четвртак, 16. јануар 2014.

И ја сам на интернету...Мало ја 'вако, а могао сам и 'нако....

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Не зна се и никада се неће ни сазнати. Уосталом, коме би било битно и да се сазна. Какве користи би било ко од тога имао?  Никоме то није  потребно. А ако није потребно, онда је и бесмислено о томе и говорити. Е сад, говори се и о смисленим и о потребним стварима, али и о бесмисленим и ама баш ничему потребним догађајима и свему ономе што сваког човјека окружује и о самом његовом битисању на овоземаљском простору.

Не само на неком порталу, већ и на безброј сајтова, па и на цијелој несагледивој мапи интернет пространства, питам се - ма кога интересују многе ствари? НИКОГА! 

То се свакодневно одвија пред нашим очима и овдје, и сад, било је и јуче, а биће тако и сутра и убудуће. Наиме, поставља се питање због чега људе тјера нека снага, да не кажем центрипетална сила и жеља, да објављују многе ствари на интернету, кад се у старту зна да ће то заинтересовати мали број људи и да су минималне центрипеталне дистрибутивне силе које би било кога приморале да се бави и оним стварима које га уопште не интересују.

И ту смо, дакле, али само у покушају појашњења, али не и разјашњења многих мистичних ствари које се одвијају пред нашим очима, захваљујући интернету. Свако од нас објавује оно што жели или оно што зна. Сви то радимо, очекујући да ће то ипак неко да примјети и да прочита, а ни сами се не интересујемо шта то други пишу, шта објављују и какве су вриједности објављеног “материјала”.

Ми само мислимо да смо својим текстом, својим неким објавама учинили нешто епохално?! Ма ни случајно. Наиме, код огромног броја људи увијек су већу пажњу изазивале сензације и скандали, него неке нормалне ствари и појаве.

Не могу и нисам позван да коментаришем понашање учесника риалитија “Фарма”, јер ниједну епизоду те сапунице из домаће “радиности” нисам гледао, не што бих бјежао од наше стварности, већ једноставно што је ипак и у свему доминатније моје интересовање за спорт и за још многе области у односу на то како се понашао Екрем Јеврић, који је слика и прилика унакажавања и срозавања на најниже гране народног свеопштег стваралаштва. Нешто сам о томе видио и то онако летимично само на интернету.

Видио сам и овдје сјајних текстова и кометара на многе друге и нормалније теме, али кажем да ни то многе не интересује, јер људи су сами собом заокупирани и не излазе баш онако радо и добровољно из својих, па и интернет бусија. Једноставно, многи мисле – ма поставићу ово и ваљда ће неко на то да обрати пажњу?!

Међутим, нико неће сазнати да ли сам и ја показао интерес за било шта што други пишу и шта објављују, осим што ме занима само оно што мени припада. 

Има тога и превише и баш зато идем бар летимично да прегледам шта то овдје други људи пишу и шта објављују. 

Увијек нађем нешто интересантно и ново. Јер сваки човјек се цијели живот нечему учи и онда дође вријеме кад умре као највећа незналица. 

Одох, јер ми треба знања и нових сазнања....