ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У П У Т С Т В О
Једини начин да вас, прије свих, забораве недобронамјерни новинари, бар онако привремено, јесте да никад не демантујете и да не коментаришете оно што је о вама негдје написано или што је у електронским медијима објављено.
Моје колеге које имају мање искуства и које мање познају новинарску професију праве катастрофалне грешке, јер се упуштају у бјесомучне расправе са ауторима текстова или прилога објављених на телевизијама, односно на бројним порталима, који узгред речено, ничу као гљиве послије кише.
Дакле, сасвим добронамјерна препорука колегама о којима се пише или о којима се праве прилози за телевизијске емисије је да никада ништа не демантују. По систему аутоматизма, једноставно и одмах, треба све да забораве, па чак ако је нешто о њима објављено и афирмативно. Још брже треба заборавити све негативности које су написане или објављене на телевизијама о њима или о њиховим /нашим/ колегама.
Логика је сасвим јасна. Само тај дан треба се уздржати и, како тако, све из текста или из тв-е прилога треба заборавити. Заправо, сутра је нови дан, а са новим даном стижу и нове вијести, које по аутоматизму, оне јучерашње бацају у сјену и на отпад. Тако се оно јуче написано или речено губи у најновијим „вијестима“ у којима је предмет неко други или неко трећи, актуелан, наравно по индивидуалној перцепцији сваког новинара по на особ или по наруџби уредника новина или теве емисије.
Најважније је у том првом "медијдком удару" уздржати се од било каквих реакција /демантија/. Искуство ми говори да треба сачекати пролазност "информације, а онда релаксирајући се треба стално имати на уму ово „упутство“. Јер, након тог дана долази сутра, а са сутрашњим даном стижу нове „актуелности“, које бацају прашину на оно од јуче написано и речено, а поготово се из сјећања губе текстови и слике објављене прије неколико дана.
Заправо, математички казано, све се врти у цикличним круговима. Физика то исто објашњава законом о спојеним посудама. Нема спојених посуда ако се информације гомилају на једној и ако нема „одушка“ на другој страни. Тако долази до засићења медијског простора и пажњу привлаче и оне сасвим небитне ствари. Тако оне, наводно ударне – ударају у зидове „шлауфа“ слабе пропусне моћи и ту се и губе!
Такође, треба избјегавати чешће појављување у медијима, јер то не доприноси никаквој афирмацији било којег политичара. Напротив, то само изазива већи анимозитет и гњев конзумената информација о оном политичару који не "силази" са екрана и из медија.
Раније сам већ говорио, па чак сам скоро исту дискусију поновио и у три четири наврата за скупштинском говорницом у парламенту БиХ.
Отприлике сваки јавни иступ неког политичара доноси му, наравно негативне „поене“ у јавности, јер је занемарљив проценат оних позитивних. Отприлике, свега је десетак одсто оних који гледају ТВ или који читају новине који ће рећи нешто афирмативно и похвално за онога кога гледају и слушају на ТВ или чије изјаве читају у новинама.
90 одсто њих /конзумената/ информација ће рећи много ружних ствари и за све своје недаће окривиће онога кога гледају и слушају са екрана, мада та особа нема никаквог утицаја на стање гледаоца који покушава да псовкама упућеним политичару, који се појављује на екрану ријеши све своје проблеме.
150 одсто биће оних који ће из арсенала најпогрднијих увреда и псовки частити сваког политичара који им сталним појављивањем у медијима "утуви" се у главу као учесник реалити шоуа и који им постаје ноћна мора...
Да се овдје зауставим. Само да искључим мобилне телефоне, јер боље је бити и "недоступан", него бити резервни играч. Наиме, многи новинари имају своје сталне саговорнике и љубимце и ако, којим случајем, ето баш њих не могу да пронађу, онда настаје бјесомучна потјера за било којим другим саговорником и то онако, право ни откуд, богами као да сам било чији портпарол или како је данас модерно казати - ПР /пијар!/.
Никакав проценат анимозитета према мени неће се ни повећати, а неће ни смањити најнегативније коментаре и зато овај текст овдје завшавам и престајем са писањем "упутства".
УПУТСТВО само треба примијенити у свакодневици и у стварности садашње констелације односа политичара и јавног мњења. Такву слику креирају неки /не сви!/ неодговорни сервери /сервисери/ препарираних информација и своје субјективно мишљење, као једино исправно намећу крајњим корисницима!
