четвртак, 23. мај 2019.

Прошле године, 12. јануара покренуо сам Иницијативу и упутио Приједлог Влади Републике Српске да се 24. мај прогласи Републичким празником и да се и званично ода почаст солунским просвјетитељима Ћирилу и Методију!


12. јануара прошле године упутио сам 
сљедећу Иницијативу 
Влади Републике Српске.



Упућујем Приједлог Влади Републике Српске да 24. мај прогласи Републичким празником и да се тако придружи Србији и другим словенским земљама које ће на овај начин и званично одати почаст солунским просветитељима и мисионарима Светим Ћирилу и Методију.

Наиме, СРБИЈА ће ове године први пут Дан Ћирила и Методија прославити као државни празник. Србије ће се тако придружити кругу словенских земаља које на овај начин и званично одају почаст солунским просветитељима и мисионарима.

Иницијатива да се 24. мај прогласи државним празником посвећеном хришћанским светитељима потекла је од Министарства културе, а приједлог је у Немањину 11 званично послало Министарство за рад и запошљавање, које је овлашћено за ову врсту предлога.

У Министарству културе Србије наводе да новоустановљени празник не значи и нови нерадни дан. 

То би у истом облику важило и за Институције Републике Српске.

– Није идеја да то буде нерадни дан и се тако праве додатни трошкови, већ да се тог дана на републичком нивоу дужна пажња поклони значају који Свети Ћирило и Методије имају за све словенске народе, па и за Србе.
 Србија, а поготово РЕПУБЛИКА СРПСКА је дуго била једина словенска земља која није имала државни празник посвећен овим просветитељима, и овом иницијативом то се исправља.
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Дан Ћирила и Методија, 24. мај биће државни празник у Србији ... Српска православна црква и вјерници 24. маја прослављају Свету браћу Ћирила и Методија, који су ширили хришћанску вјеру и писменост међу Словенима!


Влада Србије усвојила је Приједлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нов празник – Дан Ћирила и Методија.

Тим празником обиљежаваће се Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма - глагољице.

 24. мај ће бити државни празник и радни дан. 

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима /македонским/ и тако научио словенски језик.

По повратку у Грчку замонашио се, а мало послије тога придружио му се и млађи брат Ћирило /Константин/.

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповједнике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.
Они су убиједили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.
По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.

На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге подијелили су свештеницима да уче омладину.
На папин позив стигли су у Рим, гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године.

Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вјере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године.
Његово дјело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију /Охрид/ и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

Снагом воље и унутрашњом енергијом и уз божију помоћ можеш побиједити многе недаће - НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!

Пише: Славко Јовичић Славуј


НАПОМЕНА: Ову фотомонтажу, стављањем моје главе на слику славног сликара  Уроша Предића - Косовка дјевојка - неки ЛАКРДИЈАШ из сарајевских новина је исмијавао моје патње у муслиманским логорима које су трајале 1334 дана или 44 мјесеца 
стравичних мучења и злостављања. 
Свакоме нека иде на његову савјест и гријех који носи.


Енергија која се ствара у сваком човјеку је највећа снага и њено
емитовање и позитивно дјеловање је много корисније и веће ако су позитивне мисли учесталије и ако се чешће понављају.

А управо снага тих мисли и ријечи је највеће охрабрење и најјача је погонска снага,  која се успјешно супротставља недаћама и многим негативним силама, које сламају човјечији организам.

Једноставно речено, уз помоћ позитивних мисли свјесним бомбардовањем треба се утицати на негативну енергију и та негативна енергија на крају мора и да изгуби.

У муслиманским концентрационим логорима у току несрећног рата био сам 44 мјесеца, док је сам рат трајао 42 (!). На најстравичније начине које људски ум не може да схвати био сам мучен и злостављан. 

Као посљедица свега остали су тешки физички здравствени проблеми са којима се свакодневно борим.

