Још једном о сутрашњем обичном дану - 1. марту...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Дан тзв. независности Босне и Херцеговине, што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ!

Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа!

Прво, БиХ  нема Закон о "државним" празницима. А, ако се икада такав закон и изгласа у Парламентарној скупштини БиХ,  са стопостотном сигурношћу могу потврдити да српски представници у Парламентарној скупштини БиХ  никада неће гласати да 1. март буде и празник за све народе у БиХ, односно да то постане празник који ће обележавати и Срби у Републици Српској!!! 

Дакле,  то може бити празник у једном делу БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа више! Апсулутно, нас, српске политичаре, не интересује шта и ко слави у Федерацији БиХ! 

Што се тиче самог фамозног референдума који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, морам да кажем да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког руководства БиХ, који су без сагласности Срба у БиХ, противуставно и сецесионистичким актом срушили тада легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тим, срушили су и тадашњу Југосавију, чланицу УН!

Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава, сви они би одговарали за најтежа кривична дела! 

Сами проценти излазности на референдум су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима седели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Немачке Дитриху Геншеру и аустријском министру иностраних послова  Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.

Па, чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66, 6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто већа од 64 одсто?!

Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије! 

Прије самог одржавања феререндума, тадашњи председавајући седмочланог Председништва БиХ и лидер муслиманског народа и председник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ  спреман сам жртвовати и мир”!

/НАПОМЕНА: био сам присутан у скупштинској сали/

Том реченицом,  Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ. Све друго су само трагичне последице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ. 

И да закључим.  1. март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити државни празник! 1. март је само Дан цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обележава!

Срби никада неће прихватити 1. март као Дан независности БиХ

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Српски народ никада неће прихватити 1. март као тзв. дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања, десетине хиљада жртава на свим странама у БиХ.
  

Већ годинама разне званичне бошњачке институције и њихови представници, који сами себе сматрају 'власницима' БиХ, у сарадњи са, такође, бошњачким невладним сектором, покушавају да 1. март уврсте у државне празнике, иако је тај датум симбол несреће за Србе.

Само да укратко подсјетим да је 1. марта 1992. године организован нелегалан, сепаратистички и сецесионистички референдум, чиме је БиХ издвојена из уставног и територијалног поретка тадашње СФРЈ.
 

Да будем још конкретнији. Све док буде постојао и посљедњи Србин у органима парламента БиХ, овај тзв. празник не може и неће бити  "државни"!

Јасно је нама да се  Бошњаци  сваке године ''упиру'' да 1. марта направе празничну атмосферу у парламенту БиХ, јер је то за њих, одлуком ресорног федералног министарства, нерадни дан.

 Хрвате нисам одмах поменуо, јер се  из године у годину потврђује да све мање Хрвата присуствује свечаностима поводом 1. марта.
 

Што се тиче нас Срба из Републике Српске /РС/, ми ћемо се 1. марта одазвати само обиљежвању дана Цивилне заштите РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. 

Нико од српских представника у институцијама БиХ неће присуствовати прослави такозваног дана независности БиХ, којег у Предсједништву Бих организују хрватски и бошњчки чланови Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић.

Заправо, инсистирање Бошњака и дијела Хрвата у БиХ на дану независности као државном празнику БиХ само призива зле духове прошлости и ствара још већи јаз међу народима у БиХ, јер је овај датум неприхватљив за српски народ и један је од најсуморнијих дана у историји БиХ.
 

 1. март 1992. године био је датум када је без српског народа и без његовог учешћа на нелегалном и противуставном референдуму одлучено о проглашењу независности и отцјепљења БиХ од тадашње СФРЈ. Посљедице тога имали смо прилику да осјетимо и видимо кроз крвави грађански  ратни сукоб који се дешавао у БиХ.
 

Српски народ никада не може да заборави да се управо на тај дан, прије 21. годину, испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, догодио  етнички мотивисани злочин, када су Муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што је само наговијестило наставак и ратног пламена који се већ раније почео да преноси из Хрватске и да се шири и у БиХ.

Убиство Николе Гардовића извршио је окорјели сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен 2008. године у Сарајеву.
 

Тог Првог мартовског дана 1992. године, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршији, гдје је требало да буде обављено вјерско православно вјенчање. Српска застава засметала је Муслиманима. Покушај да је отму није им успио и онда су се одлучили на убиство, што додатно распламсало незаустављиву четверогодишњу крваву ратну катаклизму.
 

Нема потребе да износим и многе друге разлоге, али да закључим -  1. март, што се тиче Срба из РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ , никад неће бити никакав празник у БиХ!

ОПОЗИЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У СЛУЖБИ МЕТЕРЕОЛОГИЈЕ

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прошао је јануар. Прође,  ево, и пола  фебруара. Увијек је на почетку године тешка ситуација. У БиХ је проблем што су овдје претешке и предуге године.

