:1.
 
 
Саида је на тај начин у главном граду Словачке одбранила титулу освојену прије двије године у Марибору. 

Буквић је и двострука узастопна свјетска шампионка, 
а без пораза у рингу је пуне четири године.


БРАВО С Р П К И Њ Е ... Б Р А В О СРБИЈО ... СРБИЈА ЈЕ ПОСТИГЛА ИСТОРИЈСКИ УСПЈЕХ ... СРПСКЕ ОДБОЈКАШИЦЕ СУ ПОСТАЛЕ ПРВАЦИ СВИЈЕТА!


Догодила се историја!

СРПКИЊЕ 
ПРВАКИЊЕ СВИЈЕТА

 
СРБИЈА - Италија 3:2 (21:25, 25:14, 23:2525:1915:12)

СРБИЈА:
  
Маја Алексић, 
Ана Бјелица,
Тијана Бошковић, 
Бјанка Буша,
Тијана Малешевић,
Бранкица Михајловић,
Маја Огњеновић, 
Силвија Поповић, 
Теодора Пушић, 
Милена Рашић, 
Јована Стевановић, 
Стефана Вељковић,
Бојана Живковић.

Тренер: Зоран Терзић     
              


Српска одбојкашица
Тијана Бошковић 
проглашена је за најбољу играчицу 
Свјетског првенства у Јапану



МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ ЧКАЉА - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


На данашњи дан 20.10. 
у великој биједи и неимаштини 
умро је непоновљиви

Миодраг Петровић Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је засмијавао до суза.





ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!


Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 

Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.

Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.

БРАНИСЛАВ НУШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


Славни српски књижевник, комедиограф,
дипломата и академик

Бранислав Нушић

рођен је у Смедереву на данашњи дан

- 20. октобра 1864. године.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји





Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.

Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.
У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.

Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.

Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар".

Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".