ЗЛОТВОРИ - УБИЛИ СТЕ 12 БЕБА, УБИЛИ СТЕ 12 ДУША КОЈЕ ЋЕ ВАС ВЈЕЧНО ПРОГАЊАТИ У ВАШЕМ САМРТНОМ РОПЦУ И ПАКЛУ СТРАДАЊА!

ВЕЛИКА СРАМОТА НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!

ЗЛОЧИНЦИ - ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ 

ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ
- ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!

На данашњи дан /22. маја/  обиљежава се 23 године од смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру. У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ. 

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске. 

На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.

21. 5. 2.015. је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов

21. 5. 2.015. је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. 

Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.

Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.

Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.

Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.

После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.

Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.

Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.

Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.

Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.

Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

БАЊАЛУЧАНИМА И БЕОГРАЂАНИМА - ЧЕСТИТАМ КРСНУ СЛАВУ ПРЕСТОНИЦА - СПАСОВДАН!

СРБИМА у нашој Бања Луци,

 као и у нашем братском Београду, 

наискреније честитам крсну славу градова 

- Вазнесење Господње СПАСОВДАН!

Честитајући Вам Крсну Славу 
желим Вам од Господа 

све оно што је свето и честито.
На многаја љета.

АМИН

 

СПАСОВДАН - ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 21. 5. 2015. године

Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.

Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

- Свети Владика Николај 

- Јеванђеље о вазнесењу Господа

Осврт на свакодневицу након јутарње кафе.

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Историја је препуна ЉУДИ и нељуди
који су обиљежили разне епохе 
од настанка цивилизације, 
па све до данашњих дана

Постоји ли вјечни живот? Жеља за вечним животом је људско битисање, постојање и трајање кроз вијекове. У данашње вријеме опште глобализације и преживљавања у свијету препуном разних порива и наказног живота о бесмитрности размишљају само лопови који су пљачком стекли ореол бесмртних краљева. 

Многи од њих живе са основним циљем да у животу ураде све, при том не бирајући средства и начине како би били и остали упамћени у историјској читанци постојања људског рода. Ништа им није важно осим сурове грамзивости и похлепе. Једино чиме се воде је материјална корист и живот, ако је икако могућ на високој нози, али без рада.  
Проблем је у томе шта они не схватају шта значи довијека живјети.

На срећу прогресивног човјечанства наша историја је препуна људи којима награда као материјално добро није представљала суштину живота. И управо су они ти који живе заувијек кроз своја дјела и заслуге које се преносе кроз цијелу историју људског постојања. 

Њима није било тешко закорачити у реалан свијет и осврнути се, суочити се са истином и потрудити да остану запамћени по својим дјелима и свом доприносу развоју цивилизације и свим технолошким револуцијама, а све због човјека и за напредак човјечанства.

Славни Србин Његош је на самрти рекао: "Не жалим што ћу умријети, али жалим што нисам у мом животу ништа знаменито учинио".
Овом својом изјавом и записаном мудрошћу Његош доказује да људи у свом времену нису увијек свјесни свог доприноса напретку цивилизације. Можда им се чини да у том тренутку њихова дјела не значе много, али вијековима касније она се препричавају и њихови изворни ствараоци се славе и заслужено величају. 

Неистицањем и невеличањем својих заслуга они показују скромност, која је у садашњем времену заборављена категорија људског карактера. 

Живот треба живјети онако како је могуће. Смисао нашег постојања је да опстанемо у животу, али тако да не поништавамо људскост у њему. Сваки човјек има своје мјесто у овом свијету због чега мора да ради на свом опстојању, али једино са позиције људскости у себи. Тек тада, неки могу да се надају да ће у будућности остати упамћени. 

Свакодневица у стварности ... Осврт послије јутарње кафе.

                                         ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ  
    

Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да оволико (не)знам.  У неким областима овоземаљске галаксије не знам скоро ништа. Уосталом, то је и логично.

Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљаване, итд. 

Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.

Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа.  Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама. 

Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да  сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама  некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи. 

Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије. 

Скоро занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали "савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле остали су непромјењиви. 

У међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је, такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова који нам трасирају или диктирају начин живота.

