Данас /30.07.2.014/ ЈЕ ОГЊЕНА МАРИЈА!

Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.

Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.

У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем.

Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани.

Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.

Народна песма вели:

'...Огањ носи Огњена Марија,

Тамјан пали Громовник Илија,

Свети Врачи помазују миром,

а Крститељ водом покрепљује...'

Проговара Свети Пантелија:

'Удри громом громовник Илија

Удри огњем Огњена Марија

а ја ветром Св. Пантелија

-------------------------------------

Боже, благослови онога који улази у овај дом,

заштити и сачувај онога који излази из њега,

и дај мир ономе ко у њему остаје.

Цртица из свакодневице...Знамо ли куда идемо и докле ћемо стићи?!

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Како и кад изабрати прави тренутак да пронађемо прави пут и да донесемо исправну одлуку?

Мислим да једноставног одговора на ово питање нема, јер се у понуди налази мноштво различитих одговора и сви се своде на - да или на не, односно на одлучност, па чак и онда кад се прави исход не може чак ни предвидјети!

Ипак, свако има могућност да промијени сопствени ток историје. Јер није исто некога загрлити кад то баш некоме треба, а загрљај треба и теби или отићи тек тако, остављајући некога на милост и на немилост судбини. Све оно што се догоди или што је већ било ми кажемо: Ма била је таква судбина.

Могуће су и опције бјежања и сакривања у мишије рупе, али само фигуративно, а никако и физички, јер не може се човјек смањити на физичке пропорције миша, али може као миш побјећи и сакрити се. Но, и скривање има рок трајања! Уосталом, мишија рупа нема врата, али врата љубави кад се једном залупе испред носа онога ко те воли и ко још увијек вјерује у тебе, тешко ће се поново било кад више отворити.

Не постоји нулто вријеме кад би могао у сред љета и ових паклених врућина да се заледиш и претвориш у неко друго агрегатно стање. Али, можеш бар привидно и привремено да „искочиш из свог тијела“ и да однекуд са пристојне дистанце гледаш и анализираш гдје те могла да одведе једна или друга одлука.

Прије свега, треба имати воље, па онда и снаге да наступиш из позиције оног бољег ЈА, пожељног, очекиваног, непоколебљивог, снажног и одлучног.

И док тако размишљаш не смијеш дозволити да те спутава оно кукавичко, колебљиво, неодлучно ЈА, а оно је увијек склоно бјежању и сакривању испод женске сукње, ако је се икада докопаш!?

Како год да је и шта год да је у питању застани – није то филм у којем ти је Кустурица додијелио главну улогу.

У томе леже и сва питања и сви одговори, али јеси ли спреман или ниси да одговориш на све изазове живота? То је основна ствар око које се све врти. Некад нас вуку центрипеталне, а некад центрифугалне силе само је питање да ли и према правом циљу?! О томе се ради друшкане мој, па ти добро размисли о овоме што на брзину све овако написах. Али,  барем ти имаш времена да ову моју брзину развучеш на реално вријеме и да у том раздобљу све ствари посложиш на права мјеста.

На карају ипак морам да те упозорим да живот није филм и да никад нико неће написати улогу како ћеш живјети живот. Бог само зна шта те све чека на животном путу...

Зашто сам све ово написао?

Има много разлога, јер модерна цивилизација је препуна разних изазова и непредвиђених ствари, али и даље ће се наставити све оно што је започето од настанка цивилизације...почињаће и трајаће ратови, технолошки напредак ће и помагати, али и спутавати развој цивилизације. Остаће да трају и усамљеност и отуђење људи једих од других, појављиваће се, сад за сад,  нама још увијек непознате и бесмислене ствари.

Али, трајаће и љубав и људска доброта, мада се плашим да се то не сведе на појединачна испољавања људскости.

Цртица из свакодневице....Никад се не игра утакмица “љубави”, јер се не зна вријеме њеног трајања, а ни коначан резултат

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сви гријеше! Закључак или констатација или тврдња, како год се то звало, најважније је да је тачно!