 Не смије се  заборавити да је БиХ земља у транзицији!? Но, не би то, уопште,  био никакав проблем да се многи политичари, поготово у Сарајеву, нису одавно умјесто на колосјеку транзиције, нашли у својеврсном политичком трансу. У огромној су некој журби, а у журби се, по правилу, никада ништа добро не дешава. Знам  добро да многе обавезе не могу да чекају, а богами и многе се више не могу ни одлагати у недоглед. 

Али, такође,  знам да су, ови који су  цијели јануар као нешто и радили, па ако и јесу, онда су смишљено и оркестрирано радили или су покушавали да раде о глави Републици Српској. Међутим,  они су радили против интереса БиХ и против интереса све три конститутивна народа, наравно, и против осталих - "Сејдића и Финција". 

 Ако ћемо поштено, а рекли смо да хоћемо, а и требали би, па вријеме је и да почнемо.

Дакле, све у свему, сви онако скупа, не радећи ништа у јануару мјесецу (неки не раде ништа годинама, а има и таквих који никад ништа у свом животу нису радили!?) су највише одморили конститутивне народе и наравно све грађане у БиХ од својих лакрдијашких политичких и авантуристичких потеза и антидејтонских активности.

У преводу то би значило да су се у претходном мјесецу, у најмању руку, многи покушавали  бавити противуставним активностима и подривањем и самих темеља на којима једино може и мора да функционише оваква Босна и Херцеговина, а то је Дејтонски споразум!

Преполовљен је и најкраћи мјесец у години и у наставку, а поготово у марту дешаваће се врло важне ствари. 

Појединци, народи, мислим на  колективитете, па онда и на националне мањине, поново ће пунити новинске насловне стране. Телевизије ће имати обезбијеђен цјелодневни програм, под условом да се, ако је то уопште и могуће, заврше турске сапунице и да ове просторе бар некада напусти "Сулејман Величанствени"!?  

Са пуним радним еланом, напуњених батерија,  пуни оптимизма и енергије за рад и политичари ће засукати рукаве. А  шта нас све чека? Много недовршених послова, огроман број задатака, много нерјешених проблема и питања. Јер, ваља нама у Европу. Ваља нам у Европску  унију. Сви то  хоћемо и желимо?! Но, основно је питање како? Кад? Или можда никад! 

Ипак, нећу да баксузирам, и да се ја питам, ја бих одмах сутра затражио пријем БиХ у Европску унију, али ко ће да нас прими? Нико нас тамо неће!  Лијепо богами!  О том по том. Уосталом, гдје нам се и жури?!

 И сасвим на крају, није вишка мало и метереологије. Наиме, сви смо се увјерили на сопственој кожи да је ова зима промјенљива, сад снијег, сад нема снијега.  Са сигурношћу се може тврдити да ће прољеће бити много врелије, бар кад су у питању политика и политичке теме и дилеме. 

Али неће бити онако како то прижељкује опозиција у Републици Српској, већ напросто у прољеће све се буди. Буди се природа. И нека ми сад неко каже да се и ми политичари не разумијемо у климу?! Но, друга је ствар што је ова временска клима одговарала вечини грађана, док ће у наредним мјесецима политичка клима бити за многе нездрава и тешко сварљива.

АЗБУКА ЖИВОТА!!!

ОНИ МИСЛЕ ДА МИ НЕ МИСЛИМО!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контроверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао општеприхваћених норми и каквог - таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.

Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требало да буде основни предуслов за све друго... Треће... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ето, бошњачка политичка, интелектуална и медијска елита потпуно је неоправдано приграбила себи право да само они буду тумачи те истине.

Најновији подаци или информације које се ових мјесеци појављују у медијима, истина још стидљиво, да у неким заједничким институцијама БиХ раде лица бошњачке националности за која, изван сваке разумне сумње, постоје необориви докази да су починили стравичне злочине над српским народом - није ништа ново, нити сензационално. За сва лица за која постоје основане индиције да су као припадници тзв. Армије РБиХ починили небројене злочине над српским народом и које српска страна оптужује - јесте само парадигма о стратешком интересу Бошњака и њиховој перцепцији да се овдје ради о атаку на њихове "добре момке"?!

Годинама се залажем да се потпуно разјасни ратна прошлост и да утврдимо ко је коме - оно најлошије и шта урадио у претходном грађанском рату. Свјестан сам да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немам намјеру да одустанем од перманентне борбе за истину, понајвише због моралне обавезе коју сам сам себи наметнуо и чисте савјести према невиним Србима који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда бошњачког, па и хрватског народа. Починиоци ратних злочина над српским народом не раде само у полицијским структурама БиХ, мада су безбиједносне институције индикативан примјер за њихово ухљебљење. Стање ништа није боље ни у још неким заједничким институцијама Босне и Херцеговине. Њихови пипци досежу и до дипломатије и иних такозваних хуманитарних невладиних организација. Не желим да се мијешам у надлежност правосудних институција БиХ, нити да прејудицирам наредне потезе, у првом реду Тужилаштва БиХ, али желим да по не знам који пут поновим - у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити обнављало "братство и јединство"!?

