ЉУДСКА СВИЈЕСТ И САВЈЕСТ
Вијест о смрти легендарне Весне Вуловић није само потресла Дорћол и комшије већ и шире. Она је била прва информација и у многим свјетским медијима, а нарочито у Чешкој гдје Весну сматрају херојем.
- Била је позната цијелом свијету, али не и довољно поштована, нарочито међу својима. Веома интелигентна. Имала је пуно пријатеља. Много је волила животиње. Јединствена особа која је успјела да преживи тако страшну хаварију као што је пад авиона. Једна од ријетких која се уписала у Гинисову књигу.
Ипак, одбили су да јој додијеле националну пензију. Живјела је тешко од скромне пензије, али никада се није жалила - потресена после сазнања о смрти пријатељице и комшинице говори Силвија Мирковић, професор у пензији Стоматолошког факултета Београдског универзитета, а преносе "Вечерње новости".
Послије кобног лета имала је фрактуру лобање, обје сломљене ноге, три сломљена пршљена и као посљедицу привремену парализу од струка надоле. Успјела је да прохода неколико мјесеци послије операције.
- Све је било јако болно. Али, веровала сам да ћу устати. Само сам чекала када ће доктор доћи и рећи: "Е, хајде ти сада да идеш, Вуловићева.", тако је прије четири године новинарима "Новости" говорила Весна Вуловић.
Од онда све до сада, Весна Вуловић се борила да у животу стане на ноге. Пензионисана 1991. године примала је пензију од 30.000 динара. Када би измирила све своје режије, Весна се није жалила. Али, живот тако намјести да је он, ипак, највећи режисер.
КОМШИЈЕ СУ БРИНУЛЕ
Комшије су посумњале да се Весни нешто догодило јер су испред улазних врата неколико дана стајали расути леци, а додатно су страх од најгорег подгријејали позиви и куцање на врата на која није одговарала.
- Недавно је имала проблем са прокишњавањем од комшија изнад ње. Дјевојке које станују у том стану изнад су, у међувремену, звале мајстора који је отклонио квар, па су покушале да с њом контактирају како би видјеле да ли вода још цури - прича Силвија Мирковић. - Међутим, она се није јављала. Обратиле су се мени, а потом смо позвали и њеног брата. Он је обавестио полицију.
Пише: Славко
Јовичић Славуј
Послије
свега и након ових сазнања шта може
човјек да каже и да напише? Шта је заправо
живот? То је само оно вријеме које прође
од рођења, па до смрти. А Весна је умрла
сама, далеко од пажње свих. Није имала
пара да направи виличну протезу, па се
стога у посљедњих пар година није ни
појављивала у јавности, пишу тако неки,
истина ријетки портали.
А свједоци
смо да на сваку сједницу Народне Скупштине
Србије не долази у просјеку по стотину
посланика који ипак уредно и на вријеме
примају високе плате и никоме ни за шта
не одговарају. Такође смо свјесни и
чињенице да у Србији постоји на десетине
хиљада лопова који прије пљачкања Србије
нису имали читаве гаће и који су се преко
ноћи обогатили на крви и патњама ојађеног
народа и данас располажу са огромном
имовином. Неки такве од миља зову
тајкунима, а заправо се ради о највећим
ЛОПОВИМА.
Опште позната је чињеница
да у Србији постоје тзв. новокомпоновани
бизнисмени који имају авионе, бродове
и разна друга овоземаљска чудеса, али
зато нико није имао пара да плати да се
легендарној српској хероини барем
направи зубна протеза и да без стида,
може да оде у позориште које је много
вољела и да се бар негдје појави у
јавности. А о средствима за неки иоле
пристојан живот илузија је и
говорити.
Разноразни медији су
препуни текстова о разним лопужама и
старлетама, па тако портали преносе да
је извјесна старлета Станија на разна
пластифицирања свог тијела потрошила
око 90 хиљада евра. Толико је потрошила
пара на разна "дотјеривања" себе
саме, па сад више и не личи на иоле
нормалну особу.
Али зато пара није
било за виличну протезу и за какав такав
пристојан живот за легендарну Весну
Вуловић коју је свијет поштовао, али
нажалост једино је била заборављена од
Срба и надлежних канцеларијских пацова
по разним установама и институцијама.
Никога
не прозивам, ни Центре за социјални рад,
ни хуманитарне организације нити било
кога, али за све је криво накарадно
друштво.
Свака друга ријеч била би сувишна, јер свијест о разним судбинама људи можда код некога и постоји, али савјест код многих не станује у њиховим главама, срцу и у осјећањима, а поготово не постоји у бризи за обичног човјека, мада Весна ни по чему није била обична. Била је јунак. Била је човјек која није јадиковала над својом овоземаљском судбином. Преживљавала је тежак живот напуштена од свих.
Јер, не постоји брига за обичног малог човјека. Постоје само сиротиња, постоје и поштени људи, али велики број је и лопова који живе раскошним животима у благостању. Весна није имала такву судбину, јер судбину не бирају људи. Судбина бира нас.
Трагичан је примјер краја овоземаљског живота Весне Вуловић. У каквим нехуманим условима и од свих заборављена је живјела и зар је у оволикој биједи морала да умре српска хероина. Свјестан сам да ове чињенице никога неће отријезнити, нити ће било чија савјест прорадити и неће нас упозорити да будемо ЉУДИ.
Почивај у миру и у Царству небеском драга Весна, јер тамо ће ти ваљда бити бар мало боље. Молим се Богу да бар тамо кад већ ниси међу људима, нађеш достојанствен смирај душе.
