Главињање
или климање главом без разлога и пуштање
памети у непотребна пространства и без
циља, није добра особина човјека.
Јер,
не треба живјети у страхопоштовању пред
било киме, осим у поштовању Господа Бога
и поштовању сваког добронамјерног
човјека.
Поштовање
треба показивати према сваком човјеку,
али истовремено - никад га не треба
никоме доказивати.
Треба
обратити пажњу на људе који без разлога
губе живце, који на безбједној удаљености,
бјесне и свој бијес јавно исказују
против свега и против свачега, некад
оправдано, а некад неоправдано и сасвим
непотребно. А то, најблаже речено, изазива
онда сажаљење свих.
Сажаљење
никад није била добра особина, нити је
то био избор добрих и честитих људи
према било коме. Поготово то не би требала
бити одлика оних људи који су вољни
помоћи другима, дакле онима којима је
та помоћ и потребна.
Сажаљење
никад није била врлина оних добронамјерних
људи који могу разумјети и оне друге и
оне другачије од себе.
За
све се има времена, осим за човјека,
нажалост...
Све што је људско није ми страно. Важан је ЧОВЈЕК! Пишем и објављујем онако како знам.
недеља, 29. септембар 2013.
"Мартин у Брисел /Рим/, Мартин из Брисела", односно из Брисела /Рима/ и ни "тамос ни вамос"...
Од како су се почели водити разговори у којима учествују политички лидери, селективно одабрани, по само знаним критеријима једног дијела тзв. међународне заједнице, рекао бих, да су очекивања сарајевске ћаршије порасла до неслућених размјера и да је „мирољубива коегзистенција“ подигнута на највећи степен политичких, те истовремено и безбједносних тензија и невјероватних притисака на Републику Српску, чија би, по замислима многих сарајевских, а и неких свјетских авантуриста, једина колетерална штета требао бити Милорад Додик.
У БиХ је скоро сваки дан, дан „Д“ или „Ц“, односно „Г“, а није искључено да можда није и дан „Љ“, па све тако редом до слова „Ж“, којег, ето, и нема у страним језицима, па зар је онда чудно што нас странци уопште и неразумију!?! Отприлике, тако би се могла назвати тренутна политичка, привредна и свака друга ситуација у Босни и Херцеговини. Морам одмах да кажем да је то сулуда замисао пробошњачких лобиста, па и самих бошњачких политичких лидера, који су се размилили по свијету, као и по башћаршијским сећијадама и само смишљају како да заврше са еутаназијом Републике Српске!?
Српски представници у заједничким институцијама имају пуно повјерење у преговарачке способности Милорада Додика, јер смо убјеђени да лидер најјаче политичке странке у БиХ зна какo, а додаћу, има и капацитет да се одупре стравичним притисцима сећијаша и унитариста из разних центара моћи. Заправо, о свему што се раговара у БиХ и што „летечи тим“ страних дипломата тражи да се прихвати у наводним уставним промјенама, мора се имати на уму чињеница да ће на крају о томе, ипак, одлучивати само Парламент БиХ!
И "Сејдић-Финци" су скоро на "измаку снага" да се изборе за своју равноправну позицију у Уставу БиХ. Не могу да вјерујем да све ово није познато „летећој дипломатској-актовско-туристичкој“ експедицији, која ових дана ужурбано крстари по БиХ и трчи од једног до другог политичара, очекујући да ће у „шатл-дипломатији“, користећи сва средства принуде, уцјена, па и пријетњи, доћи до трајних рјешења огромних проблема у БиХ. Којих проблема? Па оних које стално генеришу управо они, којима не одговара овакво уставно уређење БиХ.
Напокон, ево и 1. октобра и Брисела.
Штефан Филе, комесар ЕУ за проширење, на брифинг окупља најистакнутије носиоце власти у ентитетима и у БиХ. Можда и није најбоље вријеме датума одржавања састанка, јер Филе је огорчен на србијанску Владу због забране тзв, "Параде поноса" и сав бијес може да искали на беха политичарима, опет зависи на кога се устреми и оспе грдњу и бијес. Морам да додам - ако се Европа поноси педерлуцима, ето Србија или барем њен највећи дио становништва још увијек живи по патријархалним узусима и очувању највеће светиње - ПОРОДИЦЕ!
Но, сигуран сам да ће након завршених бриселских путешествија, ипак све доћи на своје, односно и наше, јер ће сви српски посланици у Парламенту БиХ заступати ставове и одлуке које заступа предсједник Републике Српске Милорад Додик и одлуке које донесе Народна скупштина Републике Српске.