Овдје су се међусобно убијали народи. Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.

Тако су муслимани, данас Бошњаци, ратовали против Срба и Хрвата.

Ратовали су (Алијини) муслимани чак и против муслимана (Абдићеваца).

Удружени, свезаних застава, дакле заједно муслимани и Хрвати ратовали су против Срба.

Хрвати су ратовали против Срба и муслимана.

Срби су увек били сами и ратовали су против муслимана и Хрвата.

Страни окорели криминалци и терористи из исламског свијета (муџахедини) , ратовали су против Срба. Ратовали су и неколико мјесеци и против Хрвата, у времену кад су међусобно ратовали муслимани и Хрвати.

Регуларна војска Републике Хрватске је ратовала против Срба.

Бивша регуларна и једино легална ЈНА је помагала Србима.

Неке међународне снаге су помагале муслиманима и Хрватима.

Свако против свакога је ратовао!!!

Једном давно, нобеловац Иво Андрић лијепо написа: "Паметни шуте, фукара и лопови се богате, а само још будале говоре и за нешто се боре!" Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да је истина и право Срба, а не само Бошњака или разних других лобиста из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост. Циљ је био сасвим јасан - све учинити да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, у цјелини.

Зато данас разни квазиинтелектуалци, самозвани аналитичари, разни србомрзитељи, булумента јада и изрода - саопштава нам и убјеђује нас шта се то нама овдје дешавало, нама који смо били жртве на овим просторима!? А ти исти, ама баш сви заједно, без туристичког водића  не знају се снаћи ни у једном граду у БиХ. Али зато са огромне просторне и временске дистанце бљују само своју истину, при том се служећи лажима и свакојаким увредама усмјереним против српског народа...

Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и у летаргију, која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истина кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду. Зато, главу горе, истину у руке и правду за све народе! 
*************************
НАПОМЕНА: Термин муслиман као национално одређење за Бошњаке  користим у времену и за догађаје о којима пишем  у тексту. 

КАД ЛУДИЛО НАДМАШИ РАЗУМ!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Кад Срби полуде, онда нико ни претпоставити не може о каквој се ради епидемији? Ових дана, а јуче поготово, медији су затрпани сјећањем на покојног Срђана Алексића и на његов племенити подвиг. Који медији? Медији у Републици Српској и у Србији, а допиру и неке вијести и из далеке Америке са неког филмског фестивала на којем је режисер филма Голубовић добио, опет, некакву награду...

О чему се заправо ради? Ради се о непрестаном колективном српском лудилу и неким ликовима који злоупотребљавају племенити подвиг једног и то зар само једног Србина (!!!) у ратном вихору и у паклу босанскохерцеговачке мржње, која ни након двадесет година не пролази, а остаје  питање - кад ће и да ли ће икада и проћи?

Није ми намјера да правим било какве паралеле, али зар у Републици Српској јучерашњи датум није требао да има бар неку вијест, односно зар није требало поменути 27. јануар 1996. године,  дан када је у БиХ затворен посљедњи концентрациони логор смрти, логор "Силос", који су муслиманске власти држале много дуже и од самог трајања рата у БиХ.

Зар није требало показати бар мало људског саосјећања са 24 звјерски ликвидирана српска логораша у том казамату смрти и зар није требало барем онако, ако ништа друго,  поменути још близу стотину  несрећних људи који су након стравичних злостављања и од тешких посљедица тортура умрли у међувремену, дакле од изласка на слободу, па до јучерашњег дана...

Али, кога то уопште и интересује? Свака туђа патња и страдања  далеко су од разних "филмаџија" и њихових камера. Хоће ли икоме на ум пасти да се сјети да би могао да сними најстравичнији филм о логорашима из "СИЛОСА". Сценариј има готов. Само нека прочита моју књигу: "Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у бившој БиХ од 1992 - 1996. године".

О неком "Срђану Алексићу" у редовима неких других народа никад се неће моћи снимити ниједан филм, јер људи сличних Срђану Алексићу у другим народима није ни постојало, нажалост! Много више било је нељуди!

Режисеру би једино био задатак да пронађе глумце, јер су, нажалост, многи прави и бивши логораши данас под земљом и у гробовима у Републици Српској, Америци, Аустралији и ко зна више гдје. Ево више од двије деценије трагамо за многим мјестима на којима су уморени Срби, али ни до данас нисмо успјели да им пронађемо гробнице, па ни било какав траг да су, уопште, ти људи и постојали...