Моје колеге које имају мање искуства и које мање познају новинарску професију праве катастрофалне грешке, јер се упуштају у бјесомучне расправе са ауторима текстова или прилога објављених на телевизијама, односно на бројним порталима, који узгред речено, ничу као гљиве послије кише.
Дакле, сасвим добронамјерна препорука колегама о којима се пише или о којима се праве прилози за телевизијске емисије је да никада ништа не демантују. По систему аутоматизма, једноставно и одмах, треба све да забораве, па чак ако је нешто о њима објављено и афирмативно. Још брже треба заборавити све негативности које су написане или објављене на телевизијама о њима или о њиховим /нашим/ колегама.
Логика је сасвим јасна. Само тај дан треба се уздржати и, како тако, све из текста или из тв-е прилога треба заборавити. Заправо, сутра је нови дан, а са новим даном стижу и нове вијести, које по аутоматизму, оне јучерашње бацају у сјену и на отпад. Тако се оно јуче написано или речено губи у најновијим „вијестима“ у којима је предмет неко други или неко трећи, актуелан, наравно по индивидуалној перцепцији сваког новинара по на особ или по наруџби уредника новина или теве емисије.
Најважније је у том првом "медијдком удару" уздржати се од било каквих реакција /демантија/. Искуство ми говори да треба сачекати пролазност "информације, а онда релаксирајући се треба стално имати на уму ово „упутство“. Јер, након тог дана долази сутра, а са сутрашњим даном стижу нове „актуелности“, које бацају прашину на оно од јуче написано и речено, а поготово се из сјећања губе текстови и слике објављене прије неколико дана.
Заправо, математички казано, све се врти у цикличним круговима. Физика то исто објашњава законом о спојеним посудама. Нема спојених посуда ако се информације гомилају на једној и ако нема „одушка“ на другој страни. Тако долази до засићења медијског простора и пажњу привлаче и оне сасвим небитне ствари. Тако оне, наводно ударне – ударају у зидове „шлауфа“ слабе пропусне моћи и ту се и губе!
Такође, треба избјегавати чешће појављување у медијима, јер то не доприноси никаквој афирмацији било којег политичара. Напротив, то само изазива већи анимозитет и гњев конзумената информација о оном политичару који не "силази" са екрана и из медија.
Раније сам већ говорио, па чак сам скоро исту дискусију поновио и у три четири наврата за скупштинском говорницом у парламенту БиХ.
Отприлике сваки јавни иступ неког политичара доноси му, наравно негативне „поене“ у јавности, јер је занемарљив проценат оних позитивних. Отприлике, свега је десетак одсто оних који гледају ТВ или који читају новине који ће рећи нешто афирмативно и похвално за онога кога гледају и слушају на ТВ или чије изјаве читају у новинама.
90 одсто њих /конзумената/ информација ће рећи много ружних ствари и за све своје недаће окривиће онога кога гледају и слушају са екрана, мада та особа нема никаквог утицаја на стање гледаоца који покушава да псовкама упућеним политичару, који се појављује на екрану ријеши све своје проблеме.
150 одсто биће оних који ће из арсенала најпогрднијих увреда и псовки частити сваког политичара који им сталним појављивањем у медијима "утуви" се у главу као учесник реалити шоуа и који им постаје ноћна мора...
Да се овдје зауставим. Само да искључим мобилне телефоне, јер боље је бити и "недоступан", него бити резервни играч. Наиме, многи новинари имају своје сталне саговорнике и љубимце и ако, којим случајем, ето баш њих не могу да пронађу, онда настаје бјесомучна потјера за било којим другим саговорником и то онако, право ни откуд, богами као да сам било чији портпарол или како је данас модерно казати - ПР /пијар!/.
Никакав проценат анимозитета према мени неће се ни повећати, а неће ни смањити најнегативније коментаре и зато овај текст овдје завшавам и престајем са писањем "упутства".
УПУТСТВО само треба примијенити у свакодневици и у стварности садашње констелације односа политичара и јавног мњења. Такву слику креирају неки /не сви!/ неодговорни сервери /сервисери/ препарираних информација и своје субјективно мишљење, као једино исправно намећу крајњим корисницима!
