субота, 25. јануар 2020.

НИКОЛА КОЉЕВИЋ - Да се не заборави, а као и многи значајни СРБИ заборављен је скоро од свих, нажалост!

На данашњи дан 25. јануара 
преминуо је професор доктор 

НИКОЛА КОЉЕВИЋ

Тог кобног 16. јануара 1997. године, 
сједио сам са друштвом у Палама. 

Радници који су радили 
на обезбјеђењу зграде Предсједништва 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ у Палама путем радио везе 
обавијестили су ме шта се десило.



У то вријеме био сам инспектор Државне безбједности 
задужен за безбједност највиших функционера 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

На лице мјеста стигао сам за 15-так минута. 
Све остало је познато ...


Могу слободно да кажем да сам био пријатељ са добродушним човјеком и високим интелектуалцем, професором др
НИКОЛОМ КОЉЕВИЋЕМ.

То пријатељство је настало много година прије 
него што је професор ушао у политику и прије ратних дешавања.

Био си ЧОВЈЕК.
Хвала ти професоре.


Професор др НИКОЛА КОЉЕВИЋ је био први потпредсједник 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ од њеног оснивања.

Биста Николи Кољевићу откивева је у новембру 2019. године 
у парку испред зграде Народног позоришта Републике Српске
у његовом родном граду у Бања Луци.

Кољевић је био визионар и значајна личност у стварању Српске, 
био је и један од најзначајних свјетских шекспиролога, 
српских компаративиста, театролог, те признати интелектуалац.

++++++++


ВАСА ПЕЛАГИЋ - Да се не заборави!


25. јануара 1899. године умро је

ВАСА ПЕЛАГИЋ



Васа Пелагићрођен је 1833. године у Доњим Жабарима, Босна и Херцеговина.

Данас у Републици Српској општина носи његово име – Пелагичево.

Био је представник  утопијског социјализма код Срба у другој половини 19. вијека, просвјетни радник и народни љекар.

Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и послије осуђиван на затвор.

Преминуо је у пожаревачком казненом затвору Забела 25. јануара 1899. године.

Тајно је сахрањен ноћу на затворском гробљу.
Касније је поново сахрањен на Старом гробљу у Пожаревцу.



----------------------
Споменик Васи Пелагићу 
у Карађорђевом парку, Београд

 

петак, 24. јануар 2020.

СЕНЗАЦИЈА ... БРАВО СРБИЈО ... Ово нико није очекивао!

 


Мушка репрезентација Србије пласирала се на Олимпијске игре у Јапану. 

Послије шокантне побједе против Аустрије пао је и Хонг Конг. У трилеру који је трајао три и по часа Орлови су на крилима Димитрија Левајца стигли до олимпијског турнира. 

Левајац је добио оба сингла, а још један бод донио је искусни Марко Јевтовић.

Славни српски војвода и војсковођа РАДОМИР ПУТНИК - Да се не заборави!

24. јануара. 1847. године
рођен је славни српски војвода

РАДОМИР ПУТНИК

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.
У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, гдје се лијечио до септембра исте године. 
Са Крфа је отишао у Ницу да настави лијечење, гдје је и преминуо. 
Његови посмртни остаци су пренијети 6. децембра 1926. године у Краљевину СХС скоро десет година након смрти. 
Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти. 

Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог свјетског рата и српске ратне историје, као и у 100 најзнаменитијих Срба у нашем постојању.
војвода Радомир Путник
Војвода Радомир Путник о Русији

Из историје знамо, господо, да смо ми када год је Русији било добро и када год се она није налазила у невољним приликама, могли рачунати свагда на њену помоћ.

Када год је она била у невољним приликама, као што је био тај јапански рат, за нас је било врло незгодно, па се можда постављало и питање нашег опстанка.

Докле год смо ми могли да рачунамо на снагу Русије, на њену слободу акције, ми нисмо имали да зебемо од непријатеља.

Чим се она заплела у један незгодан рат, сасвим је оправдано било што смо зебли о нашем опстанку и што смо се почели нагло утврђивати на турској граници, одакле је било понајвеће зебње и сумње.

Биста славног војводе
РАДОМИРА ПУТНИКА 
у Београду

Капела Радомира Путника 
на Новом гробљу у Београду


четвртак, 23. јануар 2020.

СРБИ - знамо ли ми ко смо и коме припадамо или су нам важније свакодневне глупости и разна сплеткарења и оговарања!

ПРОШЛЕ СУ 104. године
ОД ВЕЛИКОГ СРПСКОГ СТРАДАЊА!


23. јануара 1916. – Послије окупације Србије
у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, 
у Крфском каналу је почело сахрањивање
српских војника у „Плаву гробницу“.


Послије великих напора, којима су били изложени у албанским гудурама током пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их сахрањују у мору. 

Према званичним али непотпуним подацима, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.

++++++++++++++

Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку пјесама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну.

Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам пјесник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.

Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.

СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ

Само могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА, икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години ...

Славуј

Милутин Бојић - ПЛАВА ГРОБНИЦА


Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!


среда, 22. јануар 2020.

ДРАГАН ЖИВКОВИЋ ТОЗОВАЦ - Стрћан рођендан!


На данашњи дан, 22. јануара 1941. године
рођен је један од најбољих пјевача народне музике
 и шоумена, једном ријечју – умјетника

ДРАГАН ЖИВКОВИЋ ТОЗОВАЦ

САВА ШУМАНОВИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан 22.1.1896. године 
рођен је један од највећих 
српских сликара свих времена
САВА ШУМАНОВИЋ 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Шидска црква II - 1940. година

Сушара код Шида 1933. године

Пијана лађа - Слика из 1927. године

Доручак на трави - 1927. година
--------------

Други свјетски рат је дошао 
и у мали Шид, који 1941. године
улази у састав  Независне усташке 
државе Хрватске.

Ћирилица тада постаје забрањено писмо.
Сава Шумановић престаје да потписујe 
своје слике.

У једној злочиначкој усташкој акцији 
на Велику Госпојину,  28. августа 1942. године,
 ухапшен је и са великом групом Шиђана 
стријељан у Сремској Митровици 
и сахрањен у заједничкој гробници.

Тако је трагично завршио живот
један од највећих српских сликара 
свих времена.

уторак, 21. јануар 2020.

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан, 21. јануара 1862. године
умро је славни српски књижевник и пјесник
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Живио је врло кратко, само 31. годину



Војислав Илић на Калимегдану, Београд