Некад давно мислио сам да правим грешке само због тога што сам тежио и покушавао да идем у сусрет ка нечему што није постојало. Никад нисам волио илузије, јер сам знао да ме илузије и разна маштање никада неће завољети. А оно што не волиш и што тебе никада неће моћи да заволи не може се звати љубав!

Јер љубав се не тражи! Љубав нико није оставио тек тако на неком познатом путу и кад неко други наиђе да је онако готову само “љубавно” покупи, пригрли и да настави живот проткан само љубављу.

Нисам имао среће јер сам много пута пропустио прилику да одем на мјеста гдје би ме љубав пронашла. 

Трагао сам за реалним стварима не осврћући се ни лијево ни десно, истина по некад сам се обазирао иза себе, али ништа ме то није опаметило.

Знао сам да ми ни реалност неће помоћи да нађем неку особу коју бих почео одмах да волим, као што сам знао да ни мене нико неће вољети само због тога што некоме треба љубав. Иако из неких других разлога многима сам требао. Уздао сам се у интуицију и моћ тренутка у којем се дешавају изненадне ствари иако нисам "играо" на фактор изненађења. Признаћу, мало сам вјеровао и у нека спонтана дешавања.

Шта год сам у животу радио знао сам да до резултата могу доћи само напорном радом и трудом, који је био далеко од свакодневних “блејања” у туђа дворишта, јер други су своја дворишта за себе, а не за мене уредили.

Не постоје људи који увијек држе отворено срце, као што нема ни оних који своје срце држе стално затвореним! Кад је тако, а јесте, онда је врло опасно затворити се у самог себе и настојати живјети само у свом свијету. То чак није могуће ни само уз музику, књиге, пјесме, шетње итд...

Они који су само своји могу бити срећни на тренутак и програмирани су на мах и нехат. Али шта имају од тога? Имају моменат среће која се касније губи у сатима, данима и у будућем времену туге и неспокоја.

Такође, није добро ни давати само себе за све и за свашта, јер таквим понашањем људи прелазе у “предмет” интересовања других, а временом постају и њихова опсесија.

На крају, најлакше би било казати да би сви требали да играју за љубав и за њену побједу. Међутим, друго је питање да ли је то и могуће? Није, нажалост!

Но, ипак сви живе за дан када ће сама љубав, онако од себе, заиграти за некога и када ће љубав побиједити.

Вријеме трајања “такве утакмице” је непознато и ничим није ограничено, као што, такође, нико  предвидјети не може коначан резултат...

Данас, 28.07. су: Свети мученици Кирик и Јулита

Данас, 28.07. су: Свети мученици Кирик и Јулита; 

Свети равноапостолни Владимир Кијевски

Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. 

Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.

Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.

Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.

Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.

Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.  

СРБИЈА ШАМПИОН ЕВРОПЕ!

НОВИ-СТАРИ ШАМПИОНИ ЕВРОПЕ

Виктор Пивач и Мартин Мачковић освојили бронзану медаљу на Свјетском првенству

Виктор Пивач и Мартин Мачковић освојили су у двојцу без кормилара бронзану медаљу на Свјетском првенству за сениоре до 23 године у Варезеу.

Двојац без кормилара освојио је бронзану медаљу као најмлађа посада у жестокој конкуренцији 16 старијих и искуснијих посада.

Виктор Пивач и Мартин Мачковић, прошлогодишњи јуниори, своју прву сезону у сениорској конкуренцији почели су бајковито.

Они су финалну трку извеслали за 6:33,91 и финишом из снова дошли до одличја.
Све до посљедњих 500 метара дјеловало је да је наш чамац далеко од постоља. Послије првих 500 метара био је шести, а до уласка у посљедњу четвртину трке успио је да поправи тај пласман само за једну позицију.

А онда је услиједио српски стампедо. Пивач и Мачковић су кренули у незадржив финиш. Прво су оставили иза себе турски чамац, потом је „пала“ и грчка посада.
Да је било само мало више времена нема сумње да би и Аустралијанци били „прогутани“.

ЧОВЈЕК ЈЕ СВЕ! ... Цртица из свакодневице....

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Све полази од човјека појединца, јер да нема појединца не би било ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно и нормално поимање ствари. 

Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине.

Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добивају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.

Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања...Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове...

Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.

А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека...

