ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН АБА ЛИГЕ!

30.4.2015. године

Цедевита - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 

79:89 (25:30, 10:22, 23:17, 21:20)

У четвртој утакмици финала плеј-офа АБА лиге ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је савладала Цедевиту у Загребу са и тако освојила прву титулу АБА Лиге!                                                                                                                                                                                                                                                             ЗВЕЗДА је од самог почетка утакмице држала предност која је најчешће износила од десет па све до деветнаест поена разлике. Домаћи су успјели на минут и по до краја да се приближе на свега пет поена, након готово цијеле четвртине играња пресинга по цијелом терену, али то је био њихов максимум на овој утакмици.                                                                                                                                                            Најефикаснији у нашим редовима били су ЧАРЛС ЏЕНКИНС са 17, ЛУКА МИТРОВИЋ са 14, те БОБАН МАРЈАНОВИЋ и НИКОЛА КАЛИНИЋ са по 12 постигнутих поена.                                                                                                                                                                                            ОВО СУ ШАМПИОНИ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Вилијамс 9, Ребић, Дангубић 4, Митровић 14, Лазић 3, Блажич, Калинић 12, Марјановић 12, Тејић 2, Џенкинс 17, Јовић 8, Цирбес 8.                                                                                                                                                                                                        

Титула, радост наша - нас ЗВЕЗДАША 

1. Мај ... Коме честитати празник рада?

Коме честитати празник?

- Армији незапослених

- Онима који по нешто и раде, 

а не примају плате

- Радницима чије су фирме 

приватизовали лопови

- Радницима чија су предузећа 

под стечајем

- Радницима који су деценијама 

на Заводима за запошљавање

Пред сутрашњи Празник рада ни ријечи о 1. Мају.

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Цртица из свакодневице. Поглед из мог многоугла.

 У новинама наслов текста, углавном, наговјештава и у наставку одређује садржај. Али, ево, направићу изниман случај и у овом тексту ни ријечи неће бити о 1. мају, Празнику рада.

Странке, странчарења и распамећивања.

На самом почетку или на крају, сасвим је свеједно, не вјерујем да било ко зна одговор на питање – колико има регистрованих политичких партија у Босни и Херцеговини?

Из овог питања слиједило би и низ додатних питања, али ако се не зна одговор на главно питање, онда како би се тек знали одговори на било шта друго? 

Много је странака, ма какви много, и превише их има, па чак и више од тога. Све оне траже своје мјесто под сунцем у политичкој баруштини каква је политичка сцена у Босни и Херцеговини. На ту сцену сви би да се попењу и да ако је икако могуће - за себе приграбе бар неку мрвицу политичког колача, јер без колача и богате трпезе нико ни бркове неће омастити. А управо је и циљ многих странака, односно њихових самозваних и такозваних лидера да бар своју родбину и по којег пријатеља приволе за своју политичку опцију и да онда жестоко крену у освајање власти.

У медијаима се стално врте скоро исти политичари. Господин овај, те господин онај, те ови, односно они, а онда онако, право ниоткуд, пуна елана ускочи и по која дама, јер забога треба се борити за равноправност сполова.

Неизоставни су самозвани и такозвани политички аналитичари опште праксе, који стално дежурају на бранику одбране части и достојанства широких народних маса. Јер забога, ти аналитичари су месије и једини спас за катаклизмично стање које у највећој мјери својим небулозним "аналитичким анализама" управо они и производе. За сијање илузија и бацање магле не плаћа се порез нити се тражи било каква одговорност.

Сви се заклињу у демократију и у борбу за права обесправљених, а управо "важни политичари" и похлепници за влашћу су погазили сва права и достојанство обичних људи. Много је оних који у политици виде шансу за своју позицију, али не због тога што су паметнији од других или можда хуманији, већ што свјесно ударају на менталне склопове обичних људи. Људима је свега преко главе. Вечина њих гледа само да сачува свој голи живот и да како тако у свакодневном преживљавању остане трезвена и нормална.

