-----------------------------------------
---------------------------------------------------
SRPSKA POŠTUJE SPORAZUM
-----------------------------------------------------------
ЛИНК: Текст на линку "Вечерњих новости".
Све што је људско није ми страно. Важан је ЧОВЈЕК! Пишем и објављујем онако како знам.
Сваким
даном, умјесто да се политичка ситуација
у БиХ релаксира и смирује, она се,
захваљујући неодговорним политичарима
само усложњава и, рекао бих, компликује
и доводи до усијања и тектонских
поремећаја међунационалних односа у
БиХ.
Политички
естаблишмент лоциран у Сарајеву чини
све да се ионако компликована ситуација
у Федерацији БиХ пребаци на терен
Републике Српске и да се за све недаће
у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно
оптужи Република Српска и прогласи као
реметилачки фактор унутрашње
дестабилизације прилика у БиХ.
Иако
су и Срби један од три конститутивна
народа и у Федерацији, као и у цијелој
БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и
како би, кад је Федерација БиХ скоро
потпуно етнички очишћена од српског
народа.
Та
матрица траје годинама. Дакле, са њом
се кренуло одмах послије потписивања
Дејтонског споразума и наставила се
вртити и реализовати у сарајевској
кухињи. Забрињавајуће је што се таквој
политици дискриминације према и оно
још мало преосталих Срба у Федерацији
БиХ, нажалост, не назире крај.
На
сваки дозвољен и још више на недозвољен
и противуставан начин скоро, па трауматично
политичко и економско стање у Федерацији
БиХ, жели се фактурисати Републици
Српској, што је само још додатни вид
притисака на српски народ и на руководство
Републике Српске.
Можда
би се ова ситуација могла и разумјети
када би се везала само за предстојећи
попис становништва и настојање бошњачких
политичара да за такву политику
придобију само свој народ. Али није
тако. Интенције свих бошњачких политичара,
a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду
у правцу оспоравања постојања Републике
Српске и нама је бјелодано јасно да
таква настојања никад неће ни престати.
Но,
није противзаконито, нити противуставно
сањати и живјети у виртуелном и имагинарном
свијету снова и илузија. Сваки појединац
на то има право, али те илузије се преносе
и на колективитет. Неостварене жеље
Бошњака, а оне су – укидање Републике
Српске, ипак остаће само на нивоу жеља.
Јер, стварност је сасвим друкчија и
дијаметрално је супротна од бошњачких
циљева.
Република
Српска је уставна категорија, што самим
тиме имплицира и њено међународно
признање као ентитета у саставу БиХ и
ту нема ништа спорно! Но, бошњачка
удружена политичка и интелектуална
елита, потпомогнута бошњачким невладиним
организацијама, па онда и свим удружењима
грађана, те наравно и вјерском исламском
заједницом, која се у цијелом овом
пројекту никако не може заобићи, дакле
сви они заједно - имају само један циљ
- укинути Републику Српску и створити
унитарну БиХ.
Користе
се сва средства да се докину уставне
надлежности Републике Српске, да се
ослаби економска моћ и евидентан напредак
Републике Српске. Јер, сви економски
параметри и показатељи показују да је
Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто
да се Федерација БиХ такмичи у свом
развоју са Републиком Српском - не,
политичари из Федерације и наравно са
нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине
све да умање значај напретка Републике
Српске. О Републици Српској и српском
народу се причају наогавније и најружније
ствари, како на домаћој политичкој и
медијској сцени, тако и на свим важним
мјестима у свјетским метрополама и у
круговима међународних институција.
Републици
Српској и српском народу све се оспорава.
Стиче се утисак да се на сарајевским
сећијама само смишљају и рађају идеје
- како да се нанесе што већа штета
Републици Српској, по систему: "нека
комшији цркне Република Српска"?! Да
је ово нормална и демократска држава,
сви такви који разним противуставним
активностима руше и БиХ, одговарали би
за најтежа кривична дјела, дјела
удруживања ради рушења уставног поретка
ове земље.
Наша
порука из Републике Српске је јасна и
на фону је очувања Устава БиХ. Заправо,
ми ништа друго и не тражимо, нити имамо
неке друге аспирације. Такође, морамо
добронамјерно упозорити Сарајево да
престане са увредама и оптуживањем
српског народа за све и за свашта.
И
ми Срби имамо своју бол, имамо своју
тугу, имамо своја сјећања на десетине
хиљада најбољих српских синова страдалих
у претходном грађанском рату у БиХ. Ми
не умањујемо патње и боли других народа.
Ми их разумијемо и жалимо за сваком
невином жртвом без обзира из којег је
народа.
Ми
не тражимо баланс у количини почињених
ратних злочина, већ баланс у количини
правде и за жртве из српског народа.
Али, тако се не дешава. Напротив, само
се перманентно настављају антисрпске
активности које су усмјерене на вријеђање
и понижавање српског народа.
