НАПОМИЊЕМ И ОПОМИЊЕМ! ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Петак 30.08.2013
Годишњица НАТО бомбардовања 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Источно Сарајево, Пале

На данашњи дан 1995. године почело је НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске 
НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. 
Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО је у акцији под називом "Намјерна сила" користио радиоактивну муницију, 
уз објашњење да она треба Србе у БиХ 
да "доведе за преговарачки сто".

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО је користио осиромашени уранијум.

Бомбардовање је окончано 14. септембра када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбиједности 
што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".

БиХ увози лишће, грање, сјајне токе и пертле, голубове…

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Прекомјеран увоз разноразних роба већ петнаестак година представља огроман проблем за домаћу привреду, али како циркус апсурда ту не престаје, свједоче подаци како су у нашу земљу само током прошле година увезене знатне количине лишћа, грана, голубова, ружа, ораха, домаћих или дивљих свиња, сјајних тока и пертли за обућу, па чак и људске косе.

Дакле, у БиХ се увози “све и свашта” и оно што је ненормално и није могуће у било којој земљи свијета, у нас, ето,  представља свакодневицу.

“Чудне” робе

Примјера ради, током прошле године у нашу земљу увезено је више од 3.000 тона ораха?! Исто тако, знам да су се неки увозници обраћали парламентарној Комисији за спољну трговину и царине и тражили су да им се смањи царина на увоз пертли и сјајних тока за ципеле. 

Тешко је чак све и набројати. Просто је невјеројатно шта у нас неки људи раде и чиме се све баве.

Надаље, према подацима за прошлу годину, у БиХ је увезено чак 122.035 килограма лишћа, грана и осталих дијелова биља, без цвјетова или цвијетних пупољака, те траве. Вриједност тог увоза износила је 185.832 марке.

Исто тако, прошле године увезли смо 68 килограма голубова, а њихова вриједност била је 3.312 марака, 2.693 килограма чекиња домаћих или дивљих свиња у вриједности 4.111 марака, па чак и пет килограма косе из Италије у вриједности 134 марке.

На попису необичне робе која стиже из увоза су и ручна сита и решета, дугмад и копче, приплодни магарци, змије и игле, који, иако се не увозе сваке године, ипак стижу на домаће тржиште по потреби и из разних земаља.

Све наведено није за рубрику “вјеровали или не” него за рубрику “лудости стољећа”, јер како обичном грађанину објаснити да смо прошле године увезли 125 милиона марака питке воде (!).

Никаква није тајна да се код увоза одређених роба праве бројне малверзације. Желим да подсјетим да  је у БиХ  2007. године, увезено невјеројатних 7.000 тона говеђих глава. Међутим, радило о томе да су се заправо увозили бифтеци, на које се иначе плаћа царина, а кроз папире су то проводили као да су увозили говеђе главе на које се у то вријеме нису плаћале царине нити прелевмани.

Осим наведеног, као један од примјера шта се то све ради у нашој земљи, када је у питању спољнотрговинска размјена најбоље илуструје незабиљежен у пракси, вјероватно ниједне земље на свијету или барем мени није познат, такав случај апсурда и глупости. 

Илустроваћу то  примјером везаним за увоз товљених свиња до 50 килограма. Наиме, према потписаном споразуму с ЕУ-ом, наша земља има право увести до 1.500 тона товљеника до 50 килограма сваке године.
Међутим, наше тзв. стручне службе и разне комисије су погрешно превеле овај споразум, па умјесто товљеника у документу стоји увоз дивљих свиња, што нашим сточарима прави огромне проблеме. 

Морам да истакнем да сам и сам имао на десетине састанака с представницима ЕУ-а, како би се исправила ова незапамћена глупост. Све наведено јасно показује немар и нерад бројних институција ове земље па никога не треба изненадити што домаћа пољопривреда, па и цијела привреда већ годинама пропадају.