Дакле, прије него што и сам притиснем дугме на гласачкој тастатури у Парламенту БиХ, сасвим је извјесно да ћу, као и моје колеге посланици, имати јасно дефинисане закључке и опредјељење предсједника Републике и Народне скуштине Републике Српске. Иако смо ми, српски посланици у Парламенту БиХ последња карика у том ланцу очувања уставно-правног и територијалног статуса Републике Српске, убјеђен сам да ће она бити најчвршћа и да нема тог слабог шава на којем би могла да пукне!
На крају понављам, а то и знам, да сви српски представници у заједничким институцијама БиХ, чврсто стоје уз српске политичке лидере који су позвани на тзв. бриселске разговоре. Сасвим је јасно да је тај селективни одабир политичких лидера имао неколико циљева. Најважнији је онај да сав терет уставних промјена у БиХ буде натоварен на леђа Милорада Додика.
Наивна је то замисао оних који ће водити разговоре да се направи директна конфронтација између политичких лидера у БиХ. Многи жале што и опозиција из Републике Српске није позвана, јер по мишљењу неких стратега, најбољи начин за "ломљење кичме" Републици Српској и Милораду Додику, било би присуство опозиционих лидера из Републике Српске?!
Друго, шта год да буде, таква је барем замисао „медијатора“ уставних промјена да сву одговорност за све неуспјехе у БиХ треба фактурисати Милораду Додику. Очито је да су такви планови прављени у главама дилетаната, јер дугме одлуке је у мојим рукама и рукама мојих колегица и колега посланика у Парламенту БиХ! А ми знамо шта ћемо и како ћемо. На првом мјесту су интереси Републике Српске и интереси српског народа у БиХ и све је у складу са поштивањем Устава Републике Српске и Устава БИХ!
петак, 27. септембар 2013.
четвртак, 26. септембар 2013.
понедељак, 23. септембар 2013.
Климоглавци и празноглавци, онако укратко...
недеља, 22. септембар 2013.
субота, 21. септембар 2013.
уторак, 17. септембар 2013.
Srpska deca u školama nazvanim po bošnjačkim i hrvatskim „herojima“
-----------------------------------------
---------------------------------------------------
SRPSKA POŠTUJE SPORAZUM
-----------------------------------------------------------
ЛИНК: Текст на линку "Вечерњих новости".
понедељак, 16. септембар 2013.
Никоме нећемо дозволити да нас вријеђа и понижава
Сваким
даном, умјесто да се политичка ситуација
у БиХ релаксира и смирује, она се,
захваљујући неодговорним политичарима
само усложњава и, рекао бих, компликује
и доводи до усијања и тектонских
поремећаја међунационалних односа у
БиХ.
Политички
естаблишмент лоциран у Сарајеву чини
све да се ионако компликована ситуација
у Федерацији БиХ пребаци на терен
Републике Српске и да се за све недаће
у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно
оптужи Република Српска и прогласи као
реметилачки фактор унутрашње
дестабилизације прилика у БиХ.
Иако
су и Срби један од три конститутивна
народа и у Федерацији, као и у цијелој
БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и
како би, кад је Федерација БиХ скоро
потпуно етнички очишћена од српског
народа.
Та
матрица траје годинама. Дакле, са њом
се кренуло одмах послије потписивања
Дејтонског споразума и наставила се
вртити и реализовати у сарајевској
кухињи. Забрињавајуће је што се таквој
политици дискриминације према и оно
још мало преосталих Срба у Федерацији
БиХ, нажалост, не назире крај.
На
сваки дозвољен и још више на недозвољен
и противуставан начин скоро, па трауматично
политичко и економско стање у Федерацији
БиХ, жели се фактурисати Републици
Српској, што је само још додатни вид
притисака на српски народ и на руководство
Републике Српске.
Можда
би се ова ситуација могла и разумјети
када би се везала само за предстојећи
попис становништва и настојање бошњачких
политичара да за такву политику
придобију само свој народ. Али није
тако. Интенције свих бошњачких политичара,
a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду
у правцу оспоравања постојања Републике
Српске и нама је бјелодано јасно да
таква настојања никад неће ни престати.
Но,
није противзаконито, нити противуставно
сањати и живјети у виртуелном и имагинарном
свијету снова и илузија. Сваки појединац
на то има право, али те илузије се преносе
и на колективитет. Неостварене жеље
Бошњака, а оне су – укидање Републике
Српске, ипак остаће само на нивоу жеља.
Јер, стварност је сасвим друкчија и
дијаметрално је супротна од бошњачких
циљева.
Република
Српска је уставна категорија, што самим
тиме имплицира и њено међународно
признање као ентитета у саставу БиХ и
ту нема ништа спорно! Но, бошњачка
удружена политичка и интелектуална
елита, потпомогнута бошњачким невладиним
организацијама, па онда и свим удружењима
грађана, те наравно и вјерском исламском
заједницом, која се у цијелом овом
пројекту никако не може заобићи, дакле
сви они заједно - имају само један циљ
- укинути Републику Српску и створити
унитарну БиХ.