Заборавност је општа одлика обичног човјека, јер није он енциклопедија, па да све запамти. Обични човјек, вечерас гледа ТВ дневник и запамти оно што је видио и чуо и то траје до пред спавање. Кад се ујутро пробуди одмах га бомбардују са неким новим вијестима, а у БиХ заправо ништа није, нити може бити нека нова вијест. То је у БиХ свакодневно опште стање и духа и свијести напаћеног човјека, којег додатно слуђују многобројни медији, који тако и опстају на коњуктурном тржишту у прикупљању и распршивању магле. То је стандард медијске сцене у БиХ. Тако се покушавају окупити и објединити идеолошки истомишљеници, а заправо све је супротно.

И сасвим на крају. Данас је постало профитабино глумити европејце и слуђивати сопствени народ и стално га држати у илузијама небеског народа, који може да живи хиљадама година, па им садашње стање и није тако важно. 

Pokradene milijarde KM za obnovu Srebrenice!

Banjaluka 28. 04. 2015

DONACIJE - TUŽILAŠTVO BIH ISTRAŽUJE PLJAČKU VEKA

Tužilaštvo BiH pokrenulo je obimnu istragu protiv odgovornih za krađu više od milijarde maraka stranih donacija koje su bile namenjene obnovi Srebrenice, saznaje Press!

Iako iz Tužilaštva BiH do zaključenja ovog broja našeg lista nismo dobili potvrdu informacije da je nedavno otvoren predmet u vezi sa nestankom basnoslovnog novca koji je trebalo da pomogne posleratnom oporavku ove izrazito siromašne opštine, odlično obavešteni izvori Pressa tvrde da se istraga o krađi donacija Srebrenici u velikoj meri zasniva na izveštaju o krađi donacija koji je krajem 2010. godine napravila tadašnja bh. parlamentarna komisija, zadužena da istraži gde su nestale milijarde maraka strane pomoći za BiH.

- Prema prvim rezultatima istrage, u Srebrenicu je od završetka rata uloženo najmanje milijardu KM stranih donacija. Naime, toliko je novca, prema doznakama, trebalo da bude namenjeno obnovi ratom razrušene infrastrukture, otvaranju radnih mesta i poljoprivrednom razvoju. Procene sa terena govore da je svega dva-tri odsto tog novca zaista i završilo u Srebrenici, dok je ostatak dospeo u privatne džepove ili je preusmeren na neke druge lokacije u FBiH. Posebna komisija Parlamenta BiH za istraživanje zloupotreba stranih donacija još pre pet godina dostavila je svoj izveštaj bh. tužilaštvu i SIPA, na osnovu čega je Tužilaštvo BiH nedavno pokrenulo zvaničnu istragu u vezi sa Srebrenicom - tvrde naši sagovornici.

I Njujork bi živnuo

Slaviša Jovanović, odbornik SNSD-a u SO Srebrenica, za Press kaže da pozdravlja odluku Tužilaštva BiH da pokrene istragu protiv odgovornih za krađu donacija namenjenih Srebrenici.

Smajićeva: Dosta je bogaćenja na nama!

O teškom životu običnih građana Srebrenice, uprkos tome što je ova opština apsolutni rekorder po iznosu donacija koje su u nju pristizale posle rata, pre nekoliko dana progovorila je i Mediha Smajić, direktorka lokalne radio-televizijske stanice.

- Dosta je više bogaćenja preko povratničke muke! O Srebrenici i prilikama u njoj treba da odlučuju ljudi koji sa svojim porodicama žive u ovom gradu, a ne oni koji u ovoj napaćenoj opštini zgrću pare, a troše ih u Tuzli ili Sarajevu - navodi se u otvorenom pismu koje je Smajićeva poslala liderima svih većih bošnjačkih političkih stranaka.