Прехрамбени производи

Осим увоза неких “чудних” роба, наша земља муку мучи и с увозом основних прехрамбених производа. Тако се, примјера ради, увозе шљиве, јабуке, грожђе и друго воће, а док оно на стаблима у БиХ остаје неубрано, увози се кромпир, купус, лук и друго поврће, а оно на беха њивама се често заорава. Такође, увозе се и сви други прехрамбени производи, док истовремено пољопривреда у БиХ полако умире. Увозе се чак отпадци прехрамбене индустрије, тог отпада је увезено у вриједности већој од 153 милиона марака. 

Све што бих даље рекао и сам себе бих довео до безизлазног апсурда и зато овдје прекидам свако даљње изношење било каквих података.

И сасвим на крају, ипак,  себи и свима другима постављам питање - како је могуће да БиХ и поред бројних политичких проблема, успјева да се и економски одржи, кад много развијеније земље пропадају у овој стравичној економској рецесији и хаотичном привредно-економском амбијенту.

ДОБРО ЈУТРО у предивном сунчаном дану....

Љепоти се ништа не додаје,

 нити се  одузима....

Поглед који расањује,

слика која задивљује...

ДОБРО ЈУТРО!

Сјети се, сјети се....

Вријеме је за кафицу...

СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Наврати на кафу,

дођи и одмори душу...

Своје осмијехе 

поклони онима 

који те воле

и које ти волиш.

Погледом пресијеци 

сунчеве зраке.

Заустави мисли 

на опалом листу 

који вјетар носи.

Попиј гутљај кафе

и захвали се Господу 

на свим благодетима,

које ти даје живот.

ДОБРО ЈУТРО!

Славко ЈОВИЧИЋ СлАвУј

Јутарња 
Госпојинска киша, 

разгаљује ми мисли

и расхлађује узаврела 

сјећања о њој...

Само још 
стари кишобран 

чува ми главу

и успомене на клупу 

у парку

и на звјезадне ноћи 

проведене са њом...

Биће још 
јутарњих киша 

и буђења 
са мислима о њој...

БиХ је у другом стању...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Крај је августа мјесеца, мјесеца годишњих одмора и то је тако од давнина. Осјети се то на сваком кораку, а и голим оком се да примијетити.

Прво, по правилу, сви градови у ове дане изгледали су скоро као пусти. Стиче се утисак да је половина становништва била негдје на мору и да се заслужено одмарала. 

Неки се, богами, цијелу годину нису ни уморили, јер готово да ништа нису ни радили. И то је баш апсурдна ситуација, својствена земљама као што је БиХ. Заправо, на морима свјетских монденских љетовалишта одмарали су се они који у свом животу никад ништа нису ни радили!? Али, баш они, једино, имали су пара за скупе турнеје и путешествија по одмаралиштима од Туниса, Кипра, Кариба, а највише је било оних који су се заустављали на Јадранском мору.

Федералци су се углавном одлучивали за Хрватско приморје, док су Срби из Републике Српске, као по инерцији, још увијек, претежно, ишли на црногорски дио Јадранског мора. Истина, има много и оних Срба који су се на вријеме и у свакојакој "оскудици" скућили и власници су вила, углавном, на црногорској обали. 

Хрвати из БиХ, разумљиво, размилили су се широм Далмације, док Бошњака има и тамо и онамо, ма свугдје, а ни Турска није баш тако далеко?! 

Ова година, односно ударни дио туристичке сезоне требао је бити нешто лакши за прелазак граница, али свако се сналазио онако како је знао и како је умио.

Била је ово прва година безвизног, а како многи кажу и безвезног режима. Пасоши...визе...девизе - нису се као некад тражили у огромним гужвама и чекањима пред амбасадама земаља Европске уније. Наизглед,  по броју грађана из БиХ који су хрлили на морске дестинације ни наслутити се није могло да је БиХ у стравичној економској кризи. Сви туристички ходочасници су се држали оне Бреговићеве легендарне пјесме - "Путуј Селма" и нико више! А богами се и путовало.

Врло често се запитам - зашто је и природа била неправедна према нама у БиХ, па је тако наше чисте и зелене ријеке, рецимо, Неретву, окренула у њихово, комшијско плаво Јадранско море, док је нас оставила у трајном и бесконачном сивилу!? Али, шта је, ту је! Запитам се ја, такође, ко је онда остао у врелим градовима РС и ФБиХ? Остали су они који ионако цијелу годину једва састављају крај с крајем и који се боре за биолошко преживљавање.

