недеља, 04. децембар 2016.

Александар Кукољ освојио злато у Токију

Александар Кукољ
освојио злато у Токију


Најбољи српски џудиста 
Александар Кукољ
освојио је златну медаљу на највећем 
и најстаријем свјетском Грен слем турниру у Токију, 
на којем је учествовало 286 такмичара из 41 земље.

Једини српски џудо олимпијац у Рију први је Србин 
у историји, који је освојио прво мјесто на овом турниру.

Кукољ је у финалу ипоном побиједио шестог на свијету 
Француза Клергата Аксела.


Данас, 04.12. је ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Српска православна црква и њени вјерници прослављају данас празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завјештање Богу.

Марија је у складу са завјетом родитеља Јоакима и Ане - да ће ако добију пород, дијете дати у храм - доведена у Јерусалим и уведена у храм.

На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Марију увео у храм и поставио је на први од дванаест степеника који су водили у најсветији дио, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима.
Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су одлучили да је удају за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу дјецу.

Тако су, према предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да дјевојка остане дјевица до краја живота, већ је свака морала да се уда.

Марија је живјела у Јосифовој кући као што је живјела у храму, тако да је она била прва монахиња - она која је живот завјештала Богу.
 Ваведење је слава 
манастира Хиландар.

субота, 03. децембар 2016.

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ - За сјећање и памћење ...


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 3. децембра рођен је
један од најпознатијих српских правника 20. вијека.
Академик 
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
Био је човјек са занимљивом и пребогатом биографијом.





СЛОБОДАН Јовановић, велики српски правник, историчар и политичар, 
коначно је нашао вјечни мир у Србији. 
Његови земни остаци сахрањени су 53 године послије смрти, 
уз највише државне и војне почасти.

Тиме је коначно исправљена неправда дужа од пола вијека.

Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, 
и пренијети у храм Светог Саве у Лондону, гдје је 5. децембра одржан парастос. 

Дана 8. децембра су пренијети у Србију, где су 10. децембра сахрањени 
у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ДУГ ПУТ је био у тешкој и дугој борби за рехабилитацију
Слободана Јовановића.
Била је то 20-годишња борба да се овом српском великану 
одају заслужене почасти.

Требало је и формално-правно скинути идеолошку љагу 
с његовог имена и најзад великана сахранити у његовој Србији. 
То није био ни брз ни лак процес, али је ипак успјешно завршен.




петак, 02. децембар 2016.

Прича која је "запалила регион"!? Кратка цртица из стварности - право ниоткуда ...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Одлучио сам да напишем причу која ће "запалити регион, 
а можда и шири простор".
То је сад модерно и најчитаније!
----------------------
То је једини начин да се нађем у многим новинама и на многим порталима. Но морам бити опрезан да ме не прогласе за пиромана и да неко од те силне "регионалнее паљевине" не изгори, глуво било.

Додуше, имам  довољно времена да размислим, а највјероватније ћу одустати, јер можда баш сад неко негдје, ко зна гдје, пише нешто што ће "запалити регион" и онда ћу са својом причом само ја извисити.

Но, боље је и да извисим него да висим на стубу срама за лажну причу коју би објавио, а нећу ни да се разни портали и новине отимају за њу.

Поготово нећу да стварам проблеме онима са лошијим здрављем и онима који имају срчаних тегоба.


Било како било, хајд' у здравље, а са причом шта буде, ако је уопште и буде?!

четвртак, 01. децембар 2016.

На данашњи дан, 1. децембра 1918. године направљена је једна од највећих историјских грешки српског народa!


1. децембра 1918. године 
 направљена је непоправљива 
   историјаска грешка српског народа, 
односно похлепног краља Карађорђевића 
и његове свите.


СРПСКИ БРОДОЛОМ НА КОПНУ!
                                                                                        

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек напишем - за сјећање и памћење.

Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан 1. децембра 1918. године направљена највећа историјска грешка у историји српског народа.

Наиме, СРБИ су већ тада дакле тог дана, проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније свима помогли да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи касније су у томе и успјели. Само нису успјели Срби!

Улазак српске војске у ослобођени Загреб 1918. године.

Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.
                       
А други народи су знали да им је једини спас за опстанак у стварању тадашње краљевине. Тако су своју кожу спасили и Хрвати и Словенци. 

Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.. То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па наравно и Македонци.

БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

 
Улазак српске војске у ослобођени Сплит 1918. године.

Сасвим је, дакле, јасно да  једино Срби никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи!

Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.

Историјски гледано овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио  уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.

Упропастио је  СРБИЈУ која се од тада никада више није опоравила нити се стабилизовала  само зато што је другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ...

 Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах било коме важно, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе...

Једноставно речено - био је то непоправљиви српски бродолом на копну.

Послије тога Срби се никада нису извукли из блата и скоро цијели двадесети вијек се може назвати раздобљем највећег српског страдања у нашем постојању и трајању на на просторима и вјетрометини балканске вукојебине.

 Никада се нисмо опаметили нити смо извукли било какве поуке и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...
-------------------------------------------------------
ПРИЛОГ: Крфска декларација


 

среда, 30. новембар 2016.

Милорад Павић - Да се не заборави!


 За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 30.11. преминуо је 

велики српски књижевник


Милорад Павић


------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------
-

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ - Да се не заборави!


На данашњи дан, 30.11. умро је

славни српски писац


МИЛОШ ЦРЊАНСКИ




----------------------------
---------------------------

уторак, 29. новембар 2016.

29. новембар као обични датум у календару!


