Поглед из мог многоугла... Политика... политичари... јавне личности... питања и одговори којих нема...
Све су многоумни људи прије много времена казали, али, нажалост, ми их ни до дан-данас нисмо схватили ни разумјели, а онда, самим тим, ни послушали...
Тако је, такође, давно неко рекао да нема глупих питања, већ само могу бити глупи одговори!
Управо је зато врло тешко нешто сувисло одговорити на питање шта је то јавна личност. Најједноставнији одговор био би - то је позната личност! Е, сад иду потпитања. Коме позната? Због чега позната? Како позната? И тако даље, и тако даље.
Још теже је одговорити на питање шта је то политичар. Опет онај формални одговор. Политичар је онај који се бави политиком! Наравно да слиједе потпитања. Ко се све бави политиком, како и на који начин? Да ли се од политике може живјети, односно, да ли је многима политика професионално и једино занимање? Или је једино исправан одговор, а који је тешко провјерити, да се скоро сви људи баве политиком, јер је то корисније него да се политика бави њима, односно нама?
Шта је то политика?
Неко је давно рекао да је политика умијеће могућег! Овакав одговор сам по себи не значи баш много. Јер, претходно се мора дати одговор на питање шта је то и какво је умијеће потребно да би се подробније појаснио први дио одговора на питање шта је то политика. А, шта је то могуће? Па, ваљда супротно ономе што је немогуће!
Гледано процентуално, много, много је више оних животних ствари и рјешења која су апсолутно немогућа него оних која су могућа! Ко се у данашњим условима може бавити политиком? Поједностављено гледано, данас се сви баве политиком. Дакле, сваки човјек. Ко све има користи од бављења политиком? Ваљда само они који се баве политиком и само они којима је политика једино занимање!
Може ли опстати човјечанство без политике? Мислим да не може. Јер да може, најрационалније би било укинути или забранити политику. Ко би требало да забрани политику и бављење политиком? Е, тога нема. Јер, да би се то десило, то би морали урадити политичари. И гдје смо онда сад?
Па, опет у зачараном кругу и у лавиринту у који смо ушли, али из којег излаза нема.
Ко све може да живи од политике? Најједноставнији одговор јесте - они који се баве политиком. Међутим, идеалан одговор на ово питање требало би да буде - од вођења нормалне и поштене политике требало би сви да живе. Нажалост, такве политике уопште нема. А кад нема такве политике, онда нема ни политичара од чијег би рада требало сви нормално и пристојно да живе.
На крају крајева, не постоји тачан и адекватан одговор на питање с почетка овог текста. Зато, живјела политика, рећи ће политичари.
Они други које политика и политичари свакодневно завијају у црно рећи ће - смрт политици, не дао бог да се то односи и на политичаре. Јер, забога, па и сам сам политичар! И поред свега, морам до краја бити искрен и рећи да је много оних који мисле, па и кажу - смрт политичарима, јер су, по њима, политичари највећи лопови и народни унесрећитељи.
Кад све саберем и подвучем, ипак се на крају успоставља равнотежа између политичара и оних који то нису, а много је оних који стално све најгоре мисле и говоре о политичарима. Та равнотежа је да нико не може живјети довијека. Сви смо смртници! Овдје нема ни песимизма ни оптимизма. Ово је реалност и једина истина.
*****************************
НАПОМЕНА: Колумну сам тачно прије четири године / 01. 07. 2009/ објавио у дневним новинама "ФОКУС", а пренио је портал "24 САТА-ИНФО" на линку:
http://www.24sata.info/kolumne/ Piše: Slavko Jovicic "Najracionalnije bi bilo ukinuti ili zabraniti politiku, normalne i postene politike uopste nema"