- Da je milijardu maraka neko uložio u obnovu Njujorka, siguran sam da bi i u takvom velegradu ubrzo bili vidljivi rezultati. Iako je zbog ratne tragedije koja je pogodila naš grad ovde pristizao ogroman novac iz celog sveta, danas u Srebrenici od predratnih 36.000 stanovnika živi samo od 3.000 do 4.000 siromašnih ljudi. Ogroman broj stambenih objekata i 20 godina nakon rata još nije obnovljen, dok mladi i obrazovani masovno odlaze iz ovog grada, što i nije čudno, ako se uzme u obzir da, osim nekoliko sitnih trgovačkih radnji i kioska, u Srebrenici ništa drugo ne radi - kaže Jovanović.

(Ne)moćna ruka pravde

S druge strane, poslanik Predstavničkog doma Parlamenta BiH u prošlom sazivu i nekadašnji član parlamentarne komisije BiH za istraživanje donatorskih sredstava, Slavko Jovičić, ističe da nije optimista da će odgovorne za "pljačku veka" i nestanak milijardi maraka strane pomoći za BiH ikada stići ruka pravde.

- Rad naše istražne komisije sistematski su opstruisali bošnjački političari i neformalni centri moći, odbijajući da nam dostave prave informacije o tokovima novca. Približno se baratalo sa iznosom između 10 i 20 milijardi dolara koje su ušle u BiH i kojima se gubi svaki trag! Prema podacima istražne komisije, 98 odsto donacija stiglo je u FBiH, 1,5 odsto dobila je RS, dok je Brčko distriktu pripalo 0,5 odsto donacija. Da je postojala politička volja, odgovorni su još davno trebali da budu otkriveni. Ne verujem da će se sada nešto promeniti - kaže Jovičić.

Boris Knežević

СРПСКИ ЈУНАК ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

28.  априла 1918. године,

 јуначком смрћу у казамату умро је српски 

јунак ГАВРИЛО ПРИНЦИП

ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

28. априла 1918. године

умро српски национални борац

Гаврило Принцип

који је убио колонизатора

аустроугарског престолонасљедника

Франца Фердинанда

у Сарајеву на Видовдан 1914. године.

Атентат је Бечу послужио као изговор

за војну инвазију на Србију,

чиме је изазван Први свјетски рат.

Гаврило Принцип

се пред полицијом и судом држао јуначки

и као малољетник осуђен је на 20 година

тешке тамнице. 

Због нехуманих затворских услова,

оболио је од туберкулозе 

и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој, 
шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске. 

ГАВРИЛО ПРИНЦИП:

НАШЕ ЋЕ СЈЕНКЕ ХОДАТИ ПО БЕЧУ,

ЛУТАТИ ПО ДВОРУ, ПЛАШИТИ ГОСПОДУ!"

Гаврило Принцип

је својим пуцњем 
жртвовао самог себе, 
уписујући себе у књигу вјечности. 

То је знао и он сам, 
па тако на његовој 
лименој затворској порцији 
и данас пише: 

''Тромо се време вуче,

и ничег новог нема, 
данас све као јуче,

сутра се исто спрема. 

Право је рекао Жерајић,

тај српски соко сиви: 
Ко хоће да живи нек мре,

ко хоће да мре нек живи!'' 

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

27. априла 1929. године умро је

славни српски војвода

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

У сусрет празнику

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Гдје журите? Знате ли гдје ћете? Успорите ритам, јер времена има доста, али мало има живота. Нервоза и гужве су постали основни начин сналажења у свакодневном хаосу, који све пред собом меље, а највише меље и раздире људске психе које су заробљене у свакодневној борби за опстанак.

Приближава се 1. Мај Празник рада. Више би му приличило да се зове Дан нерада. Јер, ово је ера нерада. Што је тако - многобројни су разлози.  

Лопови и такозвани бизнисмени на вријеме су се накрали у времену ратног вихора и послијератног мафијашког елдорада пустошења такозване друштвене имовине и предузећа, а заправо радило се о "Алајбеговој слами".