Закључак, ако је  уопште он и потребан, морао би да буде сљедећи: ЧОВЈЕК је све! На то указује и наслов овог кратког текста. Човјек је сва доброта. Он је заслужан за сваки напредак цивилизације. Пред човјеком стоје велики изазови који унапрјеђују развој техничких и материјалних могућности до неслућених граница, а све у функцији лакшег и бољег живота човјека. 

Аналогно томе је НЕЧОВЈЕК!  Он је деструктивно биће које уништава свако оно добро и племенито што је створио човјек.

Дакле, остаће вјечита борба између човјека и нечовјека.

ПЕТАР ЛУБАРДА - За сјећање и за памћење...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

27. јула 1907. године рођен је један од најзначајнијих 

српских сликара двадесетог вијека ПЕТАР ЛУБАРДА

ЂУРА ЈАКШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

27. јула 1832. године рођен је славни 

српски поета и сликар ЂУРА ЈАКШИЋ, 

и најзначајнији приповједач епохе романтизма.

НАПОМЕНА: 

Кликни на слике и ПОВЕЋАЈ!

Славни српски 

пјесник, књижевник и сликар 

још тада - 1.867. године, 

писао је о настраној и тиранској Европи!

ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ ШАМПИОНКА БАЛКАНА - ЛОГИЧНО И САСВИМ ОЧЕКИВАНО!

Атлетичарка СРБИЈЕ ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ 
освојила је златну медаљу на Балканским играма у Румунији 
у дисциплини бацање диска, 

 док је мушка штафета у трци четири пута 100 метара 
освојила сребрну медаљу.

ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ је злато освојила бацивши дикс 
57 метара и 60 центиметара.

ЕМИР БЕКРИЋ наjбољи на шампионату Балкана...ОЧЕКИВАНО И САСВИМ ПРИРОДНО - ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА СЈАЈНОГ СРПСКОГ АТЛЕТИЧАРА!

 Субота, 26. 7. 2014

ПИTEШTИ- Сјајни српски атлетичар EМИР БЕКРИЋ 
освоjио jе вечерас златну медаљу 

у трци на 400 метара са препонама на Балканиjади 
у румунском граду Питештиjу.

БЕКРИЋ jе до триjумфа дошао 
у времену од 50 секунди и осам стотинки.

БЕКРИЋА очекуjе наступ на првенству Eвропе 
коjе ће се одржати од 12. до 18. августа у Цириху.

Шта ШТАМПА штампа ... Све написано не мијења суштину - и превише има лопова у заједничким институцијама БиХ ... У политици такође!

ДОБРО ЈУТРО!

ДАН ПОЧИЊЕ СА ЈУТАРЊОМ КАФОМ

За подсјећање ...На данашњи дан....

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На многим мјестима у литератури, 

као и у савременим средствима комуникација 

појављују се различити датуми и рођења, 

па и убиства славног КАРАЂОРЂА!

Међутим, као званични прихватају се ови датуми, 

наведени у поменутој објави....

Данас, 26. јула је: Сабор светог архангела Гаврила

Овог дана славе се његова јављања кроз историју људског спасења. Празник је

установљен на Светој гори у IX вијеку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје где је прстом исписао на камену пјесму Богородици „Достойно естъ“.

Хришћани вјерују да је он благовјесник ваплоћења Сина Божјега. Хришћани такође вјерују да је он је један од седам великих анђела који предстоје престолу Божјем.

По Јеванђељу он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог. Свети Оци говорећи о Благовијести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај који ће се родити од Пресвете Богородице. Биће, дакле, Муж – Бог, крепак, силан Бог.

Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.

Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу.

Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима.

Zastupnici “popljuvali” Predsjedništvo BiH

Petak, 25 Srpanj 2014

Sramotan je i bezobrazan prijedlog Predsjedništva BiH kojim su zatražili rebalans državnog proračuna kako bi iz njega izdvojili 7,1 milijun maraka za poplavljena područja, poručili su zastupnici državnog Parlamenta pred koje je po hitnom postupku došao rebalans. 