Користе
се сва средства да се докину уставне
надлежности Републике Српске, да се
ослаби економска моћ и евидентан напредак
Републике Српске. Јер, сви економски
параметри и показатељи показују да је
Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто
да се Федерација БиХ такмичи у свом
развоју са Републиком Српском - не,
политичари из Федерације и наравно са
нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине
све да умање значај напретка Републике
Српске. О Републици Српској и српском
народу се причају наогавније и најружније
ствари, како на домаћој политичкој и
медијској сцени, тако и на свим важним
мјестима у свјетским метрополама и у
круговима међународних институција.
Републици
Српској и српском народу све се оспорава.
Стиче се утисак да се на сарајевским
сећијама само смишљају и рађају идеје
- како да се нанесе што већа штета
Републици Српској, по систему: "нека
комшији цркне Република Српска"?! Да
је ово нормална и демократска држава,
сви такви који разним противуставним
активностима руше и БиХ, одговарали би
за најтежа кривична дјела, дјела
удруживања ради рушења уставног поретка
ове земље.
Наша
порука из Републике Српске је јасна и
на фону је очувања Устава БиХ. Заправо,
ми ништа друго и не тражимо, нити имамо
неке друге аспирације. Такође, морамо
добронамјерно упозорити Сарајево да
престане са увредама и оптуживањем
српског народа за све и за свашта.
И
ми Срби имамо своју бол, имамо своју
тугу, имамо своја сјећања на десетине
хиљада најбољих српских синова страдалих
у претходном грађанском рату у БиХ. Ми
не умањујемо патње и боли других народа.
Ми их разумијемо и жалимо за сваком
невином жртвом без обзира из којег је
народа.
Ми
не тражимо баланс у количини почињених
ратних злочина, већ баланс у количини
правде и за жртве из српског народа.
Али, тако се не дешава. Напротив, само
се перманентно настављају антисрпске
активности које су усмјерене на вријеђање
и понижавање српског народа.
Руководство
Републике Српске, и ми српски политичари
који смо на привременом раду у Сарајеву,
више нећемо дозволити да нас било ко
омаловажава, нити да антидејтонским
активностима руше Републику Српску. Ми
никоме не пријетимо, ми само бранимо
уставну позицију Републике Српске. Зар
има нешто природније? Зар има нешто
нормалније и реалније? Нема!
Колики
год буду и наредни притисци и атаци на
Републику Српску, а сигурно је да ће
бити још интензивнији, још јачи, још
жешћи и још одлучнији – Република Српска
ће и, поред свега, опстати и остати!
Дејтонски споразум је једина гаранција
за то. Јер, без сагласности Срба више
ниједна одлука у БиХ није могућа. О
судбини Републике Српске само може да
одлучује српски народ и наравно и други
конститутивни народи и сви други који
поштују Републику Српску и њен
териториторијални и уставни положај у
оквиру Устава БиХ!
Хоћемо
о свакој теми која је у интересу напретка
БиХ да разговарамо и да се договарамо,
али једина тема о којој никада нећемо
разговарати је постојање Републике
Српске. Република Српска постоји и она
је непромјењива чињеница! И до сада је
компромисом све три конститутивна
народа много тога ријешено и то због
кооперативности српских представника.
Али, компромиса никада неће бити о
статусу и будућности Републике
Српске.
Република
Српска ће и на овој балканској вјетрометини
остати као трајна политичка, територијална
и уставна категорија.
Наша
је порука добронамјерна и упућујемо је
свима: никога не вријеђамо, никоме не
пријетимо као што то други раде нама,
никоме не желимо зло, и због тога имамо
онда право и обавезу да и од свих других
који са нама живе на овим просторима
тражимо - да и они према нама покажу
поштовање, толеранцију, уважавање и
разумијевање. Јер, у наше име више нико
никада неће одлучивати.
Поштујемо
сваког човјека и његово достојанство,
без обзира којем припада националном
корпусу.
Српски
народ и ми као његови легитимни
представници никада више не можемо
дозволити да нас било ко вријеђа или
понижава и да руши наш дигнитет!
Доста је било увреда ...
Морам да изразим жаљење што сам био принуђен да повучем такав потез, по најпре, због оних врло коректних особа које су посећивале и који свакодневно и даље посећују овај блог.
Таквима желим да изразим захвалност.
Такође, изражавам своје велико задовољство огромним бројем посетилаца овог блога. Али, истовремено морам да кажем да је било много више оних који су били врло некоректни, оних који су својим речником мржње настојали да пласирају само своју истину.
Било је шта је било, али и томе је дошао крај!
недеља, 15. септембар 2013.