Руководство
Републике Српске, и ми српски политичари
који смо на привременом раду у Сарајеву,
више нећемо дозволити да нас било ко
омаловажава, нити да антидејтонским
активностима руше Републику Српску. Ми
никоме не пријетимо, ми само бранимо
уставну позицију Републике Српске. Зар
има нешто природније? Зар има нешто
нормалније и реалније? Нема!
Колики
год буду и наредни притисци и атаци на
Републику Српску, а сигурно је да ће
бити још интензивнији, још јачи, још
жешћи и још одлучнији – Република Српска
ће и, поред свега, опстати и остати!
Дејтонски споразум је једина гаранција
за то. Јер, без сагласности Срба више
ниједна одлука у БиХ није могућа. О
судбини Републике Српске само може да
одлучује српски народ и наравно и други
конститутивни народи и сви други који
поштују Републику Српску и њен
териториторијални и уставни положај у
оквиру Устава БиХ!
Хоћемо
о свакој теми која је у интересу напретка
БиХ да разговарамо и да се договарамо,
али једина тема о којој никада нећемо
разговарати је постојање Републике
Српске. Република Српска постоји и она
је непромјењива чињеница! И до сада је
компромисом све три конститутивна
народа много тога ријешено и то због
кооперативности српских представника.
Али, компромиса никада неће бити о
статусу и будућности Републике
Српске.
Република
Српска ће и на овој балканској вјетрометини
остати као трајна политичка, територијална
и уставна категорија.
Наша
је порука добронамјерна и упућујемо је
свима: никога не вријеђамо, никоме не
пријетимо као што то други раде нама,
никоме не желимо зло, и због тога имамо
онда право и обавезу да и од свих других
који са нама живе на овим просторима
тражимо - да и они према нама покажу
поштовање, толеранцију, уважавање и
разумијевање. Јер, у наше име више нико
никада неће одлучивати.
Поштујемо
сваког човјека и његово достојанство,
без обзира којем припада националном
корпусу.
Српски
народ и ми као његови легитимни
представници никада више не можемо
дозволити да нас било ко вријеђа или
понижава и да руши наш дигнитет!
Морам да изразим жаљење што сам био принуђен да повучем такав потез, по најпре, због оних врло коректних особа које су посећивале и који свакодневно и даље посећују овај блог.
Таквима желим да изразим захвалност.
Такође, изражавам своје велико задовољство огромним бројем посетилаца овог блога. Али, истовремено морам да кажем да је било много више оних који су били врло некоректни, оних који су својим речником мржње настојали да пласирају само своју истину.
Било је шта је било, али и томе је дошао крај!
Само
разговори, па и са онима који су сасвим
на другој страни свијета и који живе у
свом имагинарном свијету, свијету
насликаном мислима жеља, могу имати
каквог таквог смисла.
Свако
ћутање удаљава људе и прави непремостиву
дистанцу.
У
свему овоме, медији имају врло значајну
и по некад и пресудну улогу, јер се управо
људи из медија боре за већи тираж, тираж
продате штампе. Мало је оних који купују
новине и који воде рачуна какве је "боје
штампа". Постоје подјеле, али танка
је граница око класификације о који се
ради штампи.
Зато
и остаје питање ради ли се о "жутој"
штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој
штампи или о сензационалистичкој штампи.
Каква год даје, штампа се штампа, новине
излазе. Људи купују новине из разно
разних интереса, разлога и укуса, а све
са циљем да дођу до информација. Разумљиво
да те информације плаћају.
Електронски
медији су још интересантнији, јер се на
њима приказују и пласирају "живе
слике", чак и оних људи који су већ
одавно мртви. Али ако је интерес неке
ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети",
а све у властитом интересу и то да би се
углавном попунио цјелоднево-ноћни
програм.
Ријалити
програми су постали најгледанији, јер
огромна већина конзумената такве
"субкултуре" сједи испред екрана
и покушава да се поистовјети са својим
"јунацима" и уопште није битно
какви су они, већ се ради о жељама публике
за што већим скандалима, свађама, насиљу
и свим врстама сцена, поготово оних
привремених и тренутних тзв. љубави,
голих гузица и заклетви "на вјерност
по систему - "дођеш ми љубав"!?
Дакле,
многи гледаоци покушавају да избјегну
властито суочавање са кризом
идентитета.
Никада
не треба упирати прстом у било којег
новинара нити у било који медиј.
Мало
је или скоро ријетки су они медији који
се баве животним темама и свјетлијом
страном живота. Једноставно, мало је
оних којима би такве теме биле интересантне,
а сви заправо живе од жеље за бољим
животом.
Задње
намјере су врло опасна работа и оне
вребају иза сваког ћошка, па чак и кад
идемо правим путем без било каквих
кривина. Врло опасно је правити замишљене
линије свог свијета и због страха од
неких других немати снаге да се те
имагинарне линије пређу.