Samo sedam milijuna prikupljeno je u procesu rebalansiranja jer navodno niti jedna institucija nije dala više novca, odnosno nije odobrila izuzimanje novca s njihovog računa, jer njima isti treba. U Zastupničkom domu PSBiH jučer se čak moglo čuti kako se niti jednu instituciju ne treba pitati da sreže troškove kako bi se pomoglo unesrećenima, već da se svi nevažni troškovi, investicije i rashodi trebaju jednostavno izuzeti. Zastupnici nisu prihvatili da se za poplavljene izdvoji samo sedam milijuna te su zatražili od Ministarstva financija i Vijeća ministara da iznađu barem 50 milijuna za poplavljena područja.

************************************
Izrugivanje građana

Neprihvatljivo je, rekao je zastupnik SNSD-a Slavko Jovičić, da se od drugih zemalja traži da daju za naš narod 100 milijuna maraka, a da država izdvoji “šugavih” sedam milijuna. On je pozvao zastupnike da odbiju hitnu proceduru i ne nasjedaju ponovno na podvale iz Predsjedništva koje samo sa sebe skida lopticu odgovornosti.

Jovičić je ocijenio da je predložena suma “vrijeđanje naroda i lakrdija”, te zapitao što se može učiniti sa sedam milijuna maraka. Nitko, rekao je, od onih koji su unesrećeni u poplavama neće dobiti ni marke od toga novca.

****************************

Njegov stranački kolega Lazar Prodanović smatra da predložena sredstva trebaju biti barem tri puta veća od predloženog iznosa.

*********************************

Zastupnica SDS-a Aleksandra Pandurević smatra da predloženi zakon predstavlja “izrugivanje građanima”.

****************************

 Zastupnik HDZ-a BiH Niko Lozančić kazao kako je sramotno da se predlaže sedam milijuna za unesrećene, a toliko novca je potrošeno na “vozikanje helikopterima” u zadnjim mjesecima. Lozančić ističe da je izdvojeno manje od jedan posto proračuna za pomoć više od jedne trećine ugroženih građana, a ni deset posto ne bi pomoglo. Prema njegovim riječima, ovaj prijedlog se čak ni amandmanski ne može popraviti.

**********************************

Sramotno mala svota

Neovisni zastupnik Božo Ljubić predložio je da zakon bude razmatran u skraćenoj proceduri da bi sredstva mogla biti povećana.
-Ova suma od oko 7,1 milijun maraka sramotno je mala, posebno u odnosu na sredstva koja izdvaja međunarodna zajednica, smatra Ljubić. Navodeći da nije sporno da je sredstva potrebno dostaviti hitno i da treba donijeti ovaj zakon, Ljubić je zapitao što su dosad radile nadležne institucije i Predsjedništvo BiH.

*************************************

Zastupnik Stranke za BiH Beriz Belkić rekao je da su zastupnici ovim prijedlogom dovedeni u delikatnu situaciju.

*************************************

Dragan Vrankić iz HDZ-a BiH obrazložio je kako se radi o žurnom postupku, ali kako su ostale poruke iz ovog rebalansa loše jer se izdvaja mizeran iznos novca. Za njega je neprihvatljivo i to da od 30 do 50 milijuna maraka svake godine ostane neiskorišteno, a da se sada može naći samo sedam. Ovo je, dodaje, i loša poruka međunarodnoj zajednici koja pokušava pomoći BiH.

***************************************

Zastupnici su se jučer po prvi put u zadnjih godinu dana složili oko nečega, a to je da se izvršna vlast igra sudbinama unesrećenih ljudi i ismijava građane koji su ih postavili u udobne fotelje.

Богатство нетакнуте природе и Колумбова знатижеља...Цртица из свакодневице...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Често се питам колико имам времена и могу ли у том пероду да урадим нешто паметно, а кад је паметно, онда по логици ствари то би требало да буде и корисно.

Кажу да је све релативно. Ако је тако, а могуће је и да јесте, онда вјероватно постоје више од четири стране свијета, али кога то брига, јер забога, важно је да вријеме пролази.

Људи се занимају разним стварима и корисним, али ништа мање и оним бескорисним. Интереси су различити. Уосталом, како већ рекох – све је релативно. Али егзактно и доказиво је да су сви људи различити и да нису исти.. Има сличних, али нема истих, јер само један је оргинал, а копија може бити безброј.