Све је ово несрећни српски усуд, парадигма и блaстфемија ужасне српске наивности, чемера и лакомислености, односно српске бесмислености!

На данашњи дан затворен је злогласни муслимански концентрациони логор "СИЛОС"!

На данашњи дан /27. 1. 1996./ затворен је посљедњи логор у БиХ. Дејтонским споразумом било је предвођено да се сви логори морају распустити након 60 дана од потписивања тог споразума. Срби, већ 1994. године нису више држали ниједан логор.

Нажалост, злогласни муслимански концентрациони логор смрти "СИЛОС", распуштен је и након тог рока. Из "СИЛОСА" су на СВЕТОГ САВУ слободу дочекала пољедња 44 логораша из тог казамата смрти, након невиђених патњи и страдања. 
На исти дан, дакле 27. јануара, затворен је и фашистички логор Аушвиц у Другом свјетском рату.

Свим својим сапатницима и својој браћи Србима који су звјерски ликвидирани и који су и након изласка из овог концентрационог логора пакла умрли од посљедица злостављања - ОДАЈЕМ ДУЖНУ ПОШТУ И МОЛИМ СЕ ЗА ПОКОЈ ЊИХОВИХ ДУША У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ!!!
ВЈЕЋНА ИМ СЛАВА И ПАМЈАТ!

У логору „Силос” испитивана је људска издржљивост

Славко Јовичић наглашава да не може тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци

Концентрациони логор  „Силос” уТарчину

Од нашег дописника
Сарајево – Концентрациони логор „Силос” у Тарчину код Сарајева основан је 11. маја 1992. године у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, дакле више од два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Истог датума, случајно или не, затворен је и злогласни логор из Другог светског рата Аушвиц.

У логору „Силос”, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, било је заточено више од 600 Срба, углавном цивила са подручја Тарчина, Пазарића и неких других околних места. Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је био превалио 85. годину и умро је у „Силосу” на температури која је увек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Славко Јовичић Славуј, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, присећа се 27. јануара 1996. године када је, након 1.334 дана заточеништва, са још 43 своја сапатника изашао из, како каже, логора смрти.

„Логор ’Силос’ био је лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, ’убијали’ глађу и тровали разним лековима”, тврди Јовичић.

Он у разговору за „Политику” наглашава да тортуре нису биле поштеђене ни жене, њих 11, међу којима је једна била у шестом месецу трудноће. Међу хладним зидинама објекта у којем су заробљеници спавали на бетону, према Јовичићевим речима, окончало је живот више од 20 Срба, „неки су убијени, а неки су умрли од батина и глади”.

Прича нашег саговорника о томе како су логораши одвођени на прве борбене линије муслиманске војске, где су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове и бункере звучи невероватно. Срби заточени у „Силосу” радили су и на прокопавању такозваног тунела спаса испод аеродромске писте који ће касније служити, искључиво, за допремање оружја за потребе муслиманске војске.

„Тукли су нас и у камионима којима су нас превозили и вршили нужду нам нама”, прича Јовичић и напомиње да су се поједини Срби са копања враћали тешко рањени и без појединих делова тела, а неки се нису ни вратили – „убијени су”.

На суђењу осморици осумњичених за злочине над Србима у „Силосу” Јовичић, који је рекордер по броју дана проведених у заточеништву, сведочио је шест пута. Каже да је и у судници изјавио, између осталог, да је „Силос” најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ и да су логораши у том логору, „како су утврдили стручњаци и на основу исказа сведока”, мучени на 167 начина. Он је и приликом сведочења подсетио да је сва документација о томе „била предата” бившој главној тужитељици Карли дел Понте.

Коментаришући наредбу Бехаија Крњића, тужиоца Тужилаштва БиХ, о обустављању истраге против 455 особа за ратне злочине у логорима „Силос”, „Тарчин” и ОШ „9. мај”, Јовичић наглашава да „не може” тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци, иако је, подсећа он, до сада умрло око 100 бивших логораша.

„Не може се одговорност за злочине у ’Силосу’ свести само на осморицу припадника бошњачке војске и полиције, шта је са оснивачима и налогодавцима, у чему су пресудну улогу имали кључни чланови ратног политичког и војног руководства у Сарајеву”, пита се Јовичић.

Д. Станишић

----------------------------------------------

Одлуку донео међународни тужилац

Бањалука – Тужилачка одлука у предмету који се односи на ратне злочине у „Силосу” у Тарчину и другим објектима донесена је након вишегодишње истраге и прикупљања доказа и саслушања десетина сведока, саопштио је јуче портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, наводећи да је међународни тужилац који је радио на том предмету подигао оптужницу против осам особа, којима се суди у предмету Мустафа Ђелиловић и други.