Двије је врсте радника "слављеника". 
Прво оних који су се рођачким везама ухљебили на "државне" јасле и оних радника који раде у производњи код (робо)власника предузећа и разно разних приватних фирми. 

Државни административци су пожурили са слављем и већ су се размилили широм свијета по најексклузивнијим дестинацијама и монденским оазама свакојаких задовољстава.

Они други и не размишљају о Првомајском уранку у комшилуку нити о колективном окупљању свих генерација, углавном на познатим излетиштима и у природном амбијенту. 

Метереолози су за празничне дане већ дали прогнозу времена, али нико не може да прогнозира колико има оних који заиста имају разлога било шта да славе, па самим тиме и 1. Мај.

Ипак, највише ће бити оних који ће “у кућној радиности” и у свакодневном амбијенту славити, а да ни сами неће знати разлог због којег и шта славе?  Поготово им неће  бити јасно шта ће радити кад прође празник и кад дође сутра, ако су већ имали прилику да су нешто радили јуче.

Политичари из највишег и најважнијег ранга ће разаслати своје честитке радничкој класи. Њима ће се придружити и синдикалне вође и "вођице", вођени стандардизираним честиткама још из времена некадашњег првог синдикалца заједничке државе која се некада звала СРФ Југославија – Мике Шпиљка. Ово “Шпиљак” увијек ме асоццирало на оно стварно: шупљикат – синдикат.

Но да не кварим радничко (не)задовољство, ево нећу даље. Само знам и у то сам сигуран да никоме нећу честитати Празник рада, јер нећу да ми она већа вечина оних који не раде почну све по списку да редају. 

Дакле, ипак ћу чекати хоће ли се тачном показати врерменска прогноза за 1. мај, јер ми је у овим сулудим временима то онако најинтересантније, поготово што знам да се против Бога и природе не може. 

Синдикална ружа у води

Vlada FBiH iznad Ustavnog suda BiH!

Banjaluka 25. 04. 2015

FARSA - ODLUKA O SARAJEVSKIM SRBIMA 
10 GODINA U FIOCI

Ni nakon skoro 10 godina Vlada Federacije BiH nije sprovela odluku Ustavnog suda BiH kojom se obavezuje da porodicama sarajevskih Srba dostavi kompletnu dokumentaciju o sudbini članova njihovih porodica, nestalih u toku rata, ali to ovih dana nije prepreka federalnim političarima i predstavnicima međunarodne zajednice da traže duple standarde, histerično reagujući na najavu NSRS da neće izvršiti moguću odluku istog tog suda o Zakonu o praznicima u RS!

KONSTATOVALI NEIZVRŠENJE JOŠ 2006.... Ustavni sud BiH obavestio bh. tužilaštvo

Ustavni sud BiH je 27. maja 2005. godine naložio izvršnim vlastima u celoj BiH, odnosno Savetu ministara i vladama RS, FBiH i Brčko distrikta da apelantima dostave sve raspoložive informacije o njihovim srodnicima, ali presuda nikada nije realizovana do kraja.

Sekretar Ustavnog suda BiH Zdravko Đuričić je ranije rekao za Press da je sud tačno godinu dana posle donošenja odluke, dakle 27. maja 2006. godine, doneo rešenje u kojem je konstatovano neizvršenje i dostavio ga Tužilaštvu BiH. U međuvremenu, jedino što se dogodilo bilo je to da je Tužilaštvo BiH izdalo naredbu o sprovođenju istrage, koja očigledno leži u nečijoj fioci, a niko se nije preterano zabrinuo, ni povisio glas zbog neizvršenja ove odluke Ustavnog suda BiH.

Kuka i motika

S druge strane, pre nekoliko dana digla se kuka i motika da osudi deklaraciju Narodne skupštine RS povodom zahteva Bakira Izetbegovića za ocenu ustavnosti Zakona o praznicima RS u kojoj se, između ostalog, navodi da se "neće ukidati Dan Republike-

Halilović ignorisao zaključke!