Није исто бити на једном мјесту или путовати. А на путовањима се ништа не може предвидјети осим самог путовања.

Такође, доказиво је да у Републици Српској и у Србији свићу најљепше зоре, а не као што су суморне - тамо негдје друго, тамо у некој бјелосвјетској вукојебини и недођији. Наше планине, равнице, ријеке, дрвеће, цвијеће, трава и много тога нису исто као код љих. Наши крајолици и нетакнута природа су много љепши, чеднији, природнији, колоритнији и надасве здравији у односу на њихову измијењену природу омеђену програмираним и диктираним климатским промјенама.

Тек касније, много касније закључио сам да перпетум мобиле није справа, већ се ради о знатижељном човјеку који не може да се скраси у једном омеђеном простору који својим сивилом убија људску машту и креативност. Заправо, ради се о простору који спутава неслућене људске визије нестварних простора који су, пак, ван домета човјечијег погледа. Али су зато слике јасно предочене у имагинарном свјетлу недокучивих свемирских простора и неомеђених људских маштања.

И шта сад?

Нема Колумба, а и да је ту, па не би он могао да нареди да престану кише. Не би могао он да створи сунчеве зраке које би разбиле сивило стварног времена. Колумбо је из знатижеље направио глупост кад је открио Америку, али ни он тада није могао ни сањати да је тиме цијелом човјечанству навукао мрак на очи и да од тада свијет тумара “од немила до недрага”!

Знам да никоме тако нешто није ни мило, као што никоме није ни драго, али прошлост нико не може промијенити.

Еј  Колумбо, Колумбо шта нам уради?! Тебе нема па не могу да те питам, онако уз кафу и уз чист планиски ваздух, богати што ти је то требало?! Да не заборавим. Ту је и незаобилазни доручак са домаћим сиром, медом и хљебом од проје, а не тамо од неке њихове америчке генетски модификоване соје. 
             Стварно си нас грдно зајебо Колумбо. И не само нас Србе, већ и остатак цијелог човјечанства. 

На сву срећу, па и нас Србе ниси ти открио. Сами себе смо створили уз помоћ Господа Бога и од тада, стално и опет, и поново, откривамо сами себе, а тако ће трајати и у будуће....

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење...

На данашњи дан /25. јула/ рођен је 

славни српски јунак ГАВРИЛО ПРИНЦИП!

За сва времена

ГАВРИЛО ПРИНЦИП:

''Тромо се време вуче,

и ничег новог нема, 

данас све као јуче, 

сутра се исто спрема.

      Ал’ право је рекао Жерајић
           Српски соко сиви:
                                        Ко хоће да живи нек мре,                                          Ко хоће да мре нек живи"!

ГАВРИЛО ПРИНЦИП: 

„Наше ће сјене ходати по Бечу, 

лутати по двору, 

плашећи господу“

ДОБРО ЈУТРО!

Изволите на кафу...

Тако то бива - кад се истина скрива!

ЗОРАНА АРУНОВИЋ сјајна у Шпанији!

22. 7. 214.

ЗОРАНА АРУНОВИЋ је наставила са сјајним резултатима 

у 2014. години. 

Најбоља спортисткиња ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ је 
на “Великој награди Хуана Карлоса“ 

у Гранади освојила златну медаљу 
у дисциплини ваздушни пиштољ резултатом 202,6.

ЗОРАНА је у квалификацијама имала резултат од 383 круга 

и са петог мјеста је ушла у борбу за медаље. 

Њен продор ка новом злату почео је са седме позиције. 

У другој серији је преузела вођство, у једном тренутку 
имала и три круга предности 

и на крају стигла до најсјајније медаље 
испред МађарицеНемеш (201,6). 

Завршено је Европско јуниорско првенство у кајаку и кануу на дивљим водама "Бањалука Врбас" 2014.

Такмичари из Чешке и Француске најуспјешнији су на Европском јуниорском првенству у кајаку и кануу на дивљим водама "Бањалука 2014" које је завршено јуче.

Чешка је освојила 16, а Француска 13 медаља, од којих по шест златних.