„Предмет против 11 лица прослеђен је на даље процесуирање Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, а против одређеног броја особа истрага је још увек у току”, навео је он. „Упоредо са овим активностима, донесена је и одлука о неспровођењу истраге против већег броја пријављених особа, за које нису пронађени докази да су одговори за кривична дела ратних злочина. Одлуку је донео међународни тужилац који је раније подигао оптужницу у предмету Ђелиловић и други.”
Б. М.

Текст на линку - ПОЛИТИКА!

Кривична против тужиоца БиХ

С. МИШЛјЕНОВИЋ

среда, 23. 01. 2013. 

Славко Јовичић, бивши логораш, подноси кривичну пријаву против тужиоца БиХ који је обуставио истрагу против 455 особа због злочина над Србима у сарајевским логорима

БАЊАЛУКА - Славко Јовичић Славуј, бивши логораш из логора "Силоса" и "Храснице", а данас посланик СНСД у Парламенту БиХ, поднеће кривичну пријаву против тужиоца БиХ Бехаије Крњића, који је обуставио истрагу против 455 особа због злочина над Србима у сарајевским логорима током рата.

Јовичић каже за "Новости" да већ пише кривичну пријаву и да ће је наредне седмице предати главном тужиоцу БиХ Горану Салиховићу.

Такође, тражићу од председника Високог судског и тужилачког савета БиХ да санкционише тужиоца Крњића за обустављање истраге у сарајевским логорима - истиче Јовичић.

Он даље каже да кривичну пријаву подноси у својству грађанина и логораша, а не политичара јер не жели да руши правосуђе у БиХ већ само да ради по закону и да је закон једнак за све.

"Разочаран сам потезом тужиоца Бехаија Крњић. Он није позовао ниједног сведока који се наводи у предмету сарајевских логора. Морао је да саслуша сведоке и да на основу изјава донесе одлуку о будућности предмета, односно има ли елемената за подношење кривичне пријаве против Н. Н. особа, а ја их знам која су то лица. Ја ћу доказати и сведочити на суду ко су људи који су убијали Србе у сарајевским логорима и нећу одустати од борбе за истину", поручује Јовичић.

--------------------

БОРС: ШАМАР ПРАВДИ

БОРАЧКА организација РС даће свој допринос у анализи рада Тужилаштва и Суда БиХ тиме што ће ускоро у свим општинама и градовима Републике Српске покренути раније најављену петицију о раду Суда и Тужилаштва БиХ да би грађанима омогућила да на овај начин искажу своје мишљење о раду ове две инститиције, али и раду Хашког трибунала. БОРС сматра да је одлука Тужилаштва БиХ да обустави истрагу против 455 осумњичених за злочин над Србима Сарајева још један шамар правди и жртвама и нови покушај прикривања организованог убијања и мучења Срба у такозваном мултиетничком Сарајеву током протеклог рата.

--------------------

Јовичић каже да га је посебно погодило јер је на адресу где станује добио службени допис од тужиоца Крњића да се обуставља истрага о злочинима у сарајевским логорима која је обухватала 455 особа.

"Па, зашто ме тако није позвао да сведочим и упознам га са чињеницама о убијању Срба у логорима", пита се Јовичић.

Он каже да је немогуће да људе стрељају по логорима у Сарајеву, а да за то нико не одговара.

"Немогуће је да су нас логораше слали као живе штитове и да даноноћно копамо ровове и тунел којим се диче у Сарајеву, а тај тунел је натопљен крвљу логораша",  додаје Јовичић.

Према његовим речима, институције РС морају поднети кривичне пријаве и захтевати сваки дан да се ради на тим предметима, а не пустити Тужилаштво БиХ и разне тужиоце да раде шта хоће у овим предметима.

"Очитио је да поједини тужиоци у Тужилаштву БиХ имају улогу заташкавања злочина над Србима у протеколом рату. То се још једном потврдило и да остане стара прича да су Срби криви за све злочине који су се десили у рату. Сада испада да сам и ја крив што сам био у логору и да сам се сам пријавио да идем у логор у Сарајеву", истиче Јовичић.

Тужилац Бехаија Крњић, само месец дана након што је преузео предмете сарајевских логора, одлучио је да донесе одлуку о неспровођењу истраге против 455 особа за ратне злочине почињене у логорима "Силос", Тарчин ОШ "9. мај", "Крупа", "Игман", "Храсница", а у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

------------------

СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА

ПРЕДСЕДНИК Владе РС Александар Џомбић и председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић констатовали су да је у овом часу најважније да правосудне институције на нивоу БиХ, Суд и Тужилаштво, не показују изразиту селективну правду непроцесуирајући злочине над српским народом, са очигледним циљем да се креира историја на погрешним чињеницама. Они су оценили да у прилог томе говоре обустављени и непроцесуирани бројни предмети као што су "Добровољачка", "Тузланска колона", али и многи други предмети.