Нико ни од кога не тражи било какво признање за учињене грешке, а поготово не тражи овако јавно. Јер све оно што је јавно подложно је критикама и у цијелој тој ситуацији скоро да и нема самокритике. Поента је у томе да је важније гледати у комшијино двориште и гледати шта се дешава преко плота, него гледати како сами ходамо и куда идемо. Како размишљамо и да ли су нам намјере племените, поштене и да ли су наша размишљања ослобођена од свих зала, од пакости, злобе, зависти, предрасуда, мржње, похлепе ... итд. итд. На сва ова питања још увијек нема одговора и никад их неће ни бити.

Нисам безгрешан. Имам много мана и много грешака које и данас правим. Мада имам огромно животно искуство које, морам признати, не помаже ми увијек како бих се ослободио неких непотребних навика и погрешног начина живота. Кад бих унапријед у свакој прилици знао шта је погрешно, онда бих знао и шта је исправно.

 И сад кад све ово знам грешке ћу правити и убудуће и то је неминовно и неизбјежно. 
Други ће, такође гријешити и те грешке биће сразмјерне свакој појединачној особи, односно његовј памети или будалаштинама без којих и сам живот није могућ.

НОВАК ЂОКОВИЋ - ПОНОВО ШАМПИОН РИМА!

Најбољи тенисер свијета НОВАК ЂОКОВИЋ освојио је титулу на Мастерсу у Риму, тријумфом у два сета над Роџером Федерером из Швајцарске.

Новак је до 19. побједе у 39. међусобном дуелу са Федерером дошао са 2:0 (6:4, 6:3), и тако по четврти пут освојио трофеј у 'вјечном граду'.

Српски тенисер је у Риму претходно славио 2008, 2011. и 2014. године, а сада је освојио своју 24. Мастерс титулу, пету ове сезоне, а 56. укупно у каријери.

ЂОКОВИЋ се на тај начин осамосталио на другом мјесту по броју Мастерс титула, сада има једну више од Федерера, а само три мање од Рафаела Надала на врху.

Први рекет свијета је против Федерера одиграо готово рутински меч. У првих осам гемова првог сета виђена је велика борба, Федерер је чак први стигао до прилике за брејк, али када се Новак одбранио, уједно је преузео контролу над тим дуелом.

Врло брзо стигао је до брејка, потом је наставио са доминантном игром у другом сету, пошто је одузео сервис Швајцарцу и од тада се није освртао док није дошао до сјајног тријумфа.

 

ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ - Сребрна медаља на Свјетском првенству!

Српска теквондисткиња ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ (до 49 килограма) освојила је бронзану медаљу на Свјетском првенству у Русији, које се одржава од 12. до 18. маја.

Ово је прва медаља за српски национални тим на овом шампионату, али и прва велика за нашу младу олимпијску наду.

БОГДАНОВИЋЕВА са свега 17 година има титулу свјетске и европске јуниорске првакиње, а од почетка 2015. учествовала је на осам Г1 И Г2 турнира од чега су три златне, једна сребрна и четири бронзане освојене медаље.

На Европском сениорксом првенству у олимпијским категоријама прије само мјесец и по дана освојила је сребрну медаљу. Трка за олимпијске игре је одавно почела, а ТИЈАНА не посустаје у скупљању поена како би ушла у топ шест и директно се пласирала у Рио.

Послије три побједе Богдановићева је успјела да обезбиједи медаљу. Она је у првом колу савалдала Италијанку Николи са 10:8, у сљедећем колу је побиједила Туркињу Јилдрим са 4:1, док је у четвртфиналу срушила трофејну Францускињу Азизе са 4:1.

У полуфиналној борби  противница јој је била искусна Кореанка Ха од које је изгубила са 7:5 у изузетно тешкој и тијесној борби.

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

16. маја 1898. године

рођена је наша драга 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

ОВАКО ЈЕ О НАМА 

И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ 

ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Владислав Петковић Дис

трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа.

Био је велики српски пјесник и родољуб. 
Радио као учитељ и царински службеник. 

Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима. 

За вријеме Првог свјетског рата, 
преживио је повлачење преко Албаније, 
одакле је пребачен на Крф, 

а затим транспортован у Француску, 

гдје пише своју посљедњу збирку пјесама 

Недовршене пјесме. 

При повратку у Грчку брод на коме је пловио 
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа.

Стонотенисери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ освојили седму шампионску титулу!

БРАВО МОМЦИ!