На свечаној церемонији затварања, медаље најбољима уручили су принц Алберт од Монака,
српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, 
премијер Српске Жељка Цвијановић 
и предсједник Европске кајакашке федерације Алберт Вудс.

Принц Алберт Други честитао је такмичарима и организаторима, 

те изразио захвалност званичницима Републике Српске и БиХ за пријатан дочек.

"Протекла два дана била су дивно искуство“, рекао је принц Алберт.

Он је изразио задовољство приликом да посјети Бањалуку, 
Републику Српску и БиХ,  као и дивљење разноликостима природе ове земље.

Према његовим ријечима, кајакаштво је захтјеван спорт, јер тражи доста физичког напора, 
одлучности и посвећености, али доноси много пошто пружа блиски контакт са природом.

"Надам се да ћете вриједности за које сте се борили на овом такмичењу сачувати у свим вашим будућим подухватима", поручио је принц Алберт такмичарима на крају дводневне посјете.

Предсједник Европске кајакашке федерације Алберт Вудс захвалио је свим такмичарима и организаторима првенства, који су се до прије два мјесеца борили са катастрофалним поплавама 
а успјели су да направе одличну атмосферу.

NOКОN RATA - ISLAMSKA PRAVILA U GRADU NA MILJACKI... Svinjetina proterana iz Sarajeva

Sarajevo 21. 07. 2014

Malobrojni Srbi i Hrvati koji žive u "multietničkom" Sarajevu, u mesnicama u gradu na Miljacki ne mogu da nabave svežu svinjetinu, slaninu i druge proizvode od ove vrste mesa, pa su i dalje prinuđeni da prelaze kilometre i idu po ove namirnice u srpske delove, Lukavicu, Pale, Istočno Sarajevo!

     NEMA MUŠTERIJA! U sarajevskim mesnicama "slaba potražnja" za svinjetinom

Naime, vlasnici i radnici brojnih sarajevskih mesnica s kojima smo kontaktirali mahom otkrivaju da svinjetinu ne drže od poslednjeg rata.

- Boga mi, buraz, nema toga u nas od rata. Pre je bilo, a to se dešava jer je slaba potražnja. Promenili su se stanovništvo i navike - rekao jedan od mesara, dok su drugi naveli da "krmetine" ima samo u par tržnih centara u hrvatskom vlasništvu.

- Uglavnom, slabo ima Srba i Hrvata pa nemamo računa da to prodajemo. I da vam pravo kažem, pribojavam se da mi mušterije ne bi dolazili u mesnicu da je u njoj svinjetina, a koliko sam informisan, slično se ponašaju i u drugim gradovima FBiH - istakao je mesar iz Čekaluše.

Grad etnički očišćen

Te reči su manje-više potvrdili i drugi sarajevski mesari, od kojih su neki čak pomislili da s njima zbijamo šalu.

- Nemoj mene bona farbati. Je li to neka skrivena kamera? Kakva svinjetina. Nema! Idi u srpski deo - posavetovao je jedan mesar iz Ilidže.

Za to vreme, s "progonom" svinjetine upoznat je i sarajevski povratnik Duško Krtolica iz Buća Potoka, koji je izjavio da po ovu vrstu mesa ide u u obližnju Lukavicu.

Od čega je banjalučki ćevap sa Baščaršije!?

Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS kaže da je Sarajevo pre rata, dok je u njemu bilo više Srba i Hrvata, slovilo za velikog potrošača svinjetine i proizvoda od svinjetine.

- Stanje se u međuvremenu totalno izmenilo, pa ti ljudi sada moraju da u potrazi za svinjetinom idu u srpske delove. Naravno, s jedne strane svinjetina se ne drži, jer je objektivno da nema kupaca, ali s druge strane neki vlasnici mesnica verovatno to posmatraju religijski i nadmeću se u tome ko nema svinjetinu, da se o tome ne bi pričalo po gradu - "E ovaj ima". To je pomodarstvo, a postavio bih i pitanje od čega se to pravi banjalučki ćevap na Baščaršiji - ističe Maljčić.