Pored Vlade FBiH, ni Safet Halilović, bivši ministar za ljudska prava i izbeglice BiH, koji je tada bio potpredsednik Stranke za BiH, nije ni prstom mrdnuo da sprovede zaključke Parlamenta i Saveta ministara BiH od 10. jula 2008. kojima mu je naloženo formiranje nove Komisije za ispitivanje istine o stradanjima u Sarajevu. Pomenuti zaključci Parlamenta i Saveta ministara BiH bili su utemeljeni na presudi Ustavnog suda BiH, ali Halilović nije mario za to i niko ga nije pozvao na odgovornost.

Haliloviću je formiranje komisije naloženo nakon što Komisija za ispitivanje stradanja Srba, Hrvata, Bošnjaka, Jevreja i ostalih u Sarajevu, formirana 25. maja 2006. godine, nije uradila ništa osim što je za sedam meseci potrošila oko 230.000 maraka.

Ukoliko bi Ustavni sud BiH eventualno doneo odluku kojom se pojedini članovi Zakona o praznicima RS proglašavaju neustavnim, odnosno ukoliko bi doneo odluku da je proslava 9. januara kao Dana RS neustavna". Na deklaraciju su reagovali OHR, Delegacija Evropske komisije i Ambasada SAD, odakle su pozvali poslanike da "pokažu privrženost Dejtonskom mirovnom sporazumu tako što će se uzdržati od usvajanja deklaracije kojom se negira autoritet Ustavnog suda BiH".

Bivši poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj, koji je 2004. godine u ime 110 porodica nestalih sarajevskih Srba podneo apelaciju Ustavnom sudu BiH, podseća da je protiv tadašnjeg premijera FBiH Ahmeta Hadžipašića i predsednika federalne Komisije za traženje nestalih Amora Mašovića svojevremeno podneo krivičnu prijavu zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda BiH, ali da nikada nije dobio nikakav odgovor od Tužilaštva BiH.

Otvoreno odbijanje

- Ta sudska odluka do danas nije ispoštovana i sprovedena i niko ne mari za to, čak ni institucije RS, na koje sam posebno ogorčen. Međutim, vidim da su sada svi skočili na noge kada je Narodna skupština RS usvojila deklaraciju u kojoj nagoveštava da neće sprovesti eventualnu presudu usmerenu protiv RS, odnosno Dana Republike. Nisam primetio da su iz OHR-a i ostalih međunarodnih institucija i ambasada bar jednom podigli glas za proteklih 10 godina zbog nesprovođenja presude koja je trebalo da pomogne u rasvetljavanju sudbine nestalih sarajevskih Srba, a zakukali su uglas zbog deklaracije NSRS?! To je licemerno i bezobrazno - kaže Jovičić.

On podseća i da je bivši premijer FBiH Mustafa Mujezinović polovinom 2010. godine, dakle pet godina nakon što je naloženo formiranje Komisije za ispitivanje stradanja sarajevskih Srba, otvoreno rekao da njegova vlada to neće uraditi uprkos odluci Doma za ljudska prava, odnosno Ustavnog suda BiH.

Darko Momić

МЕША СЕЛИМОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

26. априла 1910. године рођен је 
славни српски писац 

МЕША СЕЛИМОВИЋ

Мехмед Меша Селимовић је био истакнути српски писац 
из Босне и Херцеговине, који је стварао у другој половини 20. вијека.

Јуче, данас, сутра ... Слике из свакодневице

 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ               

Поглед укосо испод мог прозора

Деси се тако да по некад разумијем и оно што ми је потпуно неразумљиво. Све друштвене мреже, углавном, врве од разно разних постова или статуса или како се то на некој другој мрежи зове - твитова, а на трећој опет се зове нешто треће...