Међутим, у опустјелим градовима могао се стечи утисак да је више од половине прелијепих дама било у блаженом стању, дакле, у трудничкој љетној одори, и то је најљепша слика која се могла видјети у овим врелим августовским данима, која се могла видјети скоро на сваком шеталишту. Погрешан би био закључак да ће се због таквих прелијепих кадрова енормно повећати наталитет. Нажалост, неће, јер зна се да труднице не иду на море. Не годи им клима и пржење на плажама.

Али, гдје је у ове спарне и нерадне дане ишла БиХ? Није БиХ трудна, али јесте у другом стању. Јер, са БиХ су у "љубавној вези" многобројни странци којима нигдје на свијету не може бити боље него овдје. Овдје им је боље, него чак и у мјестима одакле долазе у ову земљу. Разлога је више. Најважнији је онај материјални, јер оволика примања не могу за десет година рада остварити у својој држави, као што то могу само за једну годину нерада у БиХ.

Покушавам да утврдим ко је то од странаца највише "заљубљен" у БиХ и с ким је то БиХ остала у другом стању. Богами, без ДНК анализе то, изгледа, није могуће утврдити, јер БиХ су, познато је то, сви странци (с)јебали онако како су они хтјели, а БиХ није могла да се одбрани од њих, јер је оваква јадна - беспомоћна. Не знам, али понекад ми се чини да је на хиљаде њих, тј. странаца, имало однос с овом земљом. Не мислим ја на сексуални однос, већ на то да су из БиХ односили и износили сва материјална богатства и бјесомучно су, онако својски се залажући, пустошили ову природно и привредно богату земљу.

Аууу... нисам ја заборавио ни домаће, ове наше харачлије, који ништа мање нису пустошили и харали ову земљу, али мало је ово простора да и о њима коју прозборим. А, ако се баш ради о оним, дакле, интимним стварима, онда медицина каже да код нормалних трудница трудноћа траје девет мјесеци, једино код трудне БиХ, ево, та трудноћа траје више од двадесет година.

ДОБРО ЈУТРО!

Славко ЈоВиЧиЋ СЛАВУЈ

Предиван сунчан дан 

све је разбудио.

Само ја још дријемам

и чекам право буђење.

Гдје год да бацим поглед

свугдје је младост,

која својом љепотом

одбија сунчеве зраке

и у дивном јутру,
сија свом топлином 
и ведрином.

Весела лица и осмијеси

не дају тишини да ћути.

Добро јутро,
срећа вас стизала...

Не постоји заједничка беха дијаспора! Постоје појединачно: српска, бошњачка и хрватска дијаспора из БиХ!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј 

Од потписивања Дејтонског споразума, па и прије тога - у многим земљама свијета због велике миграције становништва из БиХ основана су многа удружења, невладине организације, па чак и многобројни покрети у виду разних звучних назива, као рецимо конгреса и слично, која врло претенциозно сама себе називају "БиХ дијаспора" што, наравно, није и не може бити тачно! 

О чему се, заправо, овдје ради?

Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури у БиХ која би била пресликана у дијаспори!

Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ!

Наиме, ради се скоро, па и увијек, о једнонационалним организацијама, које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су  у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота и у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања, праве сличне проблеме и овдје у БиХ.

Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори никада се не могу ускладити с интересима Бошњака или Хрвата. 
Слиједом такве констатације, а она је тачна, постоје и све друге варијанте евидентне подијељености на три националне заједнице у дијаспори. Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата и обрнуто.

Такође, и трећа варијанта је сасвим равноправна у потпуној подијељености дијаспоре, па се тако интереси Хрвата у дијаспори никада не могу усагласити са интересима Срба или Бошњака и све се тако врти у зачараном кругу потпуне разједињености...

Дакле, већ више од двије деценије, а да и не говорим о оним организацијама још из ере соцреализма предратне и већ бивше СФР Југославије, у многим земљама свијета егзистирају многобројна удружења која су основана и која у свом чланству имају стотину одстотно чланство само из реда једне, своје, нације.