петак, 13. септембар 2013.
УЗРОЦИ И РАЗЛОЗИ У ВРЕМЕНУ...
ПИШЕ Славко Јовичић Славуј
Не може се све чекати.
среда, 11. септембар 2013.
Sarajevo: Srpskih đaka ni za učionicu!
Srpski poslanici u federalnom parlamentu traže uvođenje grupe nacionalnih predmeta za decu povratnika, jer smatraju neprihvatljivom i diskriminatorskom trenutnu praksu da se srpskim đacima u FBiH sistematski zabranjuje da uče srpski jezik i istoriju, dok su im nametnuti udžbenici na „bosanskom“ i hrvatskom jeziku.
Međutim, Sarajevo, u kojem je pre rata živelo više od 200.000 Srba poseban je problem, jer u tamošnjim osnovnim školama svi srpski đaci sada mogu da stanu u jednu učionicu.
On je dodao da na području grada Sarajeva u posleratnim godinama živi srpsko stanovništvo, uglavnom starije životne dobi, jer nema značajnijeg povratka.
уторак, 10. септембар 2013.
Они знају да се воле и знају да уживају у љубави...
Утакмица важнија и од саме игре и од коначног резултата...
Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...
Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.
недеља, 8. септембар 2013.
У презагушеном медијском простору велика је ствар доћи до праве и тачне информације...
Само
разговори, па и са онима који су сасвим
на другој страни свијета и који живе у
свом имагинарном свијету, свијету
насликаном мислима жеља, могу имати
каквог таквог смисла.
Свако
ћутање удаљава људе и прави непремостиву
дистанцу.
У
свему овоме, медији имају врло значајну
и по некад и пресудну улогу, јер се управо
људи из медија боре за већи тираж, тираж
продате штампе. Мало је оних који купују
новине и који воде рачуна какве је "боје
штампа". Постоје подјеле, али танка
је граница око класификације о који се
ради штампи.
Зато
и остаје питање ради ли се о "жутој"
штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој
штампи или о сензационалистичкој штампи.
Каква год даје, штампа се штампа, новине
излазе. Људи купују новине из разно
разних интереса, разлога и укуса, а све
са циљем да дођу до информација. Разумљиво
да те информације плаћају.
Електронски
медији су још интересантнији, јер се на
њима приказују и пласирају "живе
слике", чак и оних људи који су већ
одавно мртви. Али ако је интерес неке
ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети",
а све у властитом интересу и то да би се
углавном попунио цјелоднево-ноћни
програм.
Ријалити
програми су постали најгледанији, јер
огромна већина конзумената такве
"субкултуре" сједи испред екрана
и покушава да се поистовјети са својим
"јунацима" и уопште није битно
какви су они, већ се ради о жељама публике
за што већим скандалима, свађама, насиљу
и свим врстама сцена, поготово оних
привремених и тренутних тзв. љубави,
голих гузица и заклетви "на вјерност
по систему - "дођеш ми љубав"!?
Дакле,
многи гледаоци покушавају да избјегну
властито суочавање са кризом
идентитета.
Никада
не треба упирати прстом у било којег
новинара нити у било који медиј.
Мало
је или скоро ријетки су они медији који
се баве животним темама и свјетлијом
страном живота. Једноставно, мало је
оних којима би такве теме биле интересантне,
а сви заправо живе од жеље за бољим
животом.
Задње
намјере су врло опасна работа и оне
вребају иза сваког ћошка, па чак и кад
идемо правим путем без било каквих
кривина. Врло опасно је правити замишљене
линије свог свијета и због страха од
неких других немати снаге да се те
имагинарне линије пређу.
Границе
не постоје, па чак ни оне између земље
и неба, односно земље и свемира. Зато
треба знати да са обје стране замишљене
границе постоје и неки други људи, који
су различити од нас и наше перцепције
поимања стварности.
Друго
је питање да ли се ради о добрим или о
злим људима. Свака
подјела опредјељује људе да бирају
своју страну свијета и често многи
залутају, јер рецимо, корачајући према
истоку они оптерећени многим предрасудама
касно схвате да су цијело вријеме ишли
према западу.
У
свим тим заблудама изгубе много времена
и немају више могућност да изађу на
прави пут, пут истока којим су били
наумили да иду...
Такви,
дакле, остају заробљеници своје свијести,
која им диктира понашање према узусима
личне слике стварности, а која уопште
не мора бити исправна.
Безброј
је путева и многи се на њима изгубе и
никада не стигну на своју страну.
О
раскрсницама нисам ништа рекао, јер се
управо налазим на једној таквој.
Заправо
у дилеми сам и размишљам да ли да ставим
тачку на овај текст или да га оставим
отвореним и да он траје, као што уосталом
траје и живот...