Међутим, најзапаженије и најчитаније су објаве /поставке/ о туђим проблемима, односно приватним животима и такви текстови су најинтересантнији “компјутерашима”, који су дубоко заваљени у фотеље, али који су далеко од стварности и праве слике времена и тренутка у времену.

 Врхунац читаности или посјећености, да не кажем посвећености неком тексту су скандал приче самозваних и углавном анонимних "аутора", наравно  о неким другим људима. То је поготово интересантно ако су тема интрига неке јавне личности и затамљене слике из приватних живота тих особа. Ето сјајне теме за доконе “коментаторе”, сто одсто сакривене иза лажних /интернет/ имена, који на своје начине настоје да са свих могућих и немогућих аспеката расвијетле животе оних чијим животима се, ничим изазвани, баве. У тој отвореној борби прса у прса нема недодирљивих.  Удружене плејаде ликова са промашеним животима фронтално и не бирајући средства обрушавају се на небрањени “субјекат”, при том користећи се објективним лажима из најморбиднијег арсенала увреда, а које су једино средство умоболних особа и њихових перцепција затамљених видика нормалног расуђивања.

Ако се којим случајем појаве особе са именом и презименом и које пишу обичне животне ствари, е тада је посјећеност таквих статуса илити твитова, односно постова нула или је близу нуле. За такве ствари скоро је занемаљива било чија заинтересованост, ако она уопште и постоји.

Каква је то прича која би требала било кога да занима, ако се појави на посту типа – “данас сам купила нову хаљину или тати ми већ два дана касни пензија”?! Напротив, баш то су најважније ствари и почетни импулси када крећу “бригаде” пљуватора. То су, заправо, довољни разлози да злобници одмах почну са коментарима – “одакле јој паре за нову хаљину, сигурно је спонзоруша"!? Или “ови из власти све покрадоше, јебали своју мајку, а пензија касни два дана. У том тренутку нико и не помишља да је можда крив поштар што касни пензија. Или су можда лопови пресрели поштански комби и украли паре за пензије. 

 Елем, то је довољно разлога да крену анонимни ликови са највулгарнијим коментарима који се никада не заустављају на почетним темама, већ по инерцији одмах то иде према Европској унији и САД, наравно и према незаобилазном и свјетски значајном лидеру Владимиру Путину и све до свемира и система“HAARP". 

(НАПОМЕНА: скраћено од енгл. High Frequency Active Auroral Research Program, програм активног ауроралног истраживања високе фреквенције).

Да не бих и ја упао у клише анонимуса и да се не бих мијешао у туђе животе давно сам одлучио да се посветим свом животу и животима људи до којих ми је стало, а за које сам сигуран да им и ја нешто значим и да ме поштују, као што и ја волим њих. Дакле пријатељима, јер ионако свако од нас има и превише непријатеља.

Циљ овог текста није да испод њега видим што више лајкова или позитивних коментара, већ да напишем оно за шта се годинама борим и онако како мислим да би требалао да буде. Мада знам да то – “требало би” ријетко долази и још рјеђе се остварује.

Овај осврт завршићу народном пословицом: “Сто људи – сто ћуди”, 
  па нека свако бира шта му је по вољи. 

Дакле, бира се из оног што је понуђено. Не знам само има ли још увијек оних који било коме могу нешто паметно и корисно да понуде.

ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЈЕКА И ВРЕМЕНА ОД НАСТАНКА ЧОВЈЕЧАНСТВА, ПА СВЕ ДО У НЕДОГЛЕД И У БУДУЋНОСТ

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Ко смо ми? Јесмо ли они први или смо ипак они други? Заиста није јасна граница између значајног и оног сасвим небитног. Од како је настао свијет и од кад је настао човјек људи су усмјерени једни на друге. Зато смо ваљда и ми тема једни другима или су они други тема нашег интересовања.