Зато су потпуно лажне тврдње кад се нека од тих организација представља као "беха" дијаспора. Нема таквих организација. Да још једном нагласим - постоје организације и удружења која су потпуно поларизована и она су искључиви представници једног од три конститутивна народа у и из БиХ!

Друга је ствар како и на који начин нека од тих (једно)националних организација ради и који су њени циљеви и задаци?

Из досадашње праксе сасвим је јасно да су бошњачке организације у дијаспори врло агресивне, па чак су многе од њих и вјерски толико радикалне да је то забрињавајуће. 

Али оно што је битно - таква удружења ни сад, а ни убудуће, не могу и неће имати никакав утицај на укупно стање овдје у БиХ.

ЉУБАВ ЖИВИ....

Славко ЈоВиЧиЋ СЛАВУЈ

У пијаној ноћи 
и звијезде 

тетурају на небу...

Земља подрхтава 

од заглушујуће буке.

Таласи мора 

пењу се на врх панина,

она и он, загрљени, 

живе најљепше снове,

 саткане од љубави,

 која разбија морске таласе.

Уздисаји одјекују 

у звјезданој ноћи 

и распаљују 

заспале осјећаје....

Љубав живи....

Живот траје...

Погледи у даљину...на узбурканом мору по којем ни бродови не плутају...

ПИШЕ: Славко ЈоВиЧиЋ Славуј

Гледам морске таласе, 
који се ваљају 
у тмурној и у тамној ноћи, 

а мисли ми иду према теби...

иду далеко преко океана...

Распамећене 
и неповезане мисли 
разбијају се на пућини,

 као брод на немирном мору, 

којег таласи бацају, 
као дијете тек 
купљену играчку...

Сједим и чекам,
 али не знам шта чекам, 
нити кога чекам. 

Тебе сам испратила 
и пожељела ти срећу, 

а ко ће мени да пожели 
бар ово чекање,

чекање никога... 

Ко ће у јаву да претвори  
 снове што их будна сањам...

Климоглавци и празноглавци, онако укратко...

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Главињање или климање главом без разлога и пуштање памети у непотребна пространства и без циља, није добра особина човјека.

Јер, не треба живјети у страхопоштовању пред било киме, осим у поштовању Господа Бога и поштовању сваког добронамјерног човјека.

Поштовање треба показивати према сваком човјеку, али истовремено - никад га не треба никоме доказивати.

Треба обратити пажњу на људе који без разлога губе живце, који на безбједној удаљености, бјесне и свој бијес јавно исказују против свега и против свачега, некад оправдано, а некад неоправдано и сасвим непотребно. А то, најблаже речено, изазива онда сажаљење свих.

Сажаљење никад није била добра особина, нити је то био избор добрих и честитих људи према било коме. Поготово то не би требала бити одлика оних људи који су вољни помоћи другима, дакле онима којима је та помоћ и потребна.

Сажаљење никад није била врлина оних добронамјерних људи који могу разумјети и оне друге и оне другачије од себе.

За све се има времена, осим за човјека, нажалост...

Умјетност која живи и која ће трајати...

Izvještaj NATO: Za Markale krive Izetbegovićeve snage

LINK: http://www.justitiapaxveritas.org
/izvjestaj nato za markale krive izetbegoviceve snage/

18 avgust, 2013 

STOKHOLM   
Od 9. do 11. avgusta u švedskom gradu Degerfors održana je konferencija pod nazivom „Nordijski razgovori o miru“. Na skupu je učestvovalo više organizacija i mirovnih aktivista iz Švedske, Norveške i Danske, među njima i organizacija Justicija Paks Veritas sa sjedištem u Stokholmu, koja se bavi pitanjima vezanim za konflikte u bivšoj Jugoslaviji.