ЛИНК - Вечерње новости ... Кривична пријава против тужиоца БиХ

ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...

Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...

Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.

Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.

СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА. икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! За памћење и за подсјећање... На данашњи дан...

 

Ispovest logoraša iz „Silosa“: Molio sam da me ubiju

S. MIŠLJENOVIĆ | 21. januar 2013.   

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Parlamentu BiH, 

jedan je od srpskih zatočenika sa najviše dana u logoru.

“Silos” je bio laboratorija

za testiranje ljudske izdržljivosti!  

BANjALUKA - Tog 19. januara 1996. godine Slavko Jovičić Slavuj, danas poslanik SNSD u Parlamentu BiH, razmenjen je zajedno sa drugim zatvorenicima zloglasnog sarajevskog logora “Silos”. Posle 1.334 dana provedena u sarajevskim logorima, popularni Slavuj je ugledao slobodu.

Psihički i fizički slomljen, sa 40 kilograma manje nego kad je uhapšen i zatvoren, Slavko se našao na slobodi.
Iako je prošao golgotu sarajevskih logora, ostao je da živi u Sarajevu. U politiku je ušao da se bori za istinu o stradanju Srba i da se kazne krvnici iz logora.

-------------------------------------------------

TUKAO KO JE HTEO

U “SILOS” je mogao da uđe svako ko je hteo da Srbe tuče i maltretira. Logoraše su, kako je naveo, vodili da prave heliodrom, zgradu 14. divizije i benzinsku pumpu, za čiju gradnju su uzimali građevinski materijal ispred srpskih kuća. 

- Na heliodrom je više puta sletao helikopter Unprofora i Crvenog krsta. Tada su nas sklanjali da ne vidimo ko je došao - ispričao je Jovičić, te dodao da je čuo da sleće i helikopter Alije Izetbegovića, kojeg je i video.

---------------------------------------------------------

Već dva mandata je poslanik u Parlamentu BiH. Važi za jednog od najpopularnijih, poštuju ga i u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Kad se nakon 17 godina priseti dana kada je ponovo počeo da živi, samo uzdahne. Jovičić ovih dana često posećuje Sud BiH, gde je jedan od glavnih svedoka protiv krvnika iz sarajevskih logora. I ponovo na suđenjima prolazi u sećanjima životnu golgotu.

- Teško je o tome pričati. Ja sam u maju 1992. godine odveden iz svoje kuće u “Silos”, gde sam zadržan zajedno s drugim muškarcima srpske nacionalnosti - priseća se Slavuj za “Novosti” crnih dana svoga života.
 Pored logora “Silos”, prebacivan je i u logor “Krupa”. Ali, tortura je bila ista. Premlaćivanje i iživljavanje do smrti. Pa ko preživi...

- “Silos” je bio laboratorija za ispitivanje ljudske izdržljivosti. Ljudi su bili posmatrani kao životinje i korisni samo da rade stvari potrebne za vojsku. Niko vas tu nije gledao kao čoveka, samo je bilo važno da se uradi planirani posao. Iako smo pokušavali da radimo, tukli su nas i vršili nuždu po nama - priča Jovičić

On kaže da su u “Silosu” bili zatvoreni muškarci od 14 do 90 godina i 11 žena, od kojih jedna u šestom mesecu trudnoće: - Osim 11 rezervnih vojnika, uhapšenih na liniji u Hadžićima, svi ostali su bili civilna lica. Kroz logor “Silos” prošlo je, prema mojim saznanjima i evidenciji, više od 600 srpskih civila, uglavnom sa područja Pazarića i Tarčina.

------------------------------------------------------------

IZGUBIO 43 KILOGRAMA 

JOVIČIĆ se priseća da je jedini obrok svakog dana bilo po pet kašika neke tečnosti i parče hleba, i to je tako trajalo više od pola godine, sve dok Međunarodni komitet crvenog krsta nije počeo da donosi hranu već iznemoglim logorašima. 

- U početku, u toku 63 dana, od 77 kilograma - koliko sam imao, izgubio sam 43, tako da sam imao svega 34 kilograma. Da nije bilo kože, kosti bi se same rastavljale. Vagali smo se na vagama koje su služile za vaganje žita - rekao je Jovičić.

Dodaje da su logoraši, osim svakodnevnih fizičkih zlostavljanja i prebijanja, mučeni i - kaznom glađu.

------------------------------------------------------- 

Jovičić kaže da se posebno seća 22. aprila 1994. godine, kada su pobegla dvojica logoraša.

- Tada su logoraše ponovo po ko zna koji put skupili. Znao sam šta sledi. Ja sam opet optužen da sam organizovao beg zatvorenika i počelo je premlaćivanje na smrt. Molio sam jednog čuvara da me ubije - priseća se uz uzdahe Jovičić.
- Tada sam sebi dao zadatak da ću, ako preživim, pričati istinu, a nekada sam molio Boga da se neko smiluje i da me ubije, kako bi mi prekratio patnje.