Није ни мало лагодно бити у крилу између самоће сопственог живљења и јединствене повезаности са другима. Кроз цијело настајање и постојање човјечанства увијек је вријеме било битан и пресудан фактор, али не као атмосферска појава, већ вријеме као категорија трајања и то од настанка свијета, па све до данас, а тако ће бити и у будуће. 

Вријеме и разне историјске епохе и раздобља имала су пресудну улогу на људе и на њихову борбу за биолошким опстанком, некад са већим, а често и са мањим успјехом. Није могуће направити границе између епоха времена, јер људи су увијек посматрали безначајне ствари као саставне дијелове стварности. Данас је за историју безначајан управо конститутивни елемент стварности, стварности времена.

Не зна се колика је била граница између садашњости и оног некада и када је она уопште и настала или је та граница остала само у менталном склопу данашњег човјека. Колико смо премостили ту границу и јесмо ли се навикли на њу или смо у ери савремене цивилизације тај јаз људског раздвајања помјерили на забрињавајућа и неодржива стања или смо у сопственим формираним језгрима мислили да је могуће да сами и изоловано формирамо, на почетку сопствену, а касније и колективну слику нације и религије за коју мислим да је једино исправна, при том не оспоравајући и другим народима и религијама да и они за свој народ имају своје мишљење, које се никако не поклапа са мојим.

Но, ипак све полази од појединца, јер да нема појединца не би било ни колективитета, а ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно поимање ствари. Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине. Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добијају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.

Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања... Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове. Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.

А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека. 

Живот се живи и мора се даље и само напријед. Са таквим размишљањима завршићу и овај текст и наставићу га у неком другом времену.

ЧЕСТИТКА! Теби Бања Луко с љубављу!

СРПСКИМ ХОКЕЈАШИМА БРОНЗАНА МЕДАЉА У РЕЈКЈАВИКУ!

20.4.2015. 

Српским хокејашима бронза у Рејкјавику

Српски хокејаши освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству Дивизије II, Групе А које је јуче завршено у Рејкјавику.

Наша репрезентација у посљедњем колу савладала је селекцију Шпаније послије бољег извођења пенала резултатом 4:3 и тако је изборила треће мјесто.

Наш национални тим до побједе је стигао преокретом послије заостатка од 3:1 уочи посљедњих 20 минута, да би у пенал серији стигла до, како се касније испоставило, побједе која му је донијела бронзану медаљу.

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

20. априла 1860

рођен је славни српски књижевник 

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

НАЈБОЉИ НА СВИЈЕТУ НОВАК ЂОКОВИЋ - ДОМИНАЦИЈА!

НОВАК ЂОКОВИЋ- Томаш Бердих 

2:1 (7:5; 4:6; 6:3)

НОЛЕ је "К ПОЗНАНИЈУ" ТЕНИСА 

привео Чеха Бердиха, 

што је била "најсветија" српска спортска дужност

ЂОКОВИЋ је наставио са сјајним партијама ове сезоне, до 52. титуле у каријери, а четврте ове сезоне 
.
Српски тенисер је постао једини играч којем је пошло за руком да освоји прва три Мастерса у сезони, након што је претходно тријумфовао на турнирима у Индијан Велсу и Мајамију.

Тријумфом у кнежевини, ЂОКОВИЋ је освојио 23. титулу на турнирима из серије 1000, изједначио се са Швајцарцем Роџером Федерером на другом мјесту и приближио се Надалу, који је први на вјечној листи листе (27).

Баш као и дан раније против Надала, НОЛЕ је нешто спорије ушао у меч, дозволио противнику да се како тако одржава у игри.  Ипак, игра Бердиха није дуго трајала, пошто је најбољи тенисер свијета убрзо подиграо ниво игре и дошао до побједе.

Док се интонирала химна СРБИЈЕ 

и подизала застава СРБИЈЕ на јарбол, 

НОЛЕ је са пехаром у кукама 

стајао на побједничком постољу 

  и ПЈЕВАО "БОЖЕ ПРАВДЕ".