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

За неколико сати проћи ће и 29. новембар. Не треба трошити ријечи о некадашњем празнику и тзв. рођендану, јер не слави се нити се празнује оно што не постоји. Можда још постоје неки занесењаци и особењаци који нешто обиљежавају, а обиљежавају давно сахрањену Југославију.

 Једни и данас са сјетом причају да се у некадашњој држави живјело безбрижним неким животом, док други сматрају да је Југославија била вјештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу. 

Чињеница је да су и једни и други управу. Ови други мало више, јер им иде у прилог и крвави распад нечега што није могло опстати. Било је сулудо размишљање да ће се смртно завађени народи волити, народи који никада нису разријешили трагичну, крвљу исписану историјску прошлост. Потпуно повампирење авети прошлости је настало кад је свако кренуо на своју страну, при том незаборављајући да што дубље и јаче зарије нож у леђа оном другом "братском"народу. Србе је највише коштала сулуда Брозова кованицица "братства и јединства"!

Има људи који су задовољни, али истовремено који нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским, велики број људи тражи утјеху у једној реченици: 
Добро је, не пуца се и нема рата”! 

Памте људи многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за својим најближим члановима којих више нема међу живима.  Сви они и даље страхују да њихови најближи не буду поново убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа, јер је његов колективни организам раскомадан у парампарчад, која се тешко или никада више не могу спојити у некадашњу цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.

И превише је, а још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.

Сам Драги Бог зна зашто је то тако? Знају и људи, али  неки нељуди у властима су засјели у кормила флоте лађа, које без мотора и горива, односно без јарбола плутају широким морским пространствима. Ти авантуристи никада неће моћи видјети обалу спаса на хоризонту бескрајног лутања.


Срећан рођендан академику МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ!



На данашњи дан, 29. новембра рођен је

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ






29. 11. рођен је непоновљиви ДУШКО РАДОВИЋ - Да се не заборави!


На данашњи дан 29. 11. рођен је

непоновљиви

ДУШКО РАДОВИЋ




29.11. је Свети апостол и јевангелист Матеј - МАТИЈЕВДАН!

Свети апостол и јевангелист Матеј, син Алфејев, друкчије називан Левије, живљаше у Галилејском граду Капернауму.  Пореклом је био из имућне породице галилејског града Капернаума. По занимању је био цариник, тј. сакупљач пореза и као таквог виде га Господ и позва: "Хајде за мном" и он остави све и пође за Њим и више никад се не одвоји од Њега. Постаде један од дванаесторице апостола и силаском Духа Светога на њих, он пође као и сви остали у свет да шири Еванђеље у: Етиопији, Партији и Мидеји.

Пратио је Господа у стопу у свим Његовим путовањима, слушајући Његово Божанско учење, гледајући Његова безбројна чудеса. Беше се он наоружао чудотворном Божанском силом, којом је исцељивао болесне, изгонећи ђаволе, чистећи губаве и васкрсавајући мртве.
У Етиопији постави за епископа свог сапутника Платона, и сагради му малу цркву, а он сам се повуче у молитвену самоћу, где му се јави Господ. Крстио је жену и сина кнеза те земље, што веома разљути поменутог кнеза, те он нареди да се Матеј ухвати, доведе му се и погуби. Два пута је стража одлазила по Матеја али се увек враћала не могавши га наћи, јер Господ Бог наш, сакри га од њихових погледа и намера. Али, апостол свети би милостив. 

Помоли се Богу и замоли Га да допусти кнезу да га види, ухвати и погуби. И догоди се чудо, кнез прогледа, али само телесним очима, а не и духовним, те ухвати апостола Матеја и стави га на љуте муке. Палио му је ватру на грудима, али нека невидљива сила хладила је огањ и пламен претварала у росу и свети Матеј се појављивао жив и неповређен, што је још више наљутили кнеза и он прогласи Матеја врачом. 

Напослетку је наредио да се Матеј стави у метални ковчег и баци у море што би и урађено. Ноћу се овај апостол јави епископу Платону, рекавши му тачно где се ковчег налази, те он изјутра оде и извади га из мора скупа са моштима Светог Матеја, потпуно неоштећеним. 

За време свог живота, апостол Матеј је написао Јеванђеље на јеврејском језику, а оно је касније преведено на грчки и тако је дошло и до нас. Свети Јеванђелист Матеј, никада није јео меса, но само воће и поврће, а својим богоугодним животом и пострадавши мученичком смрћу умили се Богу, те се он за све нас моли Њему, да нам подари вечно Царство небеско.

***********************************************

СРБИМА, који сутра /29.11./ славе апостола и јеванђелисту 
Светог Матеју - МАТИЈЕВДАН
као своју крсну славу, 
уз божији благослов желим сваку срећу 
и упућујем честитке! 

Moлитвама Светом апостолу МАТЕЈУ, 
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!


понедељак, 28. новембар 2016.

МИЛАН ВУЈАКЛИЈА - Не постоји човјек са српског језичког подручја који се барем некад није позвао на Лексикон Вујаклије. Да га не заборавимо!


На данашњи дан,
28. новембра 1891. године рођен је 
Милан Вујаклија,
лексикограф и преводилац 


Лексикон је био и остао једно од најзначајнијих дјела српске културе,
књига без које је тешко замислити озбиљнију јавну
или приватну библиотеку, да би временом постао ознака
и критеријум за лексикографску литературу уопште,
а ауторово име је почело да се поистовећује
са насловом-необичан и лијеп споменик Милану Вујаклији.