Стонотенисери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ славили су и у другој утакмици финалне серије плеј-офа против Баната у Зрењанину резултатом 4:2 и на тај начин освојили титулу првака Србије за сезону 2014/2015.

ЗЛОЧИН У ТУЗЛИ НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈНА... Тузланска колона!

                    ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

15. маја обиљежава се 23. године од злочиначког масакра муслиманских полицијских и паравојних снага над припадницима 

тадашње регуларне ЈНА.

Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом повлачења припадника ЈНА из Тузле. 

Догађај је познат као „Тузланска колона“.

Напад је био један од важнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници Патриотске лиге 

и муслиманског МУП БиХ. 

Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.

У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године приликом договореног напуштања касарни и града.

 

ЈОВАН СКЕРЛИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

15. маја 1914. године умро је 

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Иако је живио само 37 година, 

ЈОВАН СКЕРЛИЋ 

спада у плејаду најзначанијих СРБА у нашој историји.

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ - Да се не заборави!

14. маја 1925. године рођен је 

српски пјесник 

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ

14.5. је Свети пророк Јеремија!

Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. 

Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.

Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.

Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији. 

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ - Да се не заборави!

13. маја 1851. године рођен је 

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ

Једна од највише изговараних реченица 
или синтагми или поука 

у српском народу је дјело 
Лазе Лазаревића: 

"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!

Живио је само 40 година. 

Његова приповијетка 
"Све ће то народ позлатити", 

као да је јуче написана. 

По мени, наравно, 
она је сад актуелнија, 

него у оно доба кад је написао 
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ

Свети ВАСИЛИЈЕ Острошки и Тврдошки

 Свети ВАСИЛИЈЕ Острошки и Тврдошки родио се у селу Мркоњићу, у Поповом Пољу 28. децембра 1610. године, од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић.

На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.

Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве, Свети Василије се упокојио 29. априла 1671. год. Одмах по престављењу Свечевом, народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долазаше и за време његовог земаљског живота.

А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ, говори о историјској сложености живота српског народа у вековима пре и после рођења Светог Василија у чијој личности је сублимисана вековна жеђ српског народа да се остане свој и на своме, упркос великим силама, првенствено Турској, Аустро-угарској и Ватикану, које су имале сталне духовне и територијалне претензије према овим просторима.

Манастир Острог најзначајнији је центар верског ходочашћа на овим просторима - светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. Манастир је саборно место припадника православне, исламске и католичке вероисповијести. Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године испод Острошких греда.

Према народном предању, седам година после смрти, његово тело нађено је целовито. Саркофаг са свечевим моштима од тада се налази у цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, који је увучен у природно пећинско удубљење.

Смештен на самим литицима стеновитог планинског масива, манастир представља право чудо природне лепоте. Свети Василије сматра се чудотворцем и исцељитељем и највећи је црногорски светац. Острог је највеће ходочасничко место у Црној Гори где долазе верници из свих крајева света, нарочито лети у време одржавања традиционалних сабора.

Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.

Острог је место где се још једино на свету чуда заиста и дешавају. Импресивна слика манастира у стрмогледним литицама остаје незаборавна визура. Доњи манастир са црквом Свете Тројице из 1824, конаком и богословијом из 1742. године, посебно је светилиште ходочасничког места.

ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

11. маја 1933. године рођен је

сјајни и непоновљи српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ШАМПИОН СРБИЈЕ У ФЛОРБОЛУ

10.5.2015.

Флорбол тим ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ  у петој одлучујућој утакмици финалне серије вечерас је побиједио Партизан резултатом 6:4 (1:1, 3:1, 2:2) на домаћем терену у Београду и освојио прву шампионску титулу.

У историју као први освајачи титуле шампиона ушли су: Петар Ристивојевић, Предраг Вељовић, Страхиња Аврамовић, Бранимир Симић, Стефан Пожар, Марко Петровић, Љубо Сузић, Милош Петровић, Душан Стојановић, Немања Ђорђевић, Марко Рајчић и Борис Бубало.

БРАВО ЗВЕЗДО!

ОДБОЈКАШИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ШАМПИОНИ СРБИЈЕ!

Побједа ЗВЕЗДЕ у четвртом мечу финала плеј-офа 

над Партизаном – 3:1 (25:14, 22:25, 25:17, 27:25), 

и четврта узастопна шампионска титула, а једанаеста укупно!