Tokom trodnevne konferencije održano je niz zanimljivih predavanja vezanih, između ostalog, za puzajuće učlanjivanje Švedske u NATO pakt, tekuću propagandu o ratu u Siriji, legitimiranje vojnih intervnecija SAD i NATO pakta preko doktrine R2P (Responsibility to protect – Obaveza zaštite).
Jedan od govornika na skupu nordijskih mirovnih aktivista bio je i profesor Ola Tunander sa Instituta za mirovne studije u Oslu (Peace Research Institute Oslo). 

Tokom predavanja „Poslije Libije – Sirija i stalne članice Savjeta bezbjednosti UN“ Tunander je upoređivao propagandu iz Libije i Sirije sa onom iz rata u bivšoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.

Profesor Ola Tunander, jedan od učesnika ovogodišnjih Nordijskih razgovora o miru

Norveški profesor, sa bliskim vezama u NATO paktu, ispričao je u vezi bombardovanja sarajevske pijace Markale, za koje su okrivljeni Srbi, da mu je više izvora – predstavnik kriznog štaba NATO-a, predsjedavajući u vojnom komitetu NATO-a Vigleik Eide, te kasniji norveški ministri odbrane i spoljnih poslova – saopstilo da je zaključak istrage NATO pakta bio da je za bombardovanje bila odgovorna „bosanska strana“, kako je nazvao snage pod kontrolom Alije Izetbegovića.

– Svi su rekli da je NATO-ov zaključak bio da se radilo o bosanskom ˙napadu na vlastito stanovništvo. Ali ovo nikad nije saopšteno javno. A izgleda da je uobičajeno da se, na primjer, uoči odluka u Ujedinjenim Nacijama, izvode takozvane „false flag operacije“, dakle prevare napadom na vlastito stanovništvo, da bi se na taj način legitimirala vojna intervencija“, rekao je norveški stručnjak.

Za granatiranje sarajevske pijace Markale Haški tribunal osudio je srpskog generala Stanislava Galića, dok se taj ratni zločni nalazi i na optužnicama u tekućim procesima protiv bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića.

„Nordijski mirovni razgovori“ održani su po prvi put prošle godine, takođe u Degerforsu. Ovogodišnja konferencija završena je najavom demonstracija u Stokholmu 4. septembra pod parolom „Ne Velikom Bratu Obami“, povodom predstojeće posjete američkog predsjednika Švedskoj.

Justicija Paks Veritas

Stockholm 18 avgust 2013

Некад било, много давно. Давно је то било...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

На данашњи дан...

Некад било, много давно.  Давно је то било...

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.

Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици...

НЕКАД БИЛО, /прије 80 и више година у центру Сарајева, уз хиљаде присутних Срба, углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ/!  На слици лијево, у горњем дијелу, види се  постројена и краљева војска у част и у славу прославе Светог Преображења Господњег...

Били су то празници српског саборовања уз своју, једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву било је 78 џамија, четири католочке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас, у Сарајеву има скоро 200 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва хиљаду и нешто мало више Срба и то највећи број их дође из Републике Српске, из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, из Пала и околних мјеста у којима претежно живе Срби.

А некад, прије рата окупљало се и до 20 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је одмах по завршетку рата одлазио поново, као што ме мајка још као дијете на данашњи дан водила на велико славље код наше Свете цркве. Двије године сам узимао и микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су мелодије пјесама: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду без Срба. И тако ће и остати за наредне вијекове. Остаће да неко некад прича о тим прошлим временима. 

Можда ће по неки историчар или хроничар времена, негдје записати да су  некад у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву, граду који је прије рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке, који чине преко 90 одсто становника тог града...

Данас, умјесто велике свечаности тужна слика/!

Не постоји више ни минимум могућности за неко евентуално преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђују и ово мало Срба, који дођу на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, славе и имена Светог храма, дођу и врате се у Републику Српску...

Кантонална полиција...

ЗБОГОМ Сарајево!

Љепотом до радости...

Љепотом животу удахни нову радост! 

Љепотом побиједи тугу! 

Нађи времена и за себе,

живот те неће чекати...

Природа је створила све оно што човјек може да уништи!

Љепота нема граница...

Природа није чудо, али многе слике из природе изгледају чудесно и одишу нестварном љепотом...

Обасјани сунцем...