Logor za Srbe “Silos” je raspušten dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a 27. januara 1996. na Savindan, kad je zatvoren, izašla su 44 logoraša.
- Zatvoren je istog datuma kada i zloglasni fašistički logor iz Drugog svetskog rata “Aušvic”. Ne znam je li to bila koincidencija, ali sam siguran da u ovome najmanje ima simbolike - ističe Jovičić.

 ЛИНК: Логораш са најдужим стажом ... Молио сам да ме убију! 

Данас је БОГОЈАВЉЕЊЕ, На данашњи дан, 19. јануара, прије 17. година....

Бог се јави! 

Ваистину се јави!
********************

На данашњи дан, 19. јануара 1996. године, дакле прије 17. година, на Богојављење - Бог се јавио и помогао ми је да након 44 мјесеца или 1.334 дана, стравичног страдања, мучења, злостављања и несхватљивих тортура, изађем из најзлогласнијег муслиманског концентрационог логора смрти "СИЛОС" у Тарчину и да дочекам тако жељену СЛОБОДУ!

*********** 

Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти "СИЛОС" у Тарчину, отворен је за Србе 11. маја 1992. год., а затворен 27. јануара 1996. године, на Светог Саву! 

. Овај логор посљедњи је затворен у БиХ, па чак  и након истека временског рока који је јасно дефинисан у Дејтонском споразуму о распуштању свих логора у БиХ. 

Коинциденција или не - на исти дан у Другом свјетском рату је затворен и фашистички концентрациони логор Аушвиц!!!

*******************

1997. године, написао сам књигу: "СИЛОС" - најзлогласнији муслимански логор смрти у бившој Босни и Херцеговини 1992 - 1996. година.

***************

У мом животу, најважнија ријеч је СЛОБОДА! Сви они који, хвала Богу, нису имали ту несрећу да западну у руке злотвора, никада неће разумјети шта значи СЛОБОДА!!!!
Само ми је Драги Бог помогао да изађем на Богојављење и да стигнем на своју породичну крсну славу Светог ЈОВАНА!

И КАД ЈЕ НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ, ОНДА МОЖЕ ДА БУДЕ И ОВАКО...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Већ неколико недјеља на страницама два портала у Дистрикту Брчко води се жестоки медијски "рат" - једног српског и једног бошњачког. Наиме, "рат" се води због Србина Небојше Савића, који је конкурисао за судију у Дистрикту Брчко. Али, неки Бошњаци су пронашли слику младог Савића, иначе одличног студента и доброг правника, на којој Савић диже три раширена прста. Бошњаци чине све да онемогуће његов избор само зато што се Небојша Савић, ето, некад раније и негдје сликао са подигнута три прста...

Не знам да ли је овај портал за који претпостављам да је српски,  објавио  ову збирну слику" као нашу подршку Небојши Савићу.  Ничим изазван, на овој слици, право ни од куд, нађох се  и ја у друштву са  српском елитом, који такође, као и ја дижу три прста....
ЛИНК:http://ebrcko.net/vijesti-brcko/lanci-nacionalizma.html - 

Захваљујем се аутору ове фотографије, јер ми је указао велику част, тиме што је и мени /на слици/ са подигнута три прста нашао мјеста на овом "збирном колажу" фотографија. Три прста дижем овако, мада знам да је исправно да се подижу састављено, али шта ћу, кад се састављени прсти добро не виде, осим кад се сваки православац тако крсти - У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА! АМИН!!!

Иначе, ова моја слика је из  Вашингтона из америчког Конгреса, испред Кабинета америчког конгресмена Трент Френкса, који је већи трн у оку Бошњацима, можда  и од самог Кустурице, Нелета, Новака, па ето чак и мене!!!
------------------

Бошњачки сајт "Otisak.ba, на овом линку: 
http://www.otisak.ba/index.php/Br%C4%8Dko-Distrikt/advokat-osman-mulahalilovi-trai-izuzee-sudije-neboje-savia.html  - покренуо је праву харангу против   судије Небојше Савића. На странама поменутог портала, како рекох, води се жестоки медијски, а и пословни линч, понављам против младог и веома перспективног судије. 

Међутим, мотиви су из сасвим  других побуда. Све се чини да судија Савић не би дошао у Одјељење суда у Дистрикту и то на мјесто судије који би радио на предметима ратних злочина. Е, о томе се ради и сасвим је  јасна  позадина бошњачке халабуке и харанге против Небојше Савића.

Слиједи текст са поменутог портала, како већ рекох, претпостављам српског:
-------------

Lanci nacionalizma

Autor Zozon

Utorak, 15 Januar 2013
Brčko je vazda bila interesantna društvena, politička, kulturna, istorijska i svaka druga zajednica. Preslikana Bosna, samo u malom. Na okupu tri vjere, tri naroda (ko je narod?). Po nekima isuviše različitosti na tako malom prostoru. Kada krenemo u prošlost primijetimo tri različite istorije, tri istine ali svakako jedno stradanje na sve tri strane. Sve se nekako vrti oko te podjele na troje i uopšte broja tri.

Samo nije baš svima omiljen taj broj tri, budući da ga u našem okruženju većinom vezivaju za Srbe pravoslavce. Oni se krste sa tri prsta, ljube tri puta, podižu tri prsta u slavu crkve i Boga.

Uopšte u današnje vrijeme a pogotovu u Brčkom inteligencija je na ogromnom testu. Svako daje sebi za pravo da komentariše, tumači i odlučuje o nečemu o čemu uopšte nema pojma. Pa smo ovih dana došli do rasprave o podignuta tri prsta mladog sudije Savića na nekom njegovom privatnom putovanju dok je još bio golobrad.

Za one koji ne znaju evo malo edukacije.

Hrvatske ustaše su u toku Drugog svjetskog rata polagale zakletvu pred rimokatoličkim sveštenikom sa raširena tri prsta desne ruke. Ovakav pozdrav ustaše su preuzele od njemačkih CC jedinica ali smatra se da su ga Hrvati koristili još u toku Prvog svjetskog rata.

Srpski ratnici su zakletvu polagali sa tri spojena prsta desne ruke kao simbol jedinstva Svete Trojice. Porijeklo korištenja tri prsta kao i malog i domalog, spojenih i savijenih na dlanu potiče još od 4. vijeka nove ere. Simbol nastaje za vrijeme Svetog Meletija Arhiepiskopa antiohijskog. Između ostalog spor oko prirode Gospoda Isusa Hrista doveo je do toga da Arhiepiskop Melentije rukom dočarava prisutnima trojstvo na Saboru Trojičino Jedinstvo Božije. To tri prsta predstavljaju simbol jedinstva Božijeg.

Prvo razdvajanje prstiju kod Srba“razdvajanje Svete Trojice“ desilo se devedesetih godina prošlog vijeka. Srbi zaboravljaju stari hrišćanski pozdrav sa tri spojena prsta i uzimaju antihrišćanski sa tri raširena prsta.

Sloboda izražavanja nacionalne i etničke pripadnosti je temelj na kome počiva svaki ustav, svaka konvencija koja govori o elementarnim ljuskim pravima i prema njima nema problema u Savićevom izražavanju svoje pripadnosti. To bi trebalo da poznaje i advokat Mulahalilović koji se na te principe pozivao braneći maočanske vehabije i koji tražeći pomoć u politici nastoji da brani svoga klijenta i na taj način, nažalost, ruši ključne principe same advokature kao nezavisne i nepristrasne profesije.

Sudija Muhamed Avdić takođe je sudija za tz.RZ (ratni zločin) predmete i pred kojim se vode postupci protiv Srba osumnjičenim za zločine u ratu. Možda bi trebali da krenemo redom da čeprkamo po prošlosti svakog i tražimo ono po čemu ćemo ih ucjenjivati i manipulisati pravom i pravdom. Pomišljam da je to cilj svega ovoga.

Reći ću vam još nešto što možda niste znali a što je važnije od podignuta tri prsta. Nebojša Savić je bio vrstan student, izvanredan pripravnik i saradnik u sudu. Njegove se presude razlikuju po stručnosti od ostalih mladih sudija, što će vam potvrditi svako ko ima dodira sa sudom a i sam predsjedik koji mu je i povjerio ovako teške predmete. Takođe ću vas podsjetiti da u Brčkom nestaje vode u vrijeme praznika, da je 50 % ljudi nezaposleno i jede iz kontejnera, da nam se svaki treći obrazovan omladinac seli u inostranstvo i da se nalazimo u 21 vijeku.

A mi smo i dalje opterećeni pričama o nacionalizmu i tamo neka podignuta tri prsta na Tihom okeanu.
-----------------
НАПОМЕНА: Једино ми није јасна намјера аутора /ваљда Србина/, који је у свој текст уметнуо  фашисте, и Нијемце и усташе, као што ми нису јасни ни мотиви тог чина, изузев што је, можда,  аутор  хтио да својим аналитичким приступом и анализом ублажи оштрицу  и да својим текстом да нека  појашњења, која су и ЕМИРУ КУСТУРИЦИ и НЕЛЕТУ КАРАЈЛИЋУ и НОВАКУ ЂОКОВИЋУ и МЕНИ, НАРАВО ПОТПУНО ЈАСНА!!! Или је, можда,  у питању  тек онако реда ради само слабија реакција на жестоку кампању која се води на бошњачком тзв порталу - "Отисак"?!

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!