Међутим,  и у таквим незамисливим условима, успио сам да побиједим многе тешкоће. Остао сам при здравој памети и невјероватном снагом ума успијевам да се одржавам,  јер је човјчији ум најјаче оружје, које се може искористити у многим тешким ситуацијама и у различитим облицима исцјељења  душе, односно савлађивања многих облика тешких несрећа.

Истовремено, треба знати да не постоји начин да неко други од било кога „преузме или да отме позитивну енергију“, коју сваки човјек треба да ствара у својој глави као најјачи одбрамбени механизам.

Човјек прво мора у себи да побиједи сваки страх, јер страх највише утиче на слабљење позитивних електрона и енергије, а самим тиме и слабљење одбрамбених механизама.

Након страха долазе и сљедеће пратеће врло негативне манифестације, које слабе одбрамбену снагу организма. А то су, прије свега, злурадост, неповјерење, љубомора, колебљивост и несналажење у свакодневним животним ситуацијама. Дакако, такве ситуације не могу се предвидјети.
Али и кад се деси нешто лоше и обесхрабрујуће то треба задржати на том нивоу, а онда јаким силама и снагом властите воље чак и такве, наизглед, тешке ситуације могу се побиједити.

На крају, као наравоученије увијек треба да буде  позитиван и мобилизирајући мотив, а он је – НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!

Позитивном енергијом и добрим мислима према сваком човјеку могуће је да се оствари и оно што за многе, изгледа, неизводљиво. 
У глави се мора имати само онај мобилизирајући фактор, а он је 
- МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!

среда, 22. мај 2019.

БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ


22.5. 2016. године,

умро 
је славни српски глумац 

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ
 



*****

ЗЛОТВОРИ - УБИЛИ СТЕ 12 БЕБА, УБИЛИ СТЕ 12 ДУША КОЈЕ ЋЕ ВАС ВЈЕЧНО ПРОГАЊАТИ У ВАШЕМ САМРТНОМ РОПЦУ И ПАКЛУ СТРАДАЊА!


СПОМЕНИК У БАЊА ЛУЦИ




ВЕЛИКА СРАМОТА 
НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА 
И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА 
КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК 
РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!


ЗЛОЧИНЦИ

ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ -
 ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!





Данас се обиљежава 25 година од страдања 12 бањалучких беба, које су умрле од посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских злочинаца и моћника, онемогућен на простор Бањалуке.

У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ.

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.


РЕПУБЛКА СРПСКА и српски народ ће носити бол за 12 беба и он никада неће престати, као ни за страдалим у рату. Та бол је најјача код родитеља, браће и сестара, али сви морамо да будемо одговорнији и да на бољи начин прикажемо и докажемо све оно што нам се трагично дешавало у рату.

У Бањалуци је данас обиљежено 26 година од насилне смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру због недостатка кисеоника.


Као датум oбиљежавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна 1992. године.


ПЕТАР БОЖОВИЋ - Срећан рођендан!

 

Тешко би било набројати све филмске 
и позоришне представе у којима је 
глумио Петар Божовић.


Славни српски глумац о Српској православној цркви каже:

"Ми кроз историју стално имамо те проблеме. Црква је морала да се прилагођава. Кад год би узимала рецепт од овог света, доживљавала би поразе. Уместо она да даје савет друштву како се живи, она од њега узима најгоре. Неслога црквених великодостојника прави велику штету цркви и народу. Свако лично мора да се бави тиме, од молитве, па до литургије. Литургија је мени лепа као наше коло. Скупе се тамо разни непознати и само су људи, а свако опет има и своју индивидуалност", опомињењ Петар Божовић..

А хоће ли се решити питање и Косова?

" Америка нам је отела Косово. Међутим, не можемо ми због тога да одустанемо. Пазите, може и Америка сутра да прође, а Косово ће увек бити део наше душе и историје", каже славни глумац.

Ко је дозволио да до овог стања дође?