СлАвКо ЈОВИЧИЋ СлАвУј
*    *    *
Корачам по 
утабаним стазама 
нашег дјетињства...

Сунце враћа ведрину 
на моје лице
 и неда ми да зауставим 
мисли о теби...

А ти, памтиш ли ме 
по доброти 
коју сам ти поклањао,
Памтиш ли ме 
по времену 
проведеном са тобом. 

Сјети се 
прошлих дана 
и врати осмијех 
на лице, 
и пусти 
нека свјетлост 
полети у загрљај 
звијездама,
Нек' се радост 
и осмјеси просипају 
пространствима 
бескраја... 

Раширених крила 
као птица 
полети у сусрет 
вјечној љубави 
и никад не дозволи 
да паднеш, 
нити смијеш 
да се помириш са тим.

Чекај ме, 
ето и мене, 
хоћу да будем 
са тобом!

Чекај ме, 
нећу закаснити!

Изградња православне светиње на Палама...

Таг: Slavko Jovičić Slavuj 

ГЛАВНИ БЛОГ: http://sjovicicslavuj.blog.rs/

Пази на вријеме!

И они што чекају мораће да крену даље!

ДАНАС ЈЕ ОТВОРЕН 53. САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ!

С Р Е Ћ Н О !

Свјетски, 
а наш српски бренд! 
Линк: http://www.youtube.com/

ОВО СУ ТИ - НАШИ ОРЛИЋИ!

А сад:

"НЕ МОЖЕ НАМ НИКО НИШТА"!!!

Какав предсједник, какав премијер, познати пјевач је био први код кога су наши фудбалери желили да оду.

А тамо, права лудница. Журка! Овог пута уживо, уз хармонику, „орлићи“ су три пута отпјевали пјесму која је постала незванична химна омладинске репрезентације Србије.

Специјалним изненађењем били су одушевљени Александар Митровић, Огњен Ожеговић, Александар Чаврић и Дејан Мелег, а Митар Мирић се показао као прави домаћин који је госте с нестрпљењем чекао испред дворишта своје куће у центру Београда. Затрештала је музика одмах, цијели комшилук се дигао на ноге.

"НЕ МОЖЕ НАМ НИКО НИШТА"! 

ЛИНК: http://www.youtube.com/

Наше, а свјетски!

ДА НАЈАВИМ СРПСКИ БРЕНД - ГУЧУ, 

која почиње од понедјељка 5. августа

ТРУБАЧИ СРЕЋНО ТРУБИТЕ!

ТРУБИТЕ - http://www.youtube.com/

Ниједна прошлост не може се вратити!

Жив се човјек на све навикне, 
 али на себе не може никада и у том "навикавању" прође му и цијели живот!

"Хеј гдје си? Шта има"?

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

За глупост не треба пуно ријечи. У тек укључени телефон укуцам поруку - "Хеј гдје си? Шта има"?

Гледам у екран и не знам има ли смисла да пошаљем такву поруку? Заправо, ономе коме желим да пошаљем поруку постављам питање, а ни себи не могу да дам одговор: зар заиста ништа паметније нисам у стању да смислим? 

Па онда, гдје ми је увод? А било би логично да почнем са поздравом, барем оним уобичајеним: 
"Здраво"! 

Тек након тога долази оно стандардно и неизбјежно - "Шта има"?! 

Ех, увијек су присутне те дилеме...Али, кад нешто стигне онако право ниоткуд, онда то треба и да заврши са нигдје и никоме. Дакле, без јасне визије и концепције свака добра, па и она најплеменитија идеја ће пропасти. А племенито и људски је јавити се другоме и питати га барем за здравље, па тек онда,  гдје је и шта ради? 

А разлоге што се не јавља, па ваљда она или он знају. Или је можда све пало на мене и можда она или он чекају да  сам себе питам како сам или да им одмах кажем гдје сам и шта радим, а да њу или њега ништа и не питам!

Али кад сам већ укуцао такву поруку и са таквим питањима, ма послаћу је, па макар на одговор чекао данима или га уопште и не добио? Ко зна шта ће бити? Послах поруку!

"Шта има"?!