100 најзнаменитијих Срба назив је књиге која је издана 1993. године, а у којој су садржане биографије 100 људи који су, према мишљењу њеног стручног одбора, заслужили да се називају најзнаменитијим Србима.
Та је књига штампана 1993. године, а затим је 2001. доживјела друго издање, са изводима на више страних језика, до је 2009. године издано треће, допуњено и измијењено издање на српском језику.
Стручни одбор су чинили: др Сава Вуковић, епископ шумадијски; др Павле Ивић, академик; др Драгослав Срејовић, академик; др Дејан Медаковић, академик, председник одбора; др Драгомир Виторовић, академик; др Василије Крестић, академик; др Мирослав Пантић, академик; др Даница Петровић.
Списак
Ово су 100 најзаменитијих Срба према наводима
у истоименој књизи:
Критерији за уврштавање и контроверзе
Када је стручни одбор закључивао списак године 1993, један од критерија је био да особа која улази у њега не смиjе бити међу живима. То је за посљедицу имало да су од 100 особа са списка само њих двојица - Меша Селимовић и Васко Попа - рођени у 20. виjеку.
Тиме се поставило питање његове мjеродавности.
Далеко озбиљнији проблем је био у томе што је списак закључен у доба ратова проузрокованих распадом Југославије, као и од институције коју су многи у то доба држали оличењем, односно једним од извора тзв. великосрпског национализма. Стога се поставило питање не само његове мjеродавности, него и објективности, што се поготово односи на личности као што су Руђер Бошковић, Иван Гундулић, Иво Андрић, Меша Селимовић, о чијој припадности српском етничком корпусу не постоји општи консензус.
Контроверзе је изазвало и уврштавање Милана Недића, с обзиром на његову репутацију нацистичког колаборационисте у другом свjетском рату.
/слободну енциклопедију/
О сваком од ових српских великана
постављам посебне појединачне објаве
и то најмање да пута
- за дан рођења и
- дан смрти славних Срба.