"Европа. Пустили су да Америка усред Европе направи своју колонију. ЕУ се зато понаша кукавички и нема више великог државника као Де Гола, а то су данас све државници иди ми - дођи ми", констатује Петар Божовић.


Војислав Илић Млађи - Да се не заборави!


Војислав Илић Млађи
умро  је 22.5.1944. године.

У међуратном периоду 
био је најчитанији српски писац, 
због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.




Стихове на маузолеју на Зејтинлику, 
посвећене “солунцма”, 
написао Војислав Илић Млађи


Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
на улазима у маузолеј, капелу и крипту.
Уз “Плаву гробницу” Милутина Бојића,
најчувенији стихови посвећени “солунцима”,
управо су стихови Војислава Илића Млађег 
уклесани на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:


Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!

Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!

Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…

уторак, 21. мај 2019.

21. маја је: Свети апостол и Јеванђелист Јован Богослов

ДАНАС, 21. маја је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) 

Био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. 
Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.

Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.

После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.

Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.

Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.

Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.

Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.

Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

понедељак, 20. мај 2019.

Друштвене мреже ... Много тога не знам, а волио бих да знам ... Пиши до изнемоглости, али шта вриједи кад нема ко да чита!


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Свакодневица у стварности ...

Понедјељак, на почетку недјеље.
 осврт послије јутарње кафе ...



Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, од некога украдене, злоупотребљаване, итд. 

Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.

Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа.  Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама. 

Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да  сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама  некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи. Али себе штедимо. Свако од нас је "безгрешан".

Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста. Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије. 

Скоро занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали "савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле остали су непромјењиви. 

У међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је, такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова који нам трасирају или диктирају начин живота. И тако то траје генерацијама и трајаће ...

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО ЗВЕЗДО ... Пет медаља за црвено-беле на Свјетском купу!


На Свјетском купу у Будимпешти 
кик боксери 
Црвене звезде 
освојили су пет медаља, 
три златне и двије бронзане.


На такмичење у пријестоницу Мађарске отпутовало је шест кик боксера нашег клуба, од којих је петоро освојило медаље!

Злато су освојили сениори 
Никола Филиповић (К1, преко 91кг), 
Диана Дабетић (лоу кик, до 70кг) и
 јуниорка Сташа Веић (К1, до 52кг).

Бронзана одличја припала су
Илији Јовановићу у сениорској (К1, до 86кг
) и Лазару Ступару у јуниорској конкуренцији (лоу кик, до 60кг).


недеља, 19. мај 2019.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Званична прослава 30 титуле шампиона Србије!

ТИТУЛА СЕ СЛАВИ
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

Фудбалери Црвене звезде, уочи меча против Напретка, прославили су 30. јубиларну титулу шампиона државе 
пред више од 30.000 гледалаца 
на стадиону "Рајко Митић".

Капитену Ненаду Милијашу, који се опрашта од играчке 
и започиње тренерску каријеру, трофеј првака Србије 
уручио је потпредседник Фудбалског савеза Србије 
и бивши нападач Звезде, Марко Пантелић.

Претходно, сви играчи Звезде и стручни штаб на челу 
са Владаном Милојевићем појединачно су добили 
овације навијача.


Прослављена је и титула из 1946. године, 
накнадно призната прошле недеље на Скупштини ФСС.




БРАВО САИДА ... БРАВО СРБИЈО .... Репрезентативка Србије у кик-боксу Саида Буквић освојила је златну медаљу у лоу-кику на Свјетском купу у Будимпешти!

Репрезентативка Србије у кик-боксу
Саида Буквић
освојила је златну медаљу 
у лоу-кику до 52 килограма 
на Свjетском купу у Будимпешти!
Саида Буквић

Ова 22-годишња Новопазарка,
чланица Спортског удружења борилачких спортова 
Пазар у финалу је победила Израелку Ади Ротем са 3:0.

Ово је трећа побједа заредом на турниру у Будимпешти.
Саида је  званична европска и свјетска шампионка 
у лоу-кику до 52 килограма.