- Znam sve varijante i mogu da potvrdim da svinjetine ima jedino na tržnici Markale, jednom mestu u Ilidži i u par tržnih centara - otkrio je Krtolica, dok su u paljanskoj mesnici "Dinastija" naveli da drže svinjetinu, te da imaju stalne mušterije od kojih pojedini dolaze iz Sarajeva.

*******************************************

Kako god, Slavko Jovičić Slavuj, poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH je naglasio da se ne samo po svinjetini već i po mnogim drugim stvarima može zaključiti da je Sarajevo odavno etnički očišćeno od Srba.

- Sećam se da su još na početku povratka bile otvorene dve mesnice koje su držale svinjetinu, međutim obema su polupani izlozi iako su vlasnici bili Hrvati... Dakle, nema to ko da jede i ja sam milion puta rekao da je to etnički očišćen grad od Srba i Hrvata. Eto, Srba je prema popisu iz 1991. godine bilo oko 157.000, a novi će tek pokazati koliko ih je manje - upozorio je Jovičić i dodao da je, na primer, nekada u Kliničkom centru u Sarajevu radilo oko 600 vrhunskih srpskih lekara evropskog nivoa.

- Danas ih je oko pet! Danas se dobro moraš potruditi da na upisu u sarajevske osnovne škole pronađeš jedno srpsko dete. I to je slika današnjeg bošnjačkog i muslimanskog Sarajeva. A to što tamo dolaze estradne zvezde iz Beograda, pa pričaju da je to multietnički grad nakon što ih odvedu da negde pojedu ćevape ne treba komentarisati.

Kao ni to što u sarajevskim preduzećima nijedan direktor nije Srbin, a kamoli pomoćnik. Smatram da se nekadašnji balans neće uspostaviti ni za hiljadu godina jer su Srbi prodali ili prodaju svoju imovinu u bescenje - ocenio je Jovičić i naglasio da su se srpski poslanici Parlamentarne skupštine BiH, između ostalog, 2004. izborili da se u skupštinskom restoranu može naručiti svinjetina, a kasnije i srpska salata, koje ranije nilo bilo ni od korova.

- Ja svinjetinu inače ne konzumiram, ali mogu potvrditi da je to retko, pa možda i jedino mesto u Sarajevu, gde se mogu jesti jela od ovog mesa - otkrio je Jovičić.

*****************************************

I Staša Košarac, delegat SNSD-a u Domu naroda BiH rekao je da se preko slučaja "svinjetina" očekivano manifestuje bošnjačka politika u Sarajevu u kojoj se istrajava na formiranju islamske države na Balkanu.

- Time se još od 1992. godine do danas pokazuje lojalnost Izetbegovićevoj politici i njegovoj Islamskoj deklaraciji koja je dovela do toga da Srba, prema nezvaničnim podacima, u Sarajevu ima jedan odsto. U tom smislu, "lazovići" i "pejanovići" svakako nisu reprezenti srpske politike u tom gradu - naveo je Košarac.

Popis daje pravu sliku

A da su u gradu na Miljacki već uvedena "muslimanska pravila", govori i podatak da su Arapi uslovili i tako reći "naredili" da se u BBI centru ne toči alkohol, te da nema svinjetine u tržnom centru u okviru ovog velelepnog kompleksa.

- I ovakvim primerima se ostvaruje nakaradna ideologija gde se preko verskih zakona u sekularnoj državi diktira ponašanje naroda. Mislim da bi svi ljudi trebalo da imaju mogućnost izbora, da vlada zakon ponude i potražnje, a ne da im se bilo šta nameće - napomenuo je Veso Vegar, aktivista Hrvatskog narodnog sabora BiH i istakao da Hrvata u Sarajevu, od rata naovamo, ima manje od 30 do 50 odsto, ali da će rezultat poslednjeg popisa konačno otkriti stvarnu sliku.

Do tada, izvori Pressa otkrivaju zanimljivost i javnu tajnu da u gradu na Miljacki još ima muslimana - Bošnjaka odraslih na komšijskoj slanini "sapunjari", hladetini i čvarcima, zbog čega odlaze u Lukavicu da kupe ove namirnice.

Bojan Rečević

НАПОМЕНА: Моја ислустрација текста на блогу!