Границе
не постоје, па чак ни оне између земље
и неба, односно земље и свемира. Зато
треба знати да са обје стране замишљене
границе постоје и неки други људи, који
су различити од нас и наше перцепције
поимања стварности.
Друго
је питање да ли се ради о добрим или о
злим људима. Свака
подјела опредјељује људе да бирају
своју страну свијета и често многи
залутају, јер рецимо, корачајући према
истоку они оптерећени многим предрасудама
касно схвате да су цијело вријеме ишли
према западу.
У
свим тим заблудама изгубе много времена
и немају више могућност да изађу на
прави пут, пут истока којим су били
наумили да иду...
Такви,
дакле, остају заробљеници своје свијести,
која им диктира понашање према узусима
личне слике стварности, а која уопште
не мора бити исправна.
Безброј
је путева и многи се на њима изгубе и
никада не стигну на своју страну.
О
раскрсницама нисам ништа рекао, јер се
управо налазим на једној таквој.
Заправо
у дилеми сам и размишљам да ли да ставим
тачку на овај текст или да га оставим
отвореним и да он траје, као што уосталом
траје и живот...
Иако
је тешко разумјети шта је то заправо
босански језик, на интернет страницама
неких институција, што на федералном
нивоу, што на нивоу БиХ, уредно је наведен
као прва, а и често као једина опција
при избору језика на којем посјетилац
може да прати објављени садржај на
сајту.
Прилог
доминацији такозваног босанског језика
дале су и неке међународне организације,
међу којим свакако предњачи Канцеларија
високог представника у БиХ.
Такозвани
босански језик је новокомпонована
творевина, помоћу које Бошњаци и званично
Сарајево покушавају да затру све што
је небошњачко.
Бошњаци
настоје да затру вјековну културу Срба
и да у првом плану буде оно што су они
смислили. Инсистирају на томе да се
њихов језик зове босански, а не бошњачки,
јер тако, преко језика, хоће да присвоје
цијелу БиХ, те да се оваквим перфидним
стварањем хибридног језика и нације
покушава централизовати све у корист
Бошњака.
И
то је један од начина и покушаја да се
неутралишу било какви историјски
коријени постојања Срба на овим
просторима.
Међутим,
многима, али не и свима, треба да буде
јасно да у таквим намјерама неће успјети.
Чињеница је да код институција постоје
злоупотребе и у сваком таквом случају
ми интервенишемо и настојимо да се
исправи такво стање. Ми не тражимо
ништа друго него поштовање равноправности,
а Бошњаци хоће да буду доминантни.
Примјер за овакву констатацију је да
су донедавно постојали и сајтови
институција и агенција које су информације
објављивали само на - босанском
језику.
Послије
нашег инсистирања да се то промијени,
понуђене су и друге језичке опције.
Већина институција БиХ смјештена је у
Сарајеву и њих не интересује ни српски
језик ни хрватски, него само њихов језик.
Наиме, Бошњаци сматрају да увијек треба
да буду на првом мјесту, па и када је у
питању језик.
У
БиХ ништа не може да буде једноставно,
јер сви из Сарајева желе да буде
компликовано. Што се тиче међународних
организација, оне су опредијељење само
за босански језик. Ради формалности,
они су навели и српски и хрватски језик,
али на тим језицима ништа није
написано.
Када
је ријеч о заједничким органима БиХ,
језици нису равноправни, јер је доминантан
босански језик, па онда слиједи хрватски,
док је српски најмање заступљен.
Један
од примјера јесте и сам језик. Појединци
су склони чак да измишљају нове језике,
само да би српски гурнули у запећак.
Често се измишљају и нове ријечи за
потребе такозваног босанског језика.
Све
то представља веома перфидан приступ
мајоризацији и прављењу унитарног
система. Лингвисти су потпуно јасни у
томе како се формира језик, а Бошњаци
покушавају да праве вјештачки.
Од
заједничких органа, једино на сајту
Централне изборне комисије БиХ није
понуђена опција босански језик, него
на почетној страни пише службени језици
БиХ и енглески језик.
Иако
је ово проблематика са којом највише
требају да се баве лингвисти и стручњаци
за језик, ипак ово је превазишло такве
оквире и постало је врло битно и политичко
питање.
Ако
се зна да је у оваквој БиХ све политика
и да је мало оних ствари око којих се
могу усагласити представници све три
конститутивна народа у БиХ, онда ништа
не заћуђује што у први план избија и
питање језика народа у БиХ...
Нисам
убијеђен да ће се и на овом сасвим јасном
плану доћи до било каквог договора.
Једино
сам сигуран да ће ово моћи сви да прочитају
иако је написано на Српском језику и на
ћирилици, кажем сви, мислећи при том на
народе и грађане који живе на овим
просторима ...