ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

14. јуна. 1904. године умро је

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

један од највећих лиричара романтизма у СРБИЈИ.

Српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. 

Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. 

Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. 

Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. 

Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен". 

Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран". 

Поново о резолуцији о Сребреници и опет о државама предвођеним Енглезима и другим страним лобистима који настоје да ионако лоше стање у БиХ још више закомпликују и дестабилизују.

Од онда па до данас - ништа се није промијенило осим људи и функција!
Ни данас ниједну ријеч из писма не бих промијенио.

Писмо истог садржаја упутио бих и данас, мада су се промијениле само неке околности. Садашњи предсједник Народне скупштине Србије је Маја Гојковић, а ја сам у позицији грађанина "државе" коју нико не жели да гради, већ је разним резолуцијама само разграђује. 

У БиХ ништа није могуће ако не добије сагласност све три конститутивна народа - Срба, Бошњака и Хрвата. Наравно да не треба заборавити и оне који се декларишу као остали /"Сејдић-Финци"/.

Славко Јовичић Славуј

Посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине

                         

ОТВОРЕНО ПИСМО

 Народна скупштина Републике Србије

Председници Славици Ђукић-Дејановић

Поштована председнице,

     Молим Вас да са овим Отвореним писмом, које упућујем Вама, упознате све Клубове посланика у Народној скупштини Републике Србије.

     Наиме, познато Вам је да је Европски парламент изгласао резолуцију о проглашењу 11. јула даном сећања на "геноцид" у Сребреници. Ништа ту не би било спорно да се не ради о једностраном и селективном обилежавању страдања само једног народа у БиХ.

     У грађанском рату на просторима БиХ  страдали су сви. Страдали су и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други припадници националних мањина.

 Никада се не сме заборавити да је истина једна и да је она недељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину.

     Пре трагичних догађаја од 11. јула из 1995. године када су у Сребреници страдали Бошњаци, нажалост, ни до данас није утврђен тачан број страдалих, нити начин на који су убијени Бошњаци, односно да ли се радило о само цивилима или о огромном броју муслиманских војника који су падом Сребренице одбацили оружје којим су претходних година починили страшне злочине над Србима.. Заправо, још никада нико није обзнанио ниједан податак о каквим се злочинима радило у том периоду. Дакле, и дан данас је безброј контраверзи које се вежу за Сребреницу и сва ратна дешавања. Да кажем да осуђујем сваку врсту злочина без обзира над киме су почињени!

     У свим тим причама, нажалост, потпуно се занемарује чињеница да се пре 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница. Од почетка рата 1992. године, те кобне 1993. десила су се стравична убиства и погром над српским народом у самој Сребреници, те у Братунцу и у ширем подручју Сребренице када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем зверски ликвидирале преко  3.500 углавном српских цивила и потпуно су спалиле преко 50 српских села.

 Поштована председнице,

     Као што вам је, такође, познато – Насер Орић је у политичком суду у Хашком трибуналу ослобођен,  понајпре због тадашње главне тужитељице Карле дел Понте, која је намерно бирала најблаже тачке оптужнице. Заправо, Карла дел Понте намерно није хтела да оптужи Насера Орића иако сам јој лично у Хагу предао бројну документацију и доказе о непобитним зверствима Насера Орића.  /Напомена: У то време сам био на волонтерској функцији потпредседника Савеза логораша Републике Српске/.

     Надам се да Народна скупштина Републике Србије неће ратификовати поменуту резолуцију Европског парламента, јер би то било признање да је у протеклом рату  страдао само бошњачки народ!? Потврђивањем резолуције – Ви и цела Народна скупштина Републике Србије би поново убили десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ. 

     Такође, надам се да посланици Народне скупштине Републике Србије неће подлећи притисцима неких тзв. невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

     Вас обавештавам да ћу врло брзо поднети кривичне пријаве против Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо /нпа: у међувремену је преминула/, Сташе Зајовић и још неких – који чине злочин у миру против српског народа у Републици Српској и БиХ.

 Ниједна од поменутих особа се ниуједном граду у БиХ не зна сначи без туристичког водича, али зато већ годинама без икаквих доказа оптужују српски народ и наносе нам велику штету.

     У нади да Народна Скупштина Републике Србије неће прихватити поменуту резолуцију и то само зато што та резолуција није објективна и што је усмерена против српског народа у целини – примите моје најсрдачније поздраве!

18. јануар 2009. године.

     С поштовањем,

Славко Јовичић Славуј

     Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Писмо сам послао на Богојављење 18. јануара 2009. године. Као да сам га јуче писао с обзиром на поновну, не знам коју по реду иницијативу за прекрајање историје и потпуну пристрасност страних лобиста на чијем челу су и неке стране државе попут Велике Британије и њихових европских сателита. 

Наравно да нисам добио никакав одговор.

Слава свим невино умореним СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА које су убијали НАТО злочинци!

Ову поему посвећујем свим невино страдалим СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА у злочиначкој НАТО агресији на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!

9. јуна 1999. године окончана злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ!

СРБИЈА и БиХ, посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА и у наредних неколико вијекова бориће се, али неће моћи и да се изборе са енормним порастом малигних обољења која су проузроковали НАТО злочинци бомбардујући СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ бомбама са осиромашеним уранијумом.

Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије. 

Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.

Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.

Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.

НАТО злочиначко бомбардовање Београда

НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили: 

Касетне бомбе на преко 800 хектара.

Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.

Злочиначки НАТО је крив за енорман пораст малигних обољења у Србији.  

Злочиначка  НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа. 

Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.

МИЛЕНКО СЕБИЋ - није себичан, већ је несебично пуцао к'о прави звездаш!

8.6.2015.

Стријелац ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ МИЛЕНКО СЕБИЋ заблистао је другог дана на финалу Купа Србије у Новом Саду, освојивши прво мјесто уз нови рекорд Србије МК пушком из тростава (3 х 40 метака).

СЕБИЋ је одбранио злато и поставио нови државни рекорд од 459,9 кругова оставивши иза себе Стевана Плетикосића (Чика Мата) и Немању Миросављева (Нови Сад). Звездин стријелац је на тај начин заокружио одличан наступ у националном купу, јер је јуче првог дана освојио и сребро у дисциплини МК пушка 60 метака лежећи.

Данас је почео Петровдански пост!

Петровски пост назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола.

Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.

Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.

Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3).

Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Звездашице и звездаши не посустају!

Звездина узданица ЗОРАНА АРУНОВИЋ 

освојила је златну медаљу 

у Купу Србије малокалибарским пиштољем 

на такмичењу у Новом Саду.

ЗОРАНИ је ово било седмо 

узастопно најсјајније одличје у купу, 

а до њега је стигла тријумфом 

у мечу против Јасмине Гргић из Смедерева 

резултатом 8:4 у поенима по серијама. 

Четворострука најбоља спортисткиња 

СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 

била је најбоља и у полуфиналу 

са 19 погођених “унутрашњих“ центара, 

а прије тога је доминирала и у квалификацијама.

 

Још један такмичар црвено-белих стигао је до медаље у купу. МИЛЕНКО СЕБИЋ је у дисциплини малокалибарска пушка лежећи освојио сребро, само 0,5 кругова мање од младог Јована Чичевског из Новог Сада, који је освојио златну медаљу са јуниорским рекордом Србије. 

Атлетичарке и атлетичари ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ДОМИНИРАЈУ!

 ЦРВЕНО-БЕЛА ДОМИНАЦИЈА!

Атлетичарке и атлетичари ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ 

стигли су до екипних трофеја у националном купу 

на дводневном такмичењу 

које је одржано овог викенда у Крагујевцу.

Нови пехар атлетичарки црвено-белих се могао и очекивати, 
а атлетичари ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ  направили су прави подвиг 
освојивши трофеј на стадиону Радничког, 
који је бранио трофеј са врло јаком екипом за наше прилике, 
али су момци из Београда 
успјели да их надмаше и донесу пехар 

у звездине витрине послије дужег периода.

Атлетичарке ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ су одбраниле Куп, 
а ово им је био укупно 19. трофеј у најмасовнијем такмичењу, 
трећи узастопно. До њега су стигле  
надмашивши новосадску Војводину 
и Академски атлетски клуб.

ЗВЕЗДИНИ атлетичари су до Куп трофеја 
стигли са преко 210 освојених бодова. 
Други је био крагујевачки Раднички са 192 бода, 
а трећи Партизан са 162 бода. 

Црвено-белим атлетичарима био је то 41. трофеј побједника 
националног купа у клупској историји, а први од 2012. године.

Лоповлуку нигдје краја нема ... Краде ко и кад стигне. Лопови се "размножавају" као кишне глисте.

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли је могуће постичи бар једну од двије ствари које су битне за живот. Прва је како у свему, односно у овој свјетској параноји остати нормалан, а друга је како остати поштен? Не вјерујем да је могуће обје ствари одједном постичи и тако водити живот.

Да би се остварило бар нешто за почетак била би потребна мотивисаност и инспирација и то одмах. Требало би да се човјек трансформише у оно што није, а заправо би требало да буде. Но како то и урадити кад је врло тешко уздичи се изнад летаргичног стања и друштвене охолости у којој нико не брине о човјеку.

Дакле, мотивација је само парадигма у хаосу безнађа у којем најбоље пролазе лопови „на мах“. А то значи – до чега год дођу, а знају да је туђе – то одмах треба и мазнути. Степен ризика је у великом распону и то од нуле, па до прихватљивог процента од око 5о одсто да ће у нечасним радњама неко бити и ухваћен што не значи да ће на крају бити и осуђен.

У нека стара времена то би се могло назвати лоповлуком. Данас се то зове - отуђивање. Међутим, методе су исте и јасно су дефинисане у присвајању туђег рада, труда и енергије као личне и извлачење користи преко туђе грбаче. У архаичном сленгу то би се могло свести на свима јасну дефиницију пљачкашког стања: „Ко је шта јамио – јамио је“! И тиме се затвра круг, али не затварају се и лопови и то је суштина стварности.

Давно је славни Томас Едисон рекао: „Сви краду у трговини и индустрији. И сам сам много украо. Али ја знам како да крадем“.

Новокомпоновани бизнисмени и лопови, па и политичка мафија је, изгледа, имала на уму Едисонове ријечи и то их је охрабрило да што више и више краду. Не треба очекивати да ће неке од ових ријечи код одређених група повлашћених лопова изазвати било какав осјећај одговорности. 

Одговорност. Од одговорности нема ништа или боље речено она не постоји, јер не постоји ни образ код оних који би осјећали нелагоду, срамоту, стид или покајање што су стални, а не дописни чланови мафијашког естаблишмента. Има ли неко коме то данас није јасно да живимо у свијету у којем се вриједности и људска достигнућа афирмишу што већим лоповлуком и банковним контом обезбијеђеним мафијашким активностима.

Но и поред свега човјек би требао остати привржен себи и својим циљевима које ће сопственом памећу, радом и упорношћу моћи и да оствари. Јер, ипак, само поштење је начин да се личном мотивацијом обезбиједе потребни предуслови и полет који би требао сваког човјека да вуче напријед и да га гура на путу просперитета. Дугорочно гледано, кад и до када.

Рагбисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ - ПРВАЦИ СРБИЈЕ!

Рагбисти БРК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА су на Бањици побиједили РК Рад Моцарт у другој утакмици финала Првенства Србије у рагбију 15. 

Црвено-бели су тријумфом од 42:13 освојили шампионску титулу за 2015. годину, а у претходном мечу против овог ривала славили су са 12:3 на свом терену на Ади Циганлији, и сасвим заслужено стигли до првог пехара шампиона СРБИЈЕ.

БРК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бркић, Тотић, Родић, Идризовић, Јоксимовић, Панић, Кеглић, Мартић, Васић, Јанковић, Љубичић, Ђорђевић, Бандука, Недељковић, Арсић. Резерве: Белић, Амбруш, Сретеновић, Мађановић, Кајан.

Црвено-бели су тако наставили трофејни низ у петнаестици који су започели прошле године освајањем Купа Србије.

БРАВО ЗВЕЗДО

БАТИ ЖИВОЈИНОВИЋУ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

               5. јуна 1933. године је рођен 

             славни српски глумац 

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

4. јуна1859. године 

рођен је славни српски сликар 

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ

3. јуна су СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА

Српска православна црква сутра ће прославити Светог цара Константина и царицу Јелену. 

Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон. 

Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. Помогао је у борби против аријевске јереси.

Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију. 

Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу. 

Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. Послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ. 

Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио. 

Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и утврдио православље. 

Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.

Плутање брода без кормилара, без компаса и без орјентира на узбурканом океану

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Лопови су се пресвукли у кожу мишева,

али се нису сакрили и у рупе.

Краду немилице све до чега стигну, 

а политички лидери само то посматрају...

Могу ли мишеви да надмудре мачке? Могу, ако не излазе из рупе. Или ако мачке осјете опасност да ће их напасти неке много опасније звијери. Но, највећи проблеми настају кад мишеви помисле да су мачке?! Е то је онда суноврат у коју прво падају они који су на врху.

Али ево конкретно. Ради се о  политичарима који себе никад не могу да обуздају у освајању власти. Увијек им је мало власти и никад нису задовољни постојећим стањем. Мишеви у политици први осјете политичку пропаст и први напуштају насукани брод. Посљедњи за то сазнају политички лидери који су и дозволили да се многобројни мишеви смуцају око њих, не схватајући на вријеме да су се мишеви искључиво и укрцали на брод само зато што су сконтали да се на броду има много тога грицкати. На броду су били ради властите користи.

Такође, лидери странака посљедњи схвате и углавном то буде прекасно да су мишеви ту уз њихове скуте само ради властите користи и кад загусти да ће их први напустити мишеви.

Додуше, никакво отрјежњење неће никоме помоћи кад брод почне да тоне, јер мишеви су се толико нагрицкали, читај накрали и створили су огромне залихе за будућност. Највећи губитници остану политички лидери који нису обраћали пажњу на булументу мишева која их је окруживала. 

Мишеви никад не мирују. Они ће опет хитати у коло, јер њима "хљеба и игара" никад није доста. Мишеви се тако након гозбе и пљачкања опет враћају у јазбине. Али прије повратка они јазбине претрпају разним богатствима стећеним лоповлуцима. Међутим, грдно се варају ако мисле да ће их народ заборавити. Никад их неће заборавити. Неће ни мачке које ће стално настојати да их улове. 

Читај, таквима ће се бавити органи гоњења, јер неко их мора питати одакле им енормно богатство и иметак. Мишоловке су спремне. Доћи ће и то вријеме кад ниједном мишу неће помоћи ниједна јазбина, ма колико она била дубока, јер ће и мишви напокон долијати...Долијаће и они који су им омогућили немилице да краду и да пљачкају честити народ. 

РАДИВОЈЕ КОРАЋ ЖУЋКО - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

2.јуна 1969. године преминуо је 

РАДИВОЈЕ КОРАЋ

један од најбољих кошаркаша 

који је икада рођен 
на балканским просторима

Духовски уторак

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.

Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.

Духовски понедјељак

После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.

На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. 

Овај дан се сматра даном 
рођења Цркве Христове

.