недеља, 2. децембар 2018.

Да и ово једном разјаснимо ... Једино на мом блогу и на другим мрежама на којима сам активан ћете видјети да истичем славне СРБЕ који су се нашли у књизи - 100 најзнаменитијих Срба ...

100 најзнаменитијих Срба

100 најзнаменитијих Срба назив је књиге која је издана 1993. године, а у којој су садржане биографије 100 људи који су, према мишљењу њеног стручног одбора, заслужили да се називају најзнаменитијим Србима. 

Та је књига штампана 1993. године, а затим је 2001. доживјела друго издање, са изводима на више страних језика, до је 2009. године издано треће, допуњено и измијењено издање на српском језику.

Стручни одбор су чинили: др Сава Вуковић, епископ шумадијски; др Павле Ивић, академик; др Драгослав Срејовић, академик; др Дејан Медаковић, академик, председник одбора; др Драгомир Виторовић, академик; др Василије Крестић, академик; др Мирослав Пантић, академик; др Даница Петровић.

Списак

Ово су 100 најзаменитијих Срба према наводима 

у истоименој књизи:

Критерији за уврштавање и контроверзе



Када је стручни одбор закључивао списак године 1993, један од критерија је био да особа која улази у њега не смиjе бити међу живима. То је за посљедицу имало да су од 100 особа са списка само њих двојица - Меша Селимовић и Васко Попа - рођени у 20. виjеку. 

Тиме се поставило питање његове мjеродавности.

Далеко озбиљнији проблем је био у томе што је списак закључен у доба ратова проузрокованих распадом Југославије, као и од институције коју су многи у то доба држали оличењем, односно једним од извора тзв. великосрпског национализма. Стога се поставило питање не само његове мjеродавности, него и објективности, што се поготово односи на личности као што су Руђер Бошковић, Иван Гундулић, Иво Андрић, Меша Селимовић, о чијој припадности српском етничком корпусу не постоји општи консензус.

Контроверзе је изазвало и уврштавање Милана Недића, с обзиром на његову репутацију нацистичког колаборационисте у другом свjетском рату.

НАПОМЕНА:
Кликом на свако име иде се на Википедију 
/слободну енциклопедију/
на којој су шире биографије свих 100 најзнаменитијих Срба.

О сваком од ових српских великана 
постављам посебне појединачне објаве 
и то најмање да пута 
- за дан рођења и
- дан смрти славних Срба.

субота, 1. децембар 2018.

Дан послије ... Вијекови српске глупости и небриге!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ово је идеална прилика да се огласе и "кука и мотика", а посебно политичари из Републике Српске. А шта су то они урадили и шта су помогли да се ратни злочинац Насер Орић осуди још у Хашком трибуналу.
Одговор је врло једноставан - НИСУ НИШТА!
Звијер у људској кожи - жена монструм Карла Дел Понте -
није никога оптужила за бројне злочине над Србима широм БиХ.

Предао сам јој брдо доказа и материјала о злочинима над Србима, али она је радила само по налогу оних који су је и плаћали - Американци и исламске државе.

Три пута сам се срео са овим монструмом, једном на њен позив и у Хагу.
Својим очима сам видио припремљене наводне оптужнице против Туђмана и Изетбеговића, али злочинац Дел Понте је чекала да они умру и да их никада не оптужи! Наравно да у свему има и српске кривице.

Још 2005. године почео сам прикупљати документацију и доказе против ратног злочинца Насера Орића и нико из Републике Српске није хтио да ми помогне!

Могао бих много тога да кажем о српској несрећи и небризи за страдање свог народа, али сад не вриједи.

Зар сам ја као потпредсједник Савеза логораша Републике Српске заједно са Милошем Миловановићем, тадашњим предсједником Борачке организације Сребреница требао 7. јула 2005. године да отворим Петровданске дане страдања Срба у Сребреници.

Нико из власти није ни помишљао да дође у Сребреницу, јер су сви страховали од високог представника за своје фотеље.

2005. године мјесец дана сам о свом трошку ишао у Сребреницу и тражио СРБЕ свједоке о злочинима Насера Орића. И нико није хтио да свједочи.

Нађем једног Србина за којег сам мислио да ће бити најбољи свједок у Хагу, јер му је Орић убио оца и заклао мајку.

И пази сад ово, кад тад нисам црк'о - ко зна кад ћу?

Оде тај Србин у Хаг и прода и мајку и оца. Муслимани му дају велике паре и он је свједичио у корист Насера Орића. Да је био српски суд и да се ратном злочинцу Насеру Орићу судило у Бања Луци - суд не би могао да га осуди.

По својим правилима Трибунал га премјести са породицом, промијени му идентитет и Бога питај у којој сад живи држави.

И да буде још горе, нико тада из власти Републике Српске није хтио да ми помогне, нити су га интересовала страдања Срба.

С Т Р А В И Ч Н О !

Ово у Сарајеву је само наставак хашке инквизиције Срба.

На данашњи дан, 1. децембра 1918. године, направљена је једна од највећих историјских грешки српског народa!


1. децембра 1918. године 
 -- направљена је непоправљива 
   историјска грешка српског народа, 
односно похлепног краља 
Карађорђевића и његове свите.



СРПСКИ БРОДОЛОМ НА КОПНУ

Прошао је један вијек, 
а ми још увијек живимо у сопственим заблудама.

                                          

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Кад су важни историјски датуми увијек напишем 

- ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности увијек  напишем - за сјећање и памћење.

Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан 1. децембра 1918. године, направљена највећа историјска грешка у историји српског народа.

Наиме, СРБИ су већ тада дакле тог дана,  проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,  касније свима помогли  да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи касније су у томе и успјели. 
Само Срби нису успјели да створе 
своју српску државу!
Улазак српске војске у ослобођени Загреб 1918. године.
Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.

А други народи су знали да им је једини спас за опстанак у стварању тадашње краљевине. Тако су своју кожу спасили и Хрвати и Словенци.

Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.. То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па наравно и Македонци.

БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.
Улазак српске војске у ослобођени Сплит 1918. године.

"Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас виђесмо. Благословена вам свака стопа била!"

Ово су биле ријечи којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пјешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године.

Сасвим је, дакле, јасно да  једино Срби 

никад нису сами себи створили своју српску државу, 

наравно у којој равноправно требају 

и могу да живе и други народи!

Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.

Историјски гледано овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио  уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.

Упропастио је  СРБИЈУ која се од тада никада више није опоравила нити се стабилизовала  само зато што је другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ...

 Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах било коме важно, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе...

Једноставно речено - био је то непоправљиви српски бродолом на копну.

И сасвим на крају и по свему судећи, ове чињенице ево ни данас никога не интересују.  Зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...
-------------------------------------------------------
ПРИЛОГ

----------------------------------------


(Краљу Александру о Хрватима) 

– Ми се са њима нећемо усрећити
ИЗВЕШТАЈ
ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА
Њ.К.В. АЛЕКСАНДРУ О ХРВАТИМА

(након обиласка Загреба, Карловца, Вараждина, Сушака 
и других места)

Београд – „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш … ствар је пропала …

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.

Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.

Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.
А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити …

 Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи".

"Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”

Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића


Краљ Карађорђевић није послушао 
славног војводу ЖИВОЈИНА МИШИЋА 
и српска трагедија се наставила 
и данас траје, нажалост!