среда, 30. октобар 2013.

Љепота у души, душа у сасвјежђу опстанка човјечанства...

Само је Драги Бог могао да створи и да усклади овакво јединство љепоте!

ХВАЛА ТИ ГОСПОДЕ БОЖЕ НА НАЈЉЕПШИМ ДАРОВИМА!


Izetbegović: Muslimane su svi ugrožavali u Jugoslaviji

Izetbegović sarajevsku propagandu širio na Oksfordu, a Lagumdžija na Univerzitetu Kolumbija.

Jovičić: Izetbegović saopštio gomilu neistina. To je sramota za Predsedništvo

BANjALUKA - Cela Bosna je groblje nevino stradalih muslimana, a reka Drina na granici sa Srbijom je njihova najveća masovna grobnica!

Ovo je, tokom predavanja o temi „Iskustva bosanskih muslimana“ na Univerzitetu Oksford, poručio bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, što je u Srpskoj ocenjeno nastavkom širenja radikalne bošnjačke propagande lažima i jezikom mržnje.

- Bošnjaci su od 1918. do 1992, od završetka Prvog svetskog rata do početka agresije na BiH, živeli u četiri različite južnoslovenske zajednice koje su ih ignorisale, asimilirale i dopuštale agresivne napade na njihove živote i imovinu - rekao je Izetbegović.
Dodao je da su kroz istoriju „nacionalizmi ugrožavali fizički opstanak Bošnjaka“.

- U vremenu prve Jugoslavije, kojom su dominirali Srbi, Bošnjacima je oduzeto preko milion hektara zemlje, zabranjeno je ime Bošnjak, ukinut naziv bosanski za jezik, čak je i vera nazivana muhamedanskom umesto islamom. Čitava sela su poklana - naveo je on.
Naglasio je i da je vreme Drugog svetskog rata jedan od dva mračna istorijska momenta u 20. veku, u kojem su Bošnjaci „dodirnuli dno patnje i iskušenja“.

- Otpor mladih bošnjačkih intelektualaca organizovanih u ilegalnu organizaciju „Mladi muslimani“ je skršen drakonskim kaznama. Vođe su streljane ili osuđene na višedecenijske kazne - kazao je Izetbegović.

Bošnjački član Predsedništva BiH je, ipak, zaključio da je „najteži, genocidni napad na Bošnjake izvršen u vremenu raspada bivše Jugoslavije, početkom devedestih godina, kad su se Slobodan Milošević i Franjo Tuđman dogovorili o podeli BH. teritorije“.

- Ipak, na referendumu o nezavisnosti koji je organizovan u martu 1992. pokazalo se da je ogromna većina građana, uključujući i deo Srba, a posebno Hrvata, privržena BiH. Oko dve trećine stanovništva je izašlo na referendum i skoro stopostotno podržalo nezavisnost - kazao je Izetbegović i dodao da je potom usledio „brutalni napad tadašnje JNA i paravojnih srpskih jedinica na BiH kojem se krajem 1992. priključila i Hrvatska".

 “KULMINACIJA U SREBRENICI“

IzetbegoviĆ je naveo da je „u brutalnom četvorogodišnjem ratu u BiH izvršeno svirepo etničko čišćenje stanovništva i temeljito uklanjanje tragova muslimanske kulture i tradicije“.
- Kulminacija rata bio je genocid u Srebrenici - zaključio je on.
----------------------------------------------
Srpski poslanici u parlamentu BiH tvrde da je Izetbegovićev govor na Oksfordu nastavak ratne bošnjačke propagande, u kojoj se ne biraju reči da se napadne Srpska i Srbi u BiH.

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da je Izetbegović na uglednom britanskom univerzitetu, jednoj od najrespektabilnijih svetskih naučnih institucija, saopštio gomilu - laži.

- Neprimereno je da čovek koji obavlja funkciju člana Predsedništva BiH govori tako ostrašćeno, neargumentovano i radikalno. To je mržnja koja razara ovu zemlju. Zašto nije pomenuo nijednom rečju srpske i hrvatske žrtve? - rekao je Jovičić.

On je istakao da je to sistematska bošnjačka manipulacija ratom i žrtvama.

- Uporno insistiraju na tezi o isključivo bošnjačkoj žrtvi i srpskom zločinu koja je najveća laž - rekao je Jovičić i dodao da sve dok bošnjački političari budu govorili na ovakav način, u svetu BiH nema evropsku budućnost.
-------------------------------------------------------
Osim Izetbegovića, lekciju o BiH držao je i ministar spoljnih poslova Zlatko Lagumdžija na američkom Univerzitetu Kolumbija. Lagumdžija je napao dejtonsko uređenje zemlje.
- Dejtonski sporazum je postao smetnja samom sebi. Taj sporazum je jedna od prepreka za BiH da krene brže napred, jer omogućava etnički ekskluzivitet, čak i segregaciju - smatra Lagumdžija.
ODBRANA ERDOGANA

LAGUMDžIJA je izjavio da su reči turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana da je „Turska Kosovo, a Kosovo Turska“ izvučene iz konteksta.
- Znam da se u našoj regiji u celini turski zvaničnici osećaju kao kod kuće i da pozivaju sve nas da se osećamo kao kod kuće kada smo u Turskoj - rekao je Lagumdžija.
--------------------------------------------------
Poslanik SDS u parlamentu BiH Borislav Bojić kaže, za „Novosti“, da su Izetbegović i Lagumdžija u Londonu i SAD udruženo napali Srpsku i Dejton.
- Ništa dobro od njih ne možemo ni očekivati. To su destruktivni političari, koji ruše celu zemlju - upozorio je Bojić.

Срећан ти рођендан велики умјетниче!

30. 10. 1931. године
рођен је славни српски пјевач 
ЂОРЂЕ МАРИЈАНОВИЋ

K`O NEKAD U OSAM 
*****************
Ko nekad u 8 i sad prodem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u 8 i sad zvizdim ulicom tvojom,
Zastanem sam pod prozor tvoj.

Ref:i mada znam nisi tu,
Cekam kao u snu,
Mislim negde u daljini cuces ti,
Tri kisne kapi na oknima
Zadnje suze dve,
U ocima zaboravljeni sni i znaj

Ko nekad u 8 i sad prodem ulicom tvojom,
I stanem sam pod prozor tvoj.

Ref: i mada znam, nisi tu...

Ko nekad u 8 i sad prodem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj,
I zvizdim tad, nas stari znak...
( zvizduk).

недеља, 27. октобар 2013.

Да се не заборави...

28. 10. 2005. године
умро је бард српског глумишта, 
славни српски глумац ЉУБА ТАДИЋ.

ИСТИНА!


Истина коју нико не може да негира, 
а ми не би смјели да је прешутимо!


У молитвама Теби, Света Петко наша спаситељко...

Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели.
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде,
О предивна светитељко,
Наш узоре, Света Петко!

Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи,
Ти Му даде ум пречисти
К'о анђелски -- такав исти,
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!

Душу чисту Господ иште
К'о небесно светилиште,
Такву душу ти одгаји
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам, света Петко!

Помози нам молитвама
У животним невољама,
У облачној земној тузи
Засветли нам, слично дузи,
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево!
+++++++++++++++++++
Свети владика Николај Велимировић
++++++++++++++++++++

Данас, 27.10 је Света Петка.

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.
Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. 

Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.

Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.

Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века 


Амин

субота, 26. октобар 2013.

СРБИ СУ НЕУНИШТИВ НАРОД!

И кад многи мисле
да су нас уништили,
ми се поново вратимо
да их подсјетимо да смо ту
и да ћемо увијек ту
и бити и о(п)стати!

Манастир Студеница...

Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина.“

Манастир Студеница је по многима један од најлепших српских и светских манастира не само због префињене архитектуре византијско-рашке школе већ и због дивног предела на коме је саграђен. Студеницу је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. када се исте године на државном сабору најпре одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана, а затим и замонашио добивши име Симеон. Две године по монашењу одлази у Свету Гору где се и упокојио у манастиру Хиландар 1199. год.


Св. Сава, на захтев своје браће Стефана и Вукана, 1207. године у Србију доноси мошти њиховог оца монаха Симеона. Тело је положено у Богородичину цркву у већ припремљену гробницу. Од 1207. године па до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници. Под Савиним старатељством манастир Студеница је постала  културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Свети Сава је написао Студенички типик, у ком је описао живот свог оца Стефана Немање, оставивши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену. Уједно, ово је и прво књижевно дело код Срба. Бригу о Студеници наставили су Немањини потомци и остали српски владари. Краљ Радослав унук Стефана Немање, подигао је 1235. године монументалну припрату испред Богородичиног храма. Српски краљ Милутин саградио је 1314. године малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.


Некада се у самом комплексу манастира налазило 14 цркава од којих су данас сачуване само 3 које су и богослужбено активне. Време завршетка радова на Богородичиној цркви је 1209. година, о чему нам сведочи и ктиторски натпис у ободу куполе:

Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим Жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија, Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9, идникта 9. И мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”
Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана и вероватно уз помоћ коју му је пружио брат Стефан Првовенчани.

Као што је био веома тежак за народ, период турске владавине био је веома тежак и за манастир Студеницу. Турци су најпре  на почетку владавине претопили оловну кровну конструкцију у муницију. Опљачканa је након великог аустријско-турског рата (1683-1699) после повлачења аустријске војске. Највећа страдања претрпела је за време првог српског устанка. Студенички монаси пружали су велику подршку устаницима због чега су Турци спалили манастир. Један део монаха склонио се у манастир Враћевшницу са моштима  монаха Симона (Стефан Првовенчани), одакле су пренете у манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године. Само Јоаким Вујић пише о два спаљивања манастира.


Поред паљења манастирска црква претрпела је и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака нанели нови слој малтера и насликали нове фреске. Сто година касније 1951. године приликом рестаураторских радова скинут је овај слој.


Манастирска црква грађена је као породична гробница, односно крипта. Са десне стране у наосу налази се гробница са моштима ктитора и родоначелника Немањића, Св.Симеона. Испред олтарске преграде са десне стране је кивот са моштима Св. Симона (Стефана Првовенчаног), а са леве почивају мошти Св. Анастасије.

Од 1986. године манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.


Snezana Djurisic - Vraticu se





  

Vraticu se tamo
gde najlepse su zime,
gde je moja dedovina
gde je moje ime.

Gde je toplo oko srca
i kad vetar duva,
gde su ljudi dobri ljudi
gde se obraz cuva.

Ref.
Tamo gde je Raska, gde su Sopocani
ostali su moji nasmejani dani,
pa mi srce leti kao da je ptica,
tamo gde je Kraljevo, gde je Studenica.

Vraticu se tamo
gde je moja reka,
gde me moja stara majka
nasmejana ceka.

Све за љубав....

Само љубав може 
да спаси човјечанство!

За подсјећање ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


26. 10. 1952. године рођен је славни 

српски глумац ЛАЗАР РИСТОВСКИ


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


За сјећање и за памћење...

26. 10. 1893. године рођен је 
славни српски књижевник 
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ.

петак, 25. октобар 2013.

Јесен у мом сокаку....

За сва времена...Храм Светог Саве у Београду

Наше рађање,
наше постојање
и наше трајање...


Ми растемо...

У нашем сталном напредовању 
 једино је уочљиво да смо назадовали!
СлАвУј

ЈОВИЧИЋ: СНСД НА НИВОУ БиХ НИЈЕ НАНИО НИКАКВУ ШТЕТУ СРПСКОЈ


Послaник СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичићрекао је да ова странка на нивоу БиХ никада у посљедњих седам година није нанијела никакву штету Републици Српској и ниједну надлежност Српске није пренијела на ниво БиХ.

Јовичић је позвао посланике СДС-а да атмосферу из Народне скупштине Републике Српске не преносe у парламент БиХ.
"Данашња сједница није никаква сензација за грађане, иако је преноси БХТ1. Предлажем СДА и СДС-у да 100.000 цд-ова снимка сједнице подијеле у својим страначким промоцијама", нагласио је Јовичић.
------------------------------------
Посланик СНСД-а Бошко Томић рекао је да је поносан што данас на сједници није било вријеђања из СНСД-а, али да ће неки политичари бити сигурно разочарани, јер данас није било већих сукоба између СНСД-а и СДС-а.
---------------------------------------------
Посланик СНСД-а Лазар Продановић упитао је СДС зашто прије пола године није изашао јавно са оптужбама на рачун СНСД-а које данас износи, оцијенивши квалификације те странке на рачун СНСД-а закашњелим, нетачним и веома непримјереним.
--------------------------------------------------
Саша Магазиновић из СДП-а позвао је СНСД и СДС да "у међусобном рату" и међусобним оптужбама за криминал поштеде странке које немају везе са тим, наводећи да од тога данас не треба правити представу за јавност, већ да се тиме треба бавити правосуђе, ако постоје докази.

"За СДП понуђено образложење за смјену не може бити разлог смјене /Мирка/ Шаровића и СДП апсолутно то не прихвата. Али, СДП неће дозволити преливање сукоба са нивоа Републике Српске на ниво БиХ, што ће показати гласањем", навео је Магазиновић.

МАНАСТИР ХИЛAНДАР

Хиландар, у старијим списима и Хилендар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (гр. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. 

Посматран споља манастир има изглед средњовековног 
утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили 
Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице . У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, иконафресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

четвртак, 24. октобар 2013.

ДОБРО ЈУТРО!

Драги пријатељи, 
добро дошли на јутарњу кафицу...

среда, 23. октобар 2013.

Све се врти у круг...и тако опет и тако поново!

Био је и остао је - ЈЕДАН ЈЕДИНИ И ВЕЛИКИ ЊЕГОШ

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
**************************
Самообмана је убитачна и за људе и за народе.
******************************
Што људи хоће, то и време трпи.


НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек да бих себи узимао за право да говорим о ЊЕГОШУ!

 Али могу да говорим о нељудима и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају да ниподаштавају све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА ТО И ОСТАО!

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА!

ДОБРО ЈУТРО!

Драги пријатељи, 
добро дошли на кафицу...

Свака срећа вас стизала! 

уторак, 22. октобар 2013.

Republika Srpska ne da svoj praznik

ГЛАВНИ БЛОГ:
osporila dan RS.
Jovičić: Napad na grb, himnu, 9. januar - rat je protiv Srpske

Православно и српско постојање...

Пећка патријаршија...

Свједочанство нашег рађања и нашег постојања 
на тренутно отетом Косову и Метохији...

ЉЕПОТА!

Љепоти се треба дивити 
и у љепоти треба уживати...

ДОБРО ЈУТРО!


недеља, 20. октобар 2013.

Чамим чекајући, чекам чамећи...

Ништа ту не помаже ни кишобран!

Многи су покисли у животу само зато што су чекали воз који никад неће доћи!

ДОБРО ЈУТРО!

Уз јутарњу кафицу - 
поздрав за пријатеље и за све људе добре воље...

субота, 19. октобар 2013.

МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ ЧКАЉА ... За сјећање и за памћење...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

20. 10. 2003. године умро је непоновљиви Чкаља, 
који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је засмијавао до суза...


БРАНИСЛАВ НУШИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...

20. 10.. 1864. године рођен је славни Бранислав Нушић српски књижевник, драмски писац и приповједач. Члан Српске академије наука и умјетности. Дипломата...

Онако ја мало о свакодневици и о стварности...

Динамично је доба и нико нема 
времена за чекање...
Све се претворило у трку и у борбу 
за преживљавање.

Мало се има времена за књиге,
поготово за оне које говоре о љубави.


Најмање о књигама мисле они 
који су пребогати,
јер да су мислили о књигама 
не би ни били богати!

Друга је ствар што је огроман број богатих,
постао богат бавећи се лоповлуцима...
Али, ко још мари за то, 
како се неки лопов обогатио.

О књигама се једино још брину библиотекари,
јер то им је и посао.

Истина, има и оних који 
по некад код куће
прочитају неку књигу,
мада и они ријетко нађу времена,
јер су заокупирани 
друштвеним мрежама и интернетом.

Како год даје и шта год даје,
вријеме је за кафицу...

петак, 18. октобар 2013.

ОДА ЖИВОТУ!

НЕК' ТРАЈЕ ЖИВОТ!

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ!

Одавно се нисам исмијао као сад!

Након побједе у Литванији која је одвела фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине на свјетско првенство у Бразилу, славило се у градовима Федерације БиХ.
Осим свега овога догодило се нешто и сасвим бизарно и смијешно. Наиме један навијач, Харис Трешњо кренуо је са групом пријатеља на утакмицу, али на њихову жалост завршили су у кривој држави. Харис који је иначе шумар из Овчара неким медијима је испричао шта се догодило:
"Ја и мојих неколико јарана смо кренули на утакмицу да навијамо за Босну, али умјесто у Литванији ми смо завршили у Латвији. 
Зај**али смо се кад смо куповали карте за пут и нисмо примијетили да идемо у криву државу. Кад смо стигли тамо, видили смо ми све нека тишина, нема наших навијача нигдје.

Питали смо неке људе на енглеском гдје су сви и гдје се игра фудбалска утакмица. Испричали смо како смо дошли из БиХ да навијамо за наше, али су нам се само смијали и говорили да смо јако далеко од стадиона. Један млађи момак нам је онда дошао и објаснио како смо у кривој држави и како се не игра у Латвији него Литванији.
Лутали смо још мало главним градом Латвије да се увјеримо.", рекао је Харис.

Харис је касније још испричао како никад није разликовао те двије земље Литванију и Латвију и како су били љути на јарана који им је купио карте. Али ипак, на крају су се добро провели и у Латвији. Пронашли су кафић који је преносио утакмицу Босне и Херцеговине и Литваније и уз пуно латвијског пива прославили успјех БиХ репрезентације.
"Ову глупост памтићу сигурно до краја живота.", рекао је Харис.
*******************************
НАПОМЕНА:
Хариса треба прогласити за шумара деценије
и оправдано за почасног грађанина Сарајева.

Јер ако почасна грађанка Сарајева може бити
Наташа Кандић,
па зашто онда не би могао бити и Харис,
зашто, зашто